У стручној заједници се скоро десет година прича о нужности да се формира национални центар који би бринуо о информационој безбедности, али изгледа да је тај процес тек на почетку. У организацији Министарства унутрашњих послова и „Дипло” центра јуче је одржан скуп који би требало да буде корак ка формирању такозваног Церта – Центра за брз одговор на сајбер-инциденте (по енглеском акрониму CERT).
Србија је једина земља у Европи која нема ово тело, које би повезало све који се већ баве сајбер-безбедношћу, не одузимајући ником надлежност. Међу професионалцима у државним институцијама, компанијама и организацијама постоји знање, али је неопходно да се стручњаци међусобно повежу и да се створи национална тачка за контакт са другим земљама. Тиме се такође отвара пут ка чланству у међународним удружењима која деле информације о претњама, знање и помоћ.
Подршку скупу дала је мисија ОЕБС-а у Србији. У „Дипло” центру, невладиној организацији са седиштем у Женеви, верују да је тренутно председавање овој организацији политичка прилика за нашу земљу да националну сајбер-безбедност подигне на виши ниво.
Државни секретар МУП-а Александар Николић казао је да високотехнолошки криминал у Србији расте, са штетом која се мери десетинама милиона евра и да је неопходан вишепартнерски приступ решавању овог проблема.
Темељ за брзи одговор на претње јесте закон о информационој безбедности, који би, како је најавио Сава Савић, помоћник министра у Министарству туризма, трговине и телекомуникација, требало да се нађе у јавној расправи следеће седмице.
Амбасадор Финске у Србији Пека Орпана пренео је искуства успешног финског модела сајбер-безбедности, који повезује цело друштво, а не само владине агенције. Навео је да више од 2.000 компанија волонтерски учествује у мрежи организација за инциденте.
Др Стефани Фреј из швајцарске федералне јединице за координацију технологијама подвукла је да сајбер-претње не познају границе и да је суштина међународна сарадња, што је изазов када политичку климу карактерише мањак поверења у сајбер-простору.
Директор програма сајбер-безбедности „Дипло” центра Владимир Радуновић навео је да је данас могуће са скромним знањем и ресурсима од десетак хиљада евра извести сајбер-напад који би паралисао Србију, узрокујући штету од више од 10 милиона евра дневно, па је хитно потребно успоставити независан и ефикасан национални Церт. За то, каже, није неопходно да се чека законски оквир, јер је важно да што пре изградимо кредибилитет како би нас примили у међународне кругове.
„Естонија је 2007. била блокирана две недеље сајбер-нападом. Добро је познат вирус који је оштетио нуклеарна постројена изолованог Ирана. Имамо шпијунажу између великих држава. Не знамо да ли су и у нашем систему, али морамо да пратимо”, указао је Радуновић.
Није дефинисан модел финансирања националног Церта, али на основу искустава других земаља могло би да буде мешовито – од корпоративног сектора, преусмеравањем средстава од регулаторних агенција и међународним фондовима.
Фреј је нагласила да се земља која нема систем заштите информационе инфраструктуре посматра као слаба карика у међународном ланцу.
Закључак је да је неопходно да се дефинише критична инфраструктура и да Србија што пре изгради ефикасан институционални оквир за партнерство приватног и јавног сектора, јер држава не може сама да осигура безбедност својих грађана на интернету.
