Сезона годишњих одмора се ближи крају, деца се следеће недеље враћају у школске клупе, а сви они који су имали прилике да отпутују поново морају да засучу рукаве и окрену се радним обавезама. Иако многи људи на годишњем одмору „напуне батерије” и потпуно освежени могу да се врате на посао, има и оних којима и сама помисао на радно окружење изазове депресију. Статистика показује да се ефекти одмарања смањују после три дана повратка у радну средину и рутину, а након три недеље потпуно нестају – као да човек није ни био на одмору.
Доцент др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, напомиње да синдром умора по повратку са одмора или „пост холидеј блуз” представља групу симптома који се јављају после одсуства, по повратку у радно окружење или враћању породичним или обавезама на факултету. Овај синдром карактеришу на емоционалном нивоу апатија или туга, а на физичком нивоу генерализовани умор, главобоља, стомачни проблеми, несаница.
– Према подацима неких истраживања, око 30 одсто популације пати или је патило од ових симптома непосредно по повратку са одмора.
До данас не постоји званичан консензус међу психијатрима о постојању овог синдрома, па он није класификован као посебан ентитет ни у једној класификацији менталних болести, иако су сви сагласни да код већине људи постоји осећај одређеног стреса и нелагодности при повратку на посао са одмора. Неки стручњаци сматрају да без обзира на то што овај синдром није описан као засебан ентитет не значи да он не постоји. Други, пак, тврде да оно што се дешава већини људи јесте да претрпе одређени стрес јер амбијент плаже, планине или викендице замене за будилник, јутарње саобраћајне гужве и гомиле електронских порука. Тај стрес је, наводе они, део процеса прилагођавања радном животу и ни на који начин се не може сматрати патолошким – истиче наша саговорница.
Најчешћи разлози синдрома умора након повратка са одмора су недовољно сна, прекомеран унос алкохола и претерана социјална ангажованост током дана одмора, немогућност да због радних обавеза којима се враћамо посветимо довољно времена себи. Осећај умора може да потиче и од суочавања са обавезама на послу, притиска да се одмах по повратку остваре одређени пословни циљеви или претераних захтева радног окружења, који изазивају стрес.
Шта можемо да урадимо да би нам повратак на посао био пријатнији? Наша саговорница каже да треба унапред испланирати време пред крај одмора. То значи да неколико дана пред повратак на посао треба одлазити и устајати из кревета према распореду радног дана, бити физички активан, а дан пред повратак у радно окружење требало би посветити себи, одмору и активностима у којима се ужива. По повратку на посао не треба се одмах преоптеретити обавезама, већ се постепено враћати радним задацима и упознавати са оним што је пропуштено. Корисно би било унапред испланирати, уз распоред породичних обавеза, и неке поподневне активности у којима се ужива.
– Људи који не воле посао који раде одмор доживљавају не само као период препуштања уживању и опуштању, већ и као бекство од свакодневног незадовољства. Самим тим, њима је и повратак на посао после одмора тежи и стреснији, јер се изнова суочавају са тим незадовољством. Код оних који у основи уживају у свом послу и друштвеном животу може током одмора опасти доживљај повезаности са радним местом, али се брзо по повратку враћа жеља за радом и задовољство послом – додаје др Сташевић Карличић.
Симптоми синдрома умора након одмора су пролазни и трају најчешће до десетак дана по повратку на посао. Ипак, ако туга, умор, губитак интересовања, проблеми са спавањем, потешкоће у концентрацији, пад енергије или осећај безвредности трају дуже од две недеље, ако нарушавају значајно свакодневно функционисање или ако је особа раније имала епизоду депресије, можда је у питању нешто више од овог синдрома. У тим случајевима потребно је обратити се психијатру за стручну помоћ.
Аутор: Д. Давидов Кесар, Политика.рс
Фото Н. Неговановић
