Драматично: Од малигних тумора у Србији ове године оболеће 37.000 становника. Док у развијеним земљама стопа умрлих опада за један, код нас расте за 23 одсто
ОД малигних тумора би у Србији ове године могло да оболи 37.000, а да умре 22.000 људи! То је, према пројекцијама националног Друштва за борбу против рака, за по две хиљаде више и новооболелих и умрлих, него пре две године.
Сваке године учесталост обољевања од карцинома код нас се повећава за 1,9 одсто, и по томе се уклапамо у европски просек. Али стручњаке забрињава што се овде повећава смртност од рака.
– Док у развијеним земљама морталитет већ деценију и по опада за по један одсто годишње, у Србији је за то време порастао за чак 23 одсто – упозорава професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака.
Почетком прошле деценије рак је у Србији годишње “косио” 17.500 људи. Иако су у међувремену повећани трошкови лечења болест није “обуздана”, а у неким случајевима је чак и смртоноснија него раније.
НЕДОСТАЈЕ 10 АПАРАТА ЗА ЗРАЧЕЊЕ СВАКИ други оболели од рака мора на радиотерапију, а Србији, која има 15 машина за зрачење, по европским стандардима, недостаје бар још 10 генератора јонизујућег зрачења – упозорава професор Слободан Чикарић.
– Број нових случајева рака желуца, јетре и панкреаса и број умрлих од ових болести се изједначавају, што показује да је слаб ефекат терапије – каже професор Чикарић. – Драстичан пример је рак јајника: почетком прошле деценије преживљавање са овим малигним тумором било је 45,8 одсто, а крајем деценије 30,8 одсто!
Рак код нас, као и у читавом свету, чешће напада и убија мушкарце. Они најчешће оболевају и умиру од карцинома плућа, а жене од рака дојке.
– Почетком прошле деценије са раком плућа преживљавало је 26,9 одсто, а десет година касније 10,4 одсто оболелих – објашњава професор Чикарић. – То показује слаб ефекат лечења, а чињеница је да су и карциноми све агресивнији, и да рак плућа, од свих малигних тумора, има најлошију прогнозу.
Од 2006. године, седам година после бомбардовања, у осетном порасту су леукемије и лимфоми. То су тумори који се после излагања канцерогеним материјама јављају два до четири пута брже него друге врсте рака.
– Учесталост леукемије и лимфома је порасла од 2001. до 2009. године за 7,8 одсто, а смртност за чак 17,6 одсто – каже Чикарић.
Процењује се да у Србији са раком тренутно живи око 120.000 људи, али тачни подаци не постоје. Професор Светислав Јелић, председник канцеролошке секције Српског лекарског друштва, каже да је број пацијената који се лече у Институту за онкологију и радиологију Србије, Новом Саду или Нишу, од 2002. године повећан за 50 одсто.
– Животни век оболелих од рака се продужио и неке пацијенте током болести и по три пута лечимо болнички – каже др Момчило Инић, председник Удружења онколошких хирурга. – Капацитети Института за онкологију су сада исти као у време када је Београд имао 300.000 становника и хитно је неопходно проширење. У пет операционих сала и са 90 болничких постеља, годишње овде урадимо 7.500 операција. Више од тога не можемо.
Новости
