понедељак , 21 септембра 2020

Уништеним пољопривредним комбинатима нова шанса

0
(0)

ПОВОДОМ најаве да ће се следеће године кренути у испитивање пропалих приватизација пољопривредних комбината, како би се како би се онемогућили моћни појединци, који не дозвољавају обичним, малим ратарима да дођу до земље, паори кажу да је „са тим послом требало да се крене и раније“.

Радује их и то што држава планира да провери рад стечајних управника који данас воде некада моћне пољопривредне комбинате.

У Србији је, иначе, у процесу приватизације, нове власнике добило 156 пољопривредних предузећа, а уговор о приватизацији је поништен у 41 предузећу. Међу приватизованим пољопривредним фирмама је и 48 пољопривредних комбината. Приватизација је раскинута у седам комбината, а још 12 је у стечају, односно, у реструктурирању Агенције за приватизацију, која је од њих формирала „Зелени пул“.

ДОБАР ПОТЕЗ
КАКО ДА не подржимо добар потез који ће нам омогућити да радимо свој посао и да дођемо до преко потребног пољопривредног земљишта – истиче Мирослав Киш, ратар из Суботице и председник Асоцијације пољопривредника. – До сада су моћници користили нешто, на шта нису имали право, из тога су извлачили профит. Сада је већ крајње време да ствари дођу на своје место. Хиљаде пољопривредника могле би на тај начин да дођу до земље, посебно ако би држава обезбедила повољне кредите…

– Држава мора бити најбољи домаћин, и ја сам то више пута помињао, баш у контексту проблема са државном земљом – подсећа за „Новости“ Милан Простран, саветник у ПКС. – Потребно је, наиме, формирати ефикасну управу, која ће водити рачуна о свом државном земљишту. Сада је посао издавања државног земљишта у закуп поверен локалним самоуправама, а то отвара бројне могућности за махинације, односно, да се са земљом поступа, као када се „дели плен“.

Простран наводи, како је само питање предузећа, у којима је раскинута приватизација изузетно осетљиво, јер је свако предузеће специфично.

– Има предузећа која су успешно наставила да раде, као што су она из „зеленог пула“ и у њима би се морало повести рачуна о радницима, који у њима налазе једину могућност егзистенције – истиче Простран. – Имамо цео низ других предузећа, која су купили људи из криминалне сфере друштва, и који су их упропастили, а такву ситуацију је неко јако дуго толерисао. У сваком случају, проблем је компликован, али и поред тога, мора се што пре почети његово решавање, водећи, наравно, рачуна о радницима у комбинатима.

Војислав Малешев, ратар из Каћа и председник Клуба „100 паора плус“, такође подржава иницијативу министра Динкића.

– Желимо да верујемо да ће ова прича, на коју упозоравамо низ година, бити истерана на чистину – каже Малешев.

– Надамо се да ћемо, када се тај посао заврши, и ми, пољопривредници, бити равноправни учесници у пољопривредној производњи.

 
Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Највише новца за Комерцијалну банку нуди АИК банка Миодрага Костића – 395 милиона евра

5 (1) Према незваничним информацијама до којих је Данас дошао, највишу обавезујућу понуду за Комерцијалну …

Да ли је продаја Kомерцијалне банке рачун без крчмара?

5 (2) Што је ближи рок за достављање обавезујућих понуда за већински пакет акција београдске …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *