Просечна жена у Србији пред матичара излази у 27. години, а прво дете рађа пет месеци касније, односно – пет година касније у односу на време када је њена мајка почела да ствара породицу. До сада обрађени резултати пописа становништва 2011. говоре да је мање жена које се осврћу на „мама”. Љиљана Ђорђевић из Републичког завода за статистику истиче да резултати пописа из 2011. године говоре да је повећан број жена које нису рађале, а број жена које су родиле двоје деце нешто је мањи у попису 2011. године него у попису из 2002. Она истиче и да је просечна старост мајке при рођењу првог детета порасла са 22,8 година, колико је била 1950. године, на 27,5 година 2011. године. Занимљивост изведена из виталне статистике гласи да је у 2011. години укупно било 1.039 близаначких порођаја, а 2010. године 1.051 близанац је дoшао на свет. Другим речима, 2011. године рођено је 2.078 близанаца, а 2010 године светлост дана угледало је 2.102 близанца.
„Највеће промене у структури жена старијих од 15 година према броју рођене деце приметне су код жена које су родиле више од два детета. Наиме, 2002. године било је укупно 433.309 жена које су родиле више од два детета, а према попису 2011, 379.002. жене родиле су више од два детета”, примећује Љиљана Ђорђевић.
Директорка Института друштвених наука у Београду и начелница Центра за демографска истраживања Мирјана Рашевић сматра да ће резултати наредног пописа становништва бити још песимистичнији и да ће у нашој земљи живети мање становника него данас. Она подсећа да се Србија већ пет деценија суочава са кризом рађања и истиче да је 2010. била 19. узастопна година у којој је Србија бележила негативни природни прираштај. Мирјана Рашевић оцењује да су узроци невеселе статистике наталитета такозвани цивилизацијски фактори – еманципација, инсистирање на квалитету сопственог и живота детета и либералан закон о абортусу.
Небојша Савић, председник Удружења за развој и очување породице „Брак и породица”, каже да је индиректни доказ тезе да је Србија постала земља јединаца чињеница да се и економисти, приликом обрачунавања потрошачке корпе, воде рачуницом да просечна породица има три члана. Према искуству овог породичног терапеута, друга беба стиже на списак станара у зависности од тога да ли жeна има подршку шире породице, а не због помоћи државе. Он сматра да се жене које саме носе терет родитељства ређе одлучују да роде и друго дете.
„Део одговора на питање зашто је дошло до кризе рађања у Србији лежи и у томе што се жене касније одлучују на рађање првог детета, па наследник обично стиже у породицу у маминим касним двадесетим годинама, а друго дете долази средином четврте деценије, када је жена на врхунцу грађења своје каријере и када јој је потребна социјална подршка око усклађивања радног времена јаслица, обданишта и фирме. Ако жена има помоћ мужа и породице, она ће се лакше одлучити за рађање другог детета”, сматра Небојша Савић.
———————————————
Графикон
2002.
Број деце – број породица
једно – 728.635
двоје – 684.409
троје – 98.346
четворо – 15.053
петоро и више – 5.869
2011.
У односу на 2002, 40 одсто мање жена родило петоро и више, а 20 одсто мање четворо малишана
Свака 12. жена родила три детета
Петина жена има једно дете
Свака четврта жена није рађала
