Ако је неко поверовао саопштењу Народне банке Србије од 10. фебруара 2014. године да се “ниједна банка у Србији не налази у сличној ситуацији у којој су биле четири банке којима је НБС одузела дозволу за рад” и ако је помислио да је пљачкање остало само на те четири банке – дебело се преварио. Српска банка је према билансима које је објавила НБС, у 2014. години забележила губитак од чак 16 милијарди динара или 136,6 милиона евра (по просечном курсу евра из 2014. године). Иако далеко мања банка, губитак Српске банке је упоредив са губитком Агробанке од 29,4 милијарде динара. Већи део губитака ове банке књижен је у четвртом кварталу прошле године с обзиром да је губитак након трећег тромесечја износио 2,2 милијарде динара.
Кредитирање познатих “пљачкаша банака”
Упркос томе НБС није одузела дозволу за рад Српској банци, већ је одлучено да ова банка прекине рад са становништвом и постане искључиво банка наменске индустрије, чиме се и бавила у прошлости када се звала Ју гарант банка. Ово, такође, значи да је држава преузела губитке Српске банке.
Мада није доступан ревизорски извештај ове банке за 2014. годину, из извештаја за 2013. годину види се да је ова банка давала кредите фирмама које су покопале и четири друге банке – Интеркопу, Горана Перчевића и повезаним фирмама, затим Беохемији, Жељка Жунића и Фармакому, Мирослава Богићевића и такође другим његовим фирмама. Осим њих Српска банка је била “значајно изложена” и према Тигру из Пирота и Симпу.
Најзначајнији узрок губитка је књиговодствена ставка “Нето расход по основу обезвређења финансијских средстава и кредитно ризичних ванбилансних ставки”, тј. отпис лоших кредита који је износио у 2014. години близу 10 милијарди динара. Власник Српске банке је држава са 99 одсто, али капитал банке на почетку 2014. године износио је нешто преко четири милијарде динара док је губитак на крају године био четири пута већи. Поставља се питање чији је остали новац који је банка изгубила.
Иако без података за 2014. годину, неки закључак се може извући из годишњег извештаја за 2013. годину где су највећи депоненти банке била углавном јавна предузећа и државне институције, а пре свега ЈП “Југоимпорт СДПР“, затим Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Електровојводина“, Нови Сад, ПД “Хидроелектране Ђердап“, „Компанија Прва искра – наменска производња а.д.,Барич”, „Београдска банка“ а.д. у стечају, Град Нови Сад – градска управа за финансије, „Дунав-ре“ а.д.о., „Астрабанка“ а.д. у стечају.
И стране банке праве губитке
Нажалост, осим Српске банке међу губиташима се налазе и још две државне банке Дунав банка, коју је од Дунав осигурања купио Телеком Србија, са губитком у 2014. од 1,4 милијарде динара и Јубмес банка са губитком од 600 милиона динара и Чачанска банка у којој држава има 25 одсто власништва, а коју би требало да купи турска Халк банка, са 270 милиона динара губитка.
Поред домаћих државних банака, губитке су у 2014. години направиле и две грчке банке Еуробанка и Пиреус, као и две словеначке НЛБ и КБМ банка. Поред њих у губиташе су се уписали и Теленор и Хипо банка.
Највећи профит у Интези
Укупно на нивоу сектора остварен је профит пре опорезивања од 4,5 милијарде динара или 38,5 милиона евра, док је 2013. Исказан губитак од две милијарде динара (18,7 милиона евра). Када се из рачунице искључи Српска банка, не може се рећи да је 2014. година била лоша за банкарски сектор.
Без губитка Српске банке укупан профит пре опорезивања на нивоу сектора износио је 175 милиона евра. И прошле године највећу добит остварила је Интеза 6,8 милијарди динара. За њом су у првих пет и Уникредит (5,46 милијарди динара), Рајфајзен (5,23 милијарде), Комерцијална банка (4,78 милијарди) и Прокредит (две милијарде динара). Укупно, првих пет банака је зарадило чак 24,27 милијарди динара, односно око 207 милиона евра.
На крају 2014. године укупна актива банкарског сектора је износила 24,55 милијарди евра што је наскоро на нивоу с краја 2013. године (односно смањење од око 20 милиона евра). Међутим у последња три месеца прошле године актива банака је смањена за више од пола милијарде евра. Највећа банка по величини активе је и даље Интеза са 472,96 милијарди динара пласираних у Србији. Следи је Комерцијална банка са 406,26 милијарди динара. На трећем месту је Уникредит са 265,27 милијарди, на четвртом је Рајфајзен са 224,13 милијарде, док је пета Сосијете женерал банка са 222,31 милијарде динара активе. Првих пет банака држало је 53 одсто тржишта.
Капитал банкарског сектора је смањен за око 60 милиона евра у последњих годину дана и на крају 2014. износио је нешто више од пет милијарди евра.
Највећи капитал имала је такође Интеза 105,2 милијарде динара, што је 17 одсто укупног капитала банкарског сектора. Друга по висини капитала је Комерцијална банка са 69,5 милијарди динара, а следе је Рајфајзен банка са 55,85 милијарди динара, Уникредит са 55,26 милијарди и АИК банка са 53,15 милијарди динара.
Највећу зараду банка су донели приходи од камата који су у нето износу у 2014. години износили 1,06 милијарди евра што је за око 20 милиона евра више него у 2013. години.
Мањи отпис али и провизије
На име накнада и провизија банке су у прошлој години наплатиле 297 милиона евра што је за око шест милиона евра мање него у 2013. години. Курсне разлике су у прошлој години биле неутралне са становништа профита банака.
Огроман ниво ненаплативих кредита од око 23 одсто, а чак око 30 одсто код кредита привреди узроковао је да банке и прошле године на њима имају велике расходе. Ставка “нето расход по основу обезвређења финансијских средстава и кредитно ризичних ванбилансних ставки” у 2014. години износила је 478,5 милиона евра. То је ипак смањење у односу на 2013. годину када је отписано 510 милиона евра.
Највеће губитке по овом основу имала је Српска банка у износу од 10 милијарди динара, али велики износ расхода забележила је и Интеза, чак 9,2 милијарде динара. Велике расходе по основу проблематичних кредита имала је и Еуробанка од 5,4 милијарде динара.
Милош Обрадовић, Балкан магазин
