ТУЂА ЛАТИНИЦА ЈЕ У ЈЕЗИКУ СРБА одиграла антисрпску улогу „атомске бомбе“

Најгоре у томе је то што српске власти, српска лингвистичка и интелектуална „елита“ још не схватају (или неће да схвате) какву је то антикултурну, антисрпску, антидуховну, антиправославну, разбијачку и поразну идентитетску улогу одиграло у српском народу када је стигло до тога да су данас сви градови Србије јавно окупирани у исписима енглеским језиком и у српском језику хрватском абецедом, а у Правопису српскога језика Матице српске се закључује да два алтернативна писма, супротно норми сваког другог језика у Европи и свету, „не могу бити штетна у српској култури“ у којој је хрватска, нормирана као алтернативна, гајица заузела преко 90 одсто простора у језику Срба а српска ћирилица и српски језик све су ређе у употреби међу Србима.

Када из суседне Хрватске данас неко први пут пређе границу са Србијом мора да се упита да ли је он то заиста прешао границу или је још у Хрватској. Чули смо сведочења Срба којима су у посету дошли пријатељи из Хрватске – да су, снебивајући се, казали свом домаћину: „Мало смо изненађени. Мислили смо да је у Србији у превласти ћирилично писмо… Нисмо веровали да се и у Србији тако масовно пише латиницом…

Ни гости Хрвати ни домаћини Срби нерадо би међусобно распредали даље ту причу јер у то нису довољно ни упућени нити су вољни да „чачкају мечку“, јер су то ствари које се нерадо спомињу међу људима с добрим намерама. О томе расправљају озбиљно само они којима је, пре свега, до истине и на том пољу стало и којима је важно да и српски народ, као сваки други, чува свој културни и национални идентитет.

А шта је истина до које у Србији није баш лако свуда дођи, јер се прећуткују у јавности и међу језичким стручњацима све књиге, на пример, Удружења „Ћирилица“ (2001-2018). У њихових објављених око 20-ак истина о српском и хрватском писму прочешљано је, од почетка до краја (од 1060. до 2018), оно што је чиста истина о прогонима српске ћирилице на балканским просторима, о њеним забрањивањима, о политичкој и физичкој фаворизацији латинице гајице уместо српске азбуке, као и о начинима и разлозима те фаворизације и данас иако је Устав Србије 2006. у Члану 10. у складу с европском и светском праксом, вратио српски језик своме ћириличком писму.

Али, није у Правопису и српској институционалној лингвистици испоштован Устав, власти га не спроводе и тако остаје на снази у пракси, у јавности у писању српским језиком хрватско писмо (гајица) чак преко 90 одсто. Српска ћирилица (вуковица, како се још данас зове међу лингвистима) шћућурила се као бедно, одрпано и понижено судбином сироче у углу од десетак процената, који се стално смањују у писаној јавности.

Политичка, интелектуална и, пре свега, лингвистичка „елита“ (она која је, с обзиром на катастрофалне резултате цепања српског језика и затирања српске азбуке, добро плаћена за чување српског језика и српске ћирилице у институцијама: Матици српској, САНУ-овом Институту за српски језик, у Одбору за стандардизацију српског језика, пре свега) никако да се сети да у нормирању језика Срба примени обавезујућу одредбу с народног референдума за Устав Србије из 2006. године, власти не усклађују и даље с Уставом Закон о службеној употреби језика и писма, па се тако продужавају основна правила из Новосадског договора о српскохрватском језику и „равноправности“ писама у њему из 1954. године, наставља се српски „светски изум“ о „богатству двоазбучја“ у једном српскохрватском, сада и српском језику. Наставља се понижавање Срба, њиховог језика, српске културе, српске (ћириличке, православне) традиције и сатире се основна окосница која чини српски културни и национални идентитет.

Српски лингвисти мисле да су све плаћене лингвистичке обавезе у вези с ћирилицом посвршавали, па се нуде Министарству културе да обаве и правничке послове
Кад и буде покушаја у власти (као недавно у Министарству културе Србије Владана Вукосављевића) да се врати живот српском писму у језику Срба, српски лингвисти као позвани саветници не предлажу, неопходну и једино сврховиту, измену норме у Правопису српскога језика у вези с решењем питања писма, што је њихов основни задатак, него предлажу они нови закон о службеној употреби језика и писма, преузимајући тако улогу не лингвиста, за шта су једино плаћени, него улогу правника који на основу Устава треба да уобличе као широку јавну обавезу оно што одређује Устав који је народ изгласао на референдуму. Српски лингвисти тако, изгледа, мисле да су они све своје научне обавезе из српског језика посвршавали и сада хоће да пређу у правничку професију!

У српском народу се, тако, произвео и самопроизвео већ снажан антићирилички „другосрбијански новоидентитет“ који неће ни да чује за покушаје да се и српски народ у свом језику обједини, коначно, на једном изговору и једном писму, као што су се обједилили данас сви други народи, па чак и они који су се недавно национално преименовали и(ли) свој идентитет умногоме граде на некаквој Србима несхватљивој мржњи према њима. А та мржња као да јача због чињенице да се данас у вези са српским језиком и писмом, умногоме не слажу ни сами Срби. Већ су „изрођени“ многи Срби који се (само)мрзе до те мере да нимало не заостају у мржњи према српској азбуци у поређењу и са онима који су спремни да ишчекићају у Хрватској сваку таблу исписану српским језиком и ћирилицом. Та „самомрзачка страст“ многих Срба названих „другосрбијанци“ према национално здравом и нормалном Српству толико је јака да је у сарказму према свему што се напише српском ћирилицом и свему што се залаже за природно очувању српског идентитета у српском језику и писму надмаша често чак и оно што се појави као антићириличко и антисрпско према неким појединцима и у Хрватској.

Закључак: Антићириличка „другосрбијанска“ мрзачка еуфорија налази покриће код српских лингвиста у њиховом Правопису са два писма само за Србе
Српска је велика и претећа несрећа што је антићириличка еуфорија „другосрбијанаца“ нашла утемељење међу српском споменутом на почетку плаћеном од државе Србије „елитом“ која нити сме нити жели да се и у српском народу и у његовом језику успостави уставна, нормална практична норма попут сваке друге такве норме у сваком другом језику Европе, где та „елита“ у Србији сматра да нам је место.

Они вређају нормалну српску научну лингвистичку и сваку другу памет која не може да не види и да не истиче да је само језик Срба смишљено, посебно успешно, после Новосадског договора (1954) у Матици српској разапет на два писма, при чему се од 1954. године па све до данас у јавности на све начине, па и по личним „ћефовима“ и на силу спроводила фаворизација хрватске гајице у Србији и широм Српства, која је употребљена за замењивање српске ћирилице које су само за Србе проглашене у употреби као „равноправне“, а то је тако проглашено да би испало како, када се насилно замени ћирилица, не испадне да је то насиље и неприхватљив нечији ћеф, него да се то чини под „равноправношћу“, а то значи да се спроводио принцип да је занмена ћирилице хрватском латиницом – „равноправност“, а ако би се, обратно, хрватска латиница у језику Срба заменила српском ћирилицом, то би се сматрало не само „неравноправношћу“ за хрватску латиницу него и „српски шовинизам“, „српским националиозам“, „српским фашизмом“ и сл.

Тако се Србима догодило оно што ником није у свету – за „фашизам“ се проглашавају они Срби који сматрају да српски језик треба писати само српским писмом, а друге језике писати њиховим писмима, како то иначе јесте у Европи и свету. Истина, чак ни појединци у Хрватској не проглашавају све Србе који желе да свој језик пишу својим писмом „фашистима“, него само „непријатељима“. У том оцрњивању Срба који су за (о)чување своје културе и свог идентитета на свом писму предњаче, како рекосмо, многи српски свемрзећи у Српству „другосрбијанци“.

И тако, српске власти, српски плаћени лингвисти и филолози, уместо да у Правопису српског језика реше питање српске ћирилице у складу с Уставом и праксом у европској и светској лингвистици, они својим „богатством двоазбучја“ и „равноправношћу писама“ из српскохрватског језика, што је имало за циљ заблудну и насилну фаворизацију (хрватске) латинице уместо савршене српске азбуке, у ствари, практично држе страну „другосрбијанаца“ – највећих мрзитеља Срба ћириличке и православне оријентације и српске традиционалне писане културе, плашећи српски народ „мечкиним решетом“ да, тобож, не можемо сачувати српски језик и дубровачку књижевност друкчије но да задржимо латиницу из „српско-хрватске језичке заједнице“ у свом свакодневном језику којим се споразумевамо међусобно.

Драгољуб Збиљић

Извор: Србин.инфо

Актуелно

Проф. др Танасић: Латиница није српско писмо, то је само – ћирилица

Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено …

Ћирилица 3 века пре Ћирила и Методија

Ћирилични натпис „СЕПТЕМВРИ,(Септембар,месец)“ на цркви у Сирији(Qasr Ibn Wardan)коју је подиго Ромејски цар Јустинијан(Управда) у …

3 Коментара

  1. Vratimo cirilicu u Srbske skole, drzavne ustanove, privredu, javnost, novinarstvo i narodnu misao. Musliu u zatvor… neka tamo uci cirilicu. Trebace mu da potpise kapitulaciju SNS partije.

  2. SPAS JE SMRTNA KAZNA
    Ova vlast je odavno zloupotrebila blagonaklonost i lakovernost srpskog naroda, koji je dovela u najtežu situaciju u svojoj istoriji. Jednostavno Srbi su dovedeni do ruba propasti i nestanka. Glavno zlo je izdajstvo i velika pljačka Srbije. Na našu veliku žalost na vlasti su pljačkaši i izdajice i Srbije i srpskog naroda. Uz sva pričinjena zla ova vlast nas je vratila i 100 godina unazad. Stvoren je pravi rijaliti i od vlasti i od naroda. Imamo mi i komunističku akademiju i podeljenu pravoslavnu crkvu. Ove dve ustanove pored vlasti nikada nisu branile srpsku naciju, već po navici oni mirno posmatraju srpsku propast. To nije ništa novo i to su posledice komunističke doktrine, koja je potpuno uništila ali samo srpsku naciju. Zato danas u Srbiji imamo anarhiju (bezakonje) u kojoj uživaju i izdajnici i pljačkaši Srbije. To je jedna potpuno nesposobna vlast koja ne ume da reši nijedan problem. Vlast koja ne trpi ni jedan vid kritike, zato su zatvorili sve medije, tako da srpski narod ne zna ni za briselsku izdaju ni za ogromnu pljačku koju su izvršili u Srbiji. Umesto istine ova vlast dezinformacijama truje i stalno obmanjuje ovaj narod. Pitanje odgovornosti ove vlasti niko ne pominje u Srbiji. Zato je posebno važno izvršiti i ekspertizu (briselske izdaje), koja se i danas krije od naroda. Posle te ekspertize biće sve jasno, videće se ko je šta i kako radio sa ovom državom i ovim narodom. Ceh moraju platiti i svi ministri pravde koji su sedeli skrštenih ruku dok je Srbija pljčkana i izdavana. Na taj način su i oni saučestvovali u srpskoj nesreći. Ti zlikovci su zajedno celo vreme samo obmanjivali narod, pljačkali i izdavali Srbiju. Vučić je zlikovac. On je srpskoj deci oteo Kosovo i poklonio ga deci Albanaca, i zbog toga ga treba streljati. Broj takvih zlikovaca u Srbiji nije zanemarljiv. Tvrdnje o izdaji i pljačci Srba moraju se verifikovati činjenicama i dokazima za svakog pojedinačnog zlikovca. To nije teško utvrditi jer dokaza ima na sve strane i za izdaju i za pljačku ove države i naroda.

    Dobro se sećamo izdajničke rečenice: „Mi ćemo priznati kosovsku vladu i ako vi ne uđete u nju“. To je rekao Aleksandar Vučić okupljenim Srbima u K.Mitrovici. Posle toga naterao je SNS da naprave koaliciju sa Haradinajem, koji je odsekao glavu srpske devojčice staroj dve godine u Dečanima. Da, da…
    Vučić je bio glavni koordinator u stvaranju i Kosovske Vlade i Kosovske države. U Briselu je dao obećanje da će tu kosovskog državu završiti i priznati u 2018. godini. Pošto mu izdajnički rok ističe on se drznuo da obmane ceo srpski narod da krene za njim i preda Albancima Kosovo. Posle će reći: „Narod je odlučio“.

    Dobro se sećamo i rečenice: „Pređite preko mosta ovo je most koji spaja“. To je rekao Marko Đurić u Jarinju okupljenim i zgranutim Srbima. Niko ga nije poslušao. Danas je tu carina a avnojevska granica je pretvorena u državnu granicu sa Kosovom. Uz kršenje Ustava oni su na terenu i preko Brisela postupno stvorili šiptarima drzavu.
    Vučić je stavio svoj potpis na predaju Kosova dana: 30 juna 2015 godine u 22 časa i 54 minuta.
    Bez obzira što oni sada „peru ruke“ ovo je istina i to je izdaja.

    ZATO NJIH DVOJICU, ZNAČI ALEKSANDRA VUČIĆA (OZDAJICU I LAŽOVA) I MARKA ĐURIĆA „CARINIKA“ TREBA ODMAH STRELJATI. ZATIM STRELJATI IVICU DAČIĆA I TOMISLAVA NIKOLIĆA. ONI SU PROTIVUSTAVNO IZDALI I PREDALI KOSOVO ALBANCIMA.
    Poklonjenu državu Šiptari su slavili celu noć po Kosovu i po celoj Evropi.

    A TUPAVI SRBI JOŠ NEZNAJU KO JE PREDAO KOSOVO I METOHIJU ALBANCIMA!?

    Na osnovu utvrđenih činjenica i dokaza o izdaji i pljačci ovog’ naroda streljanje i svih ostalih zlikovaca mora odmah da se nastavi. Ne žalite što će stradati srpski krvnici kojima ovaj narod ne sme više ništa praštati. Mora se žito očistiti od kukolja! Znam da će mnogi zlikovci i pobeći iz Srbije, ali što više budu bežali narod će sve više otvarati oči i saznavati crnu istinu i izlaziti na ulice. U Srbiji je (rekoh) potpun medijski mrak i likvidacija je jedini način da saznamo istinu. A kada narod sazna istinu!? Zlikovaca neće biti u Srbiji jer dobro znaju šta ih čeka. Veliki sam pristaša istine i pravde i očekujem da će ona jednom zaživeti i u Srbiji. Mora da se odgovori na pitanje: Ko i zašto krije istinu od srpskog“ naroda???

    Naša opšta nesreća je što su na vlast stupili šarlatani, nemoral i otpad srpskog’ naroda. To su sve samosami srpski izdajnici, pljačkaši, lažovi (neslućenih razmera). Ima tu i puno došljaka koji su ovde došli samo iz ličnog interesa, da napune dzep. Zbog nedostatka patriotizma prema Srbiji oni su se lako priključili i izdaji i pljačci Srbije. I došljacima i ovoj vlasti jedini cilj je da opljačkaju Srbiju, a sada i da je potpuno unište. Važno je istaći da je ovo organizovana izdaja i pljačka koja nije zabeležena u dosadašnjoj srpskoj istoriji. Doduše na našu žalost ova vlast je sve svoje želje ispunila i sada deluje vrlo zadovoljno i veselo. Ovako veliku izdaju i pljačku vlast je ostvarila (samo) uz pomoć izdajničkih i potkupljenih mediokriteta u Srbiji. Na televiziji nema kritike, tu se jedno govori a u praksi drugo radi. Ti mediji su pomno pratili sve srpske nesreće i vešto skrivali istinu od srpskog naroda. To govori da su i mediji saučestvuju u uništenju Srbije. Vlasnici svih tih medija su u stvari ujedno i pljačkaši Srbije, koji ovo prikrivanje istine rade iz ličnog’ interesa. Pa kažem: „Stanite srbožderi Srbija je uništena“! Dosta više! Stanite!!!

    Naspram ovakve vlasti i medija stoji sirotinja na koju više niko ne obraća pažnju. Skoro sva ta sirotinja nema veše novca da plati komunalne račune i da preživi. Vlast nije ni njih zaobišla i štedela već im je opljačkala penzije. Ta uvek lakoverna sirotinja služi svakoj vlasti nažalost jedino za obmanu a potom i za dobijanje izbornih glasova. Oni su apolitični, neznaju istinu i zato su uvek na meti prevare i pljačke. Mora se reći da je to jedna amorfna masa koja održava ovu kriminalnu vlast u Srbiji.
    Ova vlast je žrtvovala i Kosovo zbog zapada a odvedoše nas na istok i na onaj svet. Uz sve to oni potpuno rasprodaše Srbiju a Srbe su pretvorili u pravo roblje koji imaju najniže plate i standard u Evropi. Pored svega toga mi smo poniženi kao narod od ove iste kriminalne vlasti. Kažu da smo nezahvalni, neradni, nesposobni, lenji, aljkavi i tretiraju nas kao stoku. To je njihov alibi i za potpunu rasprodaju (gašenje) Srbije. Mi sada nemamo u Srbiji ništa vredno a naše. Sve je tuđe, i ništa nije ponuđeno našim stručnjacima koje tretiraju kao bogalje i zato oni odoše iz Srbije…

    Mi jednom moramo da prekinemo ovu agoniju i to vraćanjem u Srbiju smrtne kazne. Streljanjem ili vešanjem svejedno. Umesto stvorene anarhije mi moramo stvoriti pravnu državu koju ova vlast nesme stvoriti. Takođe ova vlast nesme osloboditi medije u Srbiji. Zaštita imunitetom mora da se ukine jer narod nije dao svoj glas da se ovo radi. Nije dao glas da se izdaje i pljačka Srbija. Već je dao glas za obećani oporavak i razvoj Srbije kao države. I umesto toga mi smo doživeli izdaju i pljačku Srbije. Zato je jedino rešenje fizička likvidacija ovih izdajnika i pljačkaša Srbije. Ta likvidacija mora se sprovesti od samog vrha Srpske Vlasti pa nadole tako da se unište svi izdajnici i pljačkaši.
    Likvidacije i kazne moraju podneti i svi javni mediji u Srbiji koji su celo vreme (svesno obmanjivali) srpski narod. Mora se obelodaniti i ko drži te medije u Srbiji? Ova čistka će biti pouk i svim sledećim vlastima u Srbiji. Nikad više !!!
    Svi buduće vlasti moraju jednom naučiti da nikada više ne posegnu za pljačkom a kamoli da prekrše Ustav. I mi moramo znati i naučiti da je Srbija naša država (mi druge nemamo) i da je ona mnogo važnija od šačice ovih zlikovaca. Dalje…

    Moralna dužnost svakog Srbina je da postupa patriotski prema Srbiji a zakonska obaveza je da brani Srbiju u svakoj neprilici. Ponavljam sve one koji su izdali i opljačkali Srbiju treba streljati. To nije uopšte greh jer su to i zaslužili. Ponavljam mora se javno ponaosob utvrditi svačija odgovornost i zlo zbog kojeg smo ovako uništeni. Tu su: Kršenje Ustava (predaja Kosova), Briselski sporazum, pljačka, pljačka čak i zlata u Bazelu, krediti. Mora se utvrditi ko je zatvorio rad suda i medija u Srbiji? Ko je i zašto i kako to uradio? Ima li izdaje i pljačke možda? Kao otežavajuća okolnost mora se uzeti u obzir da se pljačka i izdaja vrši dok ovaj narod grca u teškoj bedi. Vlast je pljačkom napunila pune džepove para. U Srbiji su stvorili medijski mrak pa Srbi neznaju ISTINU! S’krivena je istina!

    Mora da se zna da je svesno laganje javnosti teško krivično delo. Stiže i vreme kada vlast mora da položi račune ovom narodu. Ali sem zla i nesreće ova vlast nema šta drugo da pokaže. Pitam: „Koji je problem rešen“? Nijedan. Problemi se samo gomilaju. Ko ih stvara? Pitam! Pa ova vlast.
    Srbija je samo opljačkana i izdata zemlja. I zar neko misli da takvi treba i dalje da žive? Ako neko kaže da!? Proklet bio!

    Ali teško svima onima koji se već sada osećaju prozvanim!

    Ko će presuđivati pita neko? Odgovor: Poželjno je da prvo sudi stampedo, gladni stomaci i sirotinja, a posle toga da sudi normalan sud kao i svugde u svetu. Verujem da ovakav sud neće biti korumpiran i pristrasan, jer je krajnje vreme da se ova država mora spašavati po svaku cenu.
    U budućnosti mi možemo očekivati samo represiju i tiraniju i mi na to moramo biti spremni. Ova vlast neće osloboditi medije i stvoriti pravnu drżavu. Pre će se izazvati građanski rat a potom pobeći iz Srbije. Mi moramo biti oprezni i nesmemo nasesti na te provokacije…

    Na kraju da ponovim: Smrt svim srpskim obmanjivačima, lažovima, izdajnicima i pljačkašima srpskog naroda i Srbije!

    Volim Srbiju!!!
    P:SAJDŽO 2018.

  3. Autor teksta bi najradije zabranio latinicu u Srbiji. Medjutim, kad ne bi vladali latinicom, Srbi ne bi razumeli svet. Nit bi svet razumeo Srbe. Zato Srbi imaju dva pisma sto je pravo bogatstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons