Страни саветници око Вучића формирали владу у сенци

Саветници „крупнијег калибра“, они око премијера или првог заменика, као и они који су већ инсајдери у министарствима и владиним агенцијама, заправо реално управљају државним пословима. Они су неформално добили „одрешене руке“ да предлажу мере без великог отпора унутар владе

Ослањање на стране саветнике у већем броју показатељ је да је Србија „на коленима“, да је у стању протектората и да јој је потребан „експертски старатељ“ иако ће радити за интересе влада својих држава или моћних компанија

Господари Србије су већ дошли као неформални саветници. Они су „извиђачи“ једне колонијалне мисије која ће током нареднне две године „легално“ – преко владе Србије – доћи као наш тобожњи „спасилац“

СРПСКА влада решила је да „изнајми“ стране политичаре да би јој помогли на путу ка ЕУ и изласку из кризе јер је земља пред банкротством.

Није изум ове владе Србије ослањање на странце у управљању државним пословима, али је сигурно да је ово први пут да влада и њени челници узимају читав тим политичара, експерата који чине читаву једну парарелну владу која треба да опслужује званичну владу Србије.

У овој стратегији крије се жеља да се спречи грчки сценарио у Србији, а и да се очува лична власт. Има у свему и амбиције да се преко страних саветника отворе путеви ка утицајним и моћним компанијама.

Деловали су и психолошки разлози. Кључним људима у врху властио био је потребан и осећај сигурности у владању. Зато су хтели поред себе стране саветнике са звучним именима који су били у врху политике ЕУ, својих држава или ММФ.

У игри су и одређени „комплекси“ политичке и личне несигурности која се, ево, компезује страним ауторитетима. А иза ауторитета се крију интереси и потреба да Србија буде протекторатски уређена земља у дужем периоду.

Сада се, заправо, ради на „парцелисању“ и черупању преосталих потенцијала Србије.

Старо је правило да у политици нема пријатељства, већ интереса. Јаки и богати се договарају, а слаби и мали се искоришћавају и држе под контролом.

Ансамбл најављених саветника – попут Строс Кана, бившег председника ММФ и некадашњег француског министра финансија, бившег премијера Аустрије Гузенбауера, министра спољних послова Италија Фратинија, британских саветника и њихових тимова који ће бити на распологању првом заменику премијера као и влади Србије – више него јасно указује да је реч о интересима њихових држава, компанија за које лобирају и намери да кроз наводну помоћ реализују своје интересе и да управљају Србијом.

Ако се прихвати за „нормално“ да страни политичари, од којих су неки били под аферама, из сенке буду креатори наше економске и државне политике – онда се може рећи да је улога осталих чланова владе (министара) доведена у питање.

Саветодавна моћ није институционална, али може бити пресудна за даљи политички курс Србије и потезе за које њихови иницијатори неће бити одговорни нити прозивани у Србији.

Ослањање на стране саветнике у већем броју показатељ је да је Србија „на коленима“, да је у стању протектората и да јој је потребан „експертски старатељ“ иако ће радити за интересе влада својих држава или моћних компанија.

Шта се из Србије све може преко саветника отуђити?

Саветници „крупнијег калибра“, они око премијера или првог заменика, као и они који су већ инсајдери у министарствима и владиним агенцијама, заправо реално управљају државним пословима. Они су неформално добили „одрешене руке“ да предлажу мере без великог отпора унутар владе.

Формални задатак им је релаксација економског стања у Србији, али ће суштински и „дубински“ бити у функцији колонијално-корпорацијског управљања Србијом од стране десетак моћних компанија.

Који се сектори желе ставити под стратешку контролу страних саветника и компанија?

 

Пре свега је реч о фармацеутици и продаји Галенике компанији Новартис, чиме ће се постићи пуна зависност Србије од страних произвођача лекова са увозом лекова старије генерације уз велике зараде и провизије. Сфера пољопривреде биће стратешки подељена на оне компаније које ће куповати српску земљу и бити власници великих поседа и на њима гајити културе које неће бити подложне контроли и стратешком утицају државе Србије.

Продору ГМО су већ отворена „мала врата“ и наредних неколико година Србија ће бити експериментално поље на Балкану за ГМО.

Највећи потези страних компанија и саветника у наредним годинама – ако се овако настави – биће инвестирање у концесије ретких метала и рудних налазишта која се процењују на најамње 500-600 милијарди евра. Неке процене иду и до 1000 милијарди евра.

Енергетски сектор је већ 40- 50 одсто под контролом. Наредни посао његова продаја или концесиона улагања странаца преко посредника у енергетски сектор. На столу је и план породаје Телекома у наредне две године.

Страни саветници сада помажу премијеру и првом потпредседнику владе у „гашењу“ економске ватре у Србији. Тврди се: на „пријатељској основи“.

Када Србија доведена до „фазе консолидације“ – биће у суштини 70-80 одсто економски „окупирана“ земља и подељена на интересне сфере моћних компанија из ЕУ и САД и нешто из Руске Федерације.

Остаће јој утицај тек на 20 до 30 одсто сопствених потенцијала.

Дакле, кад страни саветници „завладају“ Србијом – постаћемо класична модерна колонија са губитоком економске суверености. Све ће се то догодити пре уласка у ЕУ.

Поред моћних фирми из ЕУ, проблем ће бити и јаки утицаји компанија и капитала из Словеније и Хрватске, којима већ припада знатан део аграрног сектора и трговине. Домаћа роба већ губи национално тржиште и постаје неконкурентна пред либерализацијом.

При таквом стању ствари, Србија ће имати на грбачи марионетску и послушничку власт политиких партија и владе чији су центри одлучивања изван Србије.

„Српски министри“ само ће дизати руке и припремати законе, дoк ће их парламент Србије по аутоматизму усвајати. Биће створен оквир за власт страних корпорација и интересних група и лобија који владу и институције Србије држати под апсолутном контролом.

Политички и јавни живот биће под строгом контролом. Медији ће постати гласноговорници „Великог брата“, а биће даље смањена јавна контрола власти.

Влада, полиција, тајне службе, НБС и пореска служба биће на „даљинским управљачима“ изван Србије.

Ако унутар Србије не буде створена критична енергија способних, креативних и моралних људи окренутих националним циљевима и интересима – Србија ће за пет до десет година бити (пре ступања у ЕУ), економски проробљена и додатно осиромашена држава.

Стране компанија ће контролисати 90 одсто фармацеутике, 80 одсто аграрног сектора и трговие храном и 60-70 одсто енегетског потенцијала. Контрола над рудним ресурсима може достићи 60-70 одсто, а над финансијама – више од 80 одсто.

Србија би тако остала без простора за своју државну и националну политику.

Господари Србије су већ дошли као неформални саветници. Они су „извиђачи“ једне колонијалне мисије која ће током наредне две године „легално“ – преко владе Србије – доћи као наш тобожњи „спасилац“.

 

Пише: Томислав КРЕСОВИЋ, публцииста

Факти