Србија умире, сви хрле у Београд

Да ли због љубави према свом месту или због финансијске немогућности, тек, више од половине Срба (54,96%) никада се није селило, односно цео свој живот провело је у истом насељу.

Од 3.237.065 особа које су бар једном у току живота промениле своје место боравка, више од 700.000 као ново место становања изабрало је северну Србију, затим југ Србије (522.588 досељеника), док се најмање људи селило на исток наше земље.

Општина Жагубица се издваја с највећим уделом аутохтоног становништва, чак 81% (лица која од рођења станују у истом месту) у укупном становништву, а следе општине Ковачица, Сјеница, Нови Пазар, Мало Црниће, Жабари и Косјерић које имају удео аутохтоног у укупном становништву већи од 70%.

Посматрано у апсолутним бројевима, највише досељеног становништва живи у Београду (око 860.000), затим у Новом Саду (око 200.000) и Нишу (око 120.000).

Према подацима Републичког завода за статистику, по учешћу досељеног становништа издвајају се и општине Петроварадин у којој досељено становништво чини чак 74% укупног становништва, као и општина Сремски Карловци (61%).

Што се Београда тиче, поједнине општине су за људе који су се досељавали у престоницу биле примаљивије, па тако чак 59% становништва Гроцке и Барајева чини досељено становништво, на Палилули је досељеника 56%, а Сурчину и на Новом Београду 55%.

Телеграф