У Србији само под Тимоком 1.000 тона злата вредног 50 милијарди долара

0
(0)

РЕЗУЛТАТИ канадске компаније „Авала рисорсис“, која је у околини Жагубице пронашла значајне резерве злата, не представља изненађење једино за геологе. Јер, у Тимочком магматском комплексу (ТМК), који истражују и најмоћније светске рударске корпорације, попут америчког „Фрипорта“ и мултинационалног „Рио Тинта“, крију се резерве овог племенитог метала од готово – 1.000 тона!

По речима професора др Милорада Грујића, члана САНУ и Балканске академије наука, који се сматра једним од најбољих познавалаца рударске проблематике у Србији, резултати канадске компаније „Авала рисорсис“, која је у околини Жагубице пронашла значајне резерве злата, уопште не треба да чуде!

– Ово је подручје богато рудницима племенитих метала – каже др Грујић, уз напомену да се лежишта злата са два грама тог племенитог метала по тони сматрају изузетно богатим. – Уз све то, цена злата је већ достигла цену од 56.000 долара по килограму, па произилази да бруто вредност лежишта овог племенитог метала на подручју ТМК, који обухвата велики део источне Србије, премашује 50 милијарди америчких новчаница.

По речима др Грујића, најбогатије налазиште злата, из састава борске компаније, без сумње је мајданпечко лежиште „Чока Марин“, које се налази недалеко од села Јасиково.

– Реч је о лежишту од око 240.000 тона руде, у коме има има око 4,4 одсто бакра, чак 14 грама по тони злата и готово 100 грама по тони сребра. Међутим, у околини тог рудника има још налазишта злата, тако да се очекује да би се одавде, у наредном периоду, након проширења рудника, могло добити готово 120 тона тог племенитог метала – износи др Грујић.

РУДНИЦИ КАО У НЕВАДИ минерализацију злата у околини Жагубице стручњаци упоређују са рудницима овог племенитог метала у америчкој држави Невада, из доба златне грознице у тој земљи.

Наш саговорник открива за „Новости“ да у РТБ „Бор“ разматрају могућност да поново активирају рудник злата „Благојев камен“, између Мајданпека и Кучева, у коме средњи садржај тог племенитог метала износи око два грама по тони.

– По досадашњим сазнањима, у „Благојевом камену“ крије се око 35 тона злата – наводи др Грујић. – Али, веома је интересантно и лежиште „Волујски кључ“, код Кучева. Иако су урађене само пробне бушотине, ту је установљен знатан садржај злата. Према досадашњим сазнањима, из тог лежишта би, када би експлоатација почела данас, у наредном периоду могло да се извуче најмање 10 тона злата. Уз то, у наредном периоду требало би обавити и додатно истраживање рудника „Света Барбара“, код Мајданпека, где су установљене резерве злата веће од два грама по тони.

Србија је, са нешто више од 13 тона злата, што чини 4,4 одсто девизних резерви земље, на 59. месту у свету и водећа земља у региону по количинама тог племенитог метала који се чува у трезорима „иза седам брава“. Међутим, веома мали број људи зна да је готово комплетна количина тог метала произведена у Рударско-топионичарком басену „Бор“, који једини у Србији има фабрику за добијање злата.

Како нам је речено у РТБ, где је само прошле године произведено више од 1.100 килограма злата, они су обавезни да све количине тог племенитог метала које произведу понуде Народној банци Србије. Тек уколико НБС одбије да га купи, тражи се посебна дозвола за извоз. Али такав случај још није забележен.

Злато се у Бору производи од оснивања рудника. Евиденцију о томе су, међутим, пре 1938. године водили Французи, јер је рудник био у њиховим рукама. Према неким подацима, из Борског рудника је до 1935. године извезено 16 тона злата и 32 тоне сребра, јер је у то време француска компанија слободно располагала племенитим металима.

Стање је измењено тек 1934. године Уредбом о надзору производње и употреби племенитих метала захваљујући којој је право откупа, и то по ценама на Лондонској берзи, добила Народна банка Југославије.

Рекорди у производњи племенитих метала забележени су 1975. године, када су произведене 5,2 тоне злата и 1979. када је за годину дана добијено 55 тона сребра.

Све у свему, до сада је у граду бакра добијено више од 160 тона злата – довољно да се земљина кугла неколико пута, око екватора, омота златном жицом.

 

11. фебруар 2012

Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Електромрежа Србије купила још пет одсто акција преносног система Црне Горе

5 (1) БЕОГРАД – Електромрежа Србије купила је данас још пет одсто акција преносног система …

Подсећање: 10. септембра 2012. Берлин – Потписан меморандум о разумевању и сарадњи у области енергетике

4.8 (5) Представници Електропривреде Србије и немачког енергетског концерна РWЕ потписали су данас, 10. септембра …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend