“Укинути монопол страних банака у Србији”

Београд — Реконструисана Влада ће бити принудјена да заиста почне да спроводи “тектонске” привредне реформе и потпуно промени концепт економског развоја земље.

Угледни привредник и почасни председник успешне извозне компаније “Синтелон Таркет”, Никола Павичић, каже да после свих промашаја које су имале претходне владе, почев од 2001. године, најважнији задатак реконструисане Владе Србије би требало да буду промене у финансијској сфери и реалном сектору привреде.

Павичић је за Тањуг рекао да је због “монопола банкарског сектора и веома прецењеног курса динара у дугом пероду”, домаћа привреда радила под неравноправним условима у односу на страну конкуренцију. 

“Сада се то мора променити, уколико желимо да изађемо из текућег ‘зачарног круга’, у коме су једини добитници банке и увознички лоби, док сви остали углавном губе”, каже Павичић. 

“Прво треба реформисати банкарски систем, с циљем да се камате драстично смање и тако омогући реалном сектору да лакше послује”, тврди он и додаје да хитно ваља радити и на успостављању реалног курса динара, јер је домаћа валута сада “драстично прецењена” и то, првенствено, у циљу заштите увозничког и банкарског лобија. 

Директор Уније послодаваца Србије (УПС), Драгољуб Рајић, каже за Тањуг да ће та пословна асоцијација, која окупља већину домаћих малих и средњих предузећа, предлог мера за хитне реформске мере, које је раније доставила премијеру Ивици Дачићу и првом потпредседнику владе Александру Вучићу, упутити и новом министру финансија. 

Међу бројним мерама које је УПС предложио, Рајић наводи и стимулативне мере за развој домаћег занатства намењеног домаћој индустрији, улагање у развој органске производње, веће инвестиције у алтернативне изворе енергије и посебне подстицаје за погоне у текстилној индустрији. 

Рајић, такође, указује да је раније пропуштена прилика за суштинско реформисање домаће привреде, а то је признао и одлазећи министар финансија и привреде, Млађан Динкић. 

Динкић је на Самиту водећих економских функционера региона, одржаном половином јуна у Црној Гори, на питање зашто више од 10 година у Србији постоје предузећа у реструктурисању одговорио да нико у претходном периоду није имао храбрости да се суочи с тим проблемом. 

Сада је, међутим, неминово да се такви проблеми реше, каже за Тањуг професор Економског факултета у Београду, Љубодраг Савић. Он сматра да је веома повољна политичка и економска клима за радикалне промене у српској привреди углавном постојала у периоду када је, након петооктобарских промена 2000. године, на сцену ступила прва реформска влада коју је предводио Зоран Ђинђић. 

Влада предвођена Ђинђићем је у старту најављивала потпуну трансформацију спрске економије и тај задатак је у периоду од 2001. до половине протекле деценије и обављен у делу који се односио на масовну приватизацију предузећа, промене у банкарском сектору, начин вођења монетарне и валутне политике и однос са међународним финансијским институцијама. 

Савић каже да су у том периоду, а и неколико година након тога, све до избијања глобалне привредне кризе, постојали врло солидни услови за успон српске економије, па и нужне радикалније реформске захвате. 

“У Србију је током минулих десетак година ушло, по разним основама, више од 130 милијарди долара, укључујући и пет милијарди долара од распродаје наше имовине”, прецизирао је Савић, уз напомену да је то омогућило властима да се понашају “комотније” и стално одлажу оштре реформске резове. 

“Основни проблем у спровођењу таквих реформи је био што су носиоци нових власти у Србији брзо схватили да би радикалним променама у домаћој привреди изгубили политичку власт”, објашњава он, уз напомену да је због таквог оклевања са истински нереформисаном економијом земља ушла у заиста тешку 2013. годину. 

Уместо да се главна пажња усмери на реални сектор привреде и добијеним средствима форсира производња за извоз, примат је добио развој финансијског и сектора услуга, што је “производило прилично солидан привредни раст од пет до шест одсто годишње”, а у неким годинама омгућавало чак и мали вишак у буџету земље, каже Савић. 

Такав концепт развоја је, међутим, избијањем глобалне финансијске кризе доживео слом, а Савић сматра да ће реконструисана Влада Србије искрено настојати да спроведе што више од до сада најављених мера у циљу конслидације државних финансија, али не верује да ће у томе ићи до краја, јер то неће бити могуће због “коалиционог карактера владе”.

 

Танјуг