Економиста Љубомир Маџар каже да је лоше што је инфлација порасла, јер ју је тешко зауставити и вратити у нормалне оквире.
– Повећање инфлација узело је маха у целом свету и зато нема места критици економске политике на том подручју. Ако изађе из оквира онда је то забрињавајуће, јер ју је тешко вратити у нормалу. Она води паду бруто домаћег производа, повећању незапослености и спољнотрговинском дефициту. Јер, постоји опасност да контрола агрегатне тражње утиче не само на цене, већ и на количине, а то доводи до пада привредне активности – напомиње Маџар.
Из Народне банке Србије (НБС) наводе да је готово 60 одсто међугодишње инфлације било одређено факторима на које монетарна политика не може да утиче, а то су цене непрерађене хране и енергената, који чине једну четвртину потрошачке корпе. Ове две групе производа, заједно посматрано, допринеле су међугодишњој инфлацији са 3,3 процентна поена.
– Цене непрерађене хране су у септембру ове, у односу на исти месец претходне године, биле веће за 17,9 одсто, највише као последица поскупљења поврћа за 36,2 и меса за 15,1 проценат. Таква кретања резултат су снажног раста цена хране на глобалном нивоу, као и ефекта ниске прошлогодишње базе, јер су цене и једне и друге групе производа током 2020. биле на изразито ниским нивоима. У мањој мери, међугодишњем расту цена непрерађене хране у септембру допринело је и поскупљење воћа од 6,2 одсто – објаснили су из централне банке.
Цене енергената су у истом периоду повећане за 9,5 процената, пре свега као последица снажног раста цене нафте на светском тржишту и достизања њеног преткризног нивоа, због чега су поскупели деривати нафте на домаћем тржишту за 16,3 одсто у односу на септембар претходне године, када су цене биле на знатно нижем нивоу.
– Узрок повећања међугодишње инфлације у односу на августовских 4,3 одсто су и даље цене непрерађене хране, и то пре свега поврћа, које су током целог трећег тромесечја имале сезонски неуобичајено кретање, између осталог, и због неповољних временских услова и суше током летњих месеци. У мањој мери, убрзању инфлације у септембру допринеле су и цене меса и воћа, као и појединих услуга, наводе из НБС.
Међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на коју мере монетарне политике могу да утичу, у септембру је поново била знатно нижа од укупне инфлације и износила је 2,6 одсто, што указује на привременост инфлаторних притисака. Од почетка године, међугодишња базна инфлација креће се на нивоу од око два одсто, што је у великој мери резултат и очуване стабилности девизног курса. На привремени карактер инфлаторних притисака указују и инфлациона очекивања финансијског сектора за једну, две и три године унапред, која су и даље око нивоа од три одсто, као и инфлациона очекивања привреде, која су у распону од два до три одсто.
Према пројекцији НБС међугодишња инфлација ће у наредна два тромесечја највероватније наставити да се креће изнад горње границе циљаног распона од три плус минус 1,5 одсто. Од другог тромесечја наредне године очекује се повратак међугодишње инфлације у границе циља, а затим од друге половине године и њено кретање око централне вредности циља, чему ће свакако допринети и очување стабилности девизног курса и у наредном периоду. С обзиром на високу базу из ове године, постоји могућност да се у другој половини следеће године укупна инфлација нађе и у доњој половини циљаног распона. Ризици у погледу инфлације у наредном периоду односе се пре свега на кретања цена непрерађене хране и глобалне цене енергената.
Политика.рс
