Уступање територије путем међународних споразума и арбитраже – УВОД У КАТАСТРОФУ И НЕСТАНАК

Искуства Минхенског споразума и Бечких арбитража

У трагању за решењем „косовског питања“, у ствари регулисања статуса АП Косово и Метохија након окупације и једностраног проглашења независности, у Србији се разматра сценарио „компромисног решења“ а  као најповољније се помиње  подела, размена територија или разграничење.

Они који се противе оваквом решењу истичу да се до сада није десило да се нека држава одрекне дела своје територије у миру посебно када поседује међународни документ (резолуција СБ УН 1244) којом се потврђује њен територијални интегритет. Морамо констатовати да се промене граница по правилу дешавају као последица ратних сукоба али је било и оних када су границе мењане претњом ратом и када је „држава жртва“ прихватала да се одрекне дела територије да би „сачувала мир“.

Ових дана, 29/30.септембра, навршава се осам деценија од Минхенског споразума којим је цивилизовани свет капитулирао пред Хитлером а велике силе попут Велике Британије, Француске и Италије од конкурената постале његови сучесници. У време потписивања се тврдило да се уступцима који су постављени пред Чехословачку[1] а односили су се на уступање Немачкој Судетске области (настањене претежно Немцима) праведно и трајно решава један спор и учвршћује мир. Историја је показала да је то била само заблуда.

Слика: Србин.инфо

Европски моћници, који се ни до данас нису изменили, одлучили су да Чехословачкој (која је била савезница Француске) одузму не само Судетску област већ и пограничне области према Аустрији већ и обавезана је да уважи мађарске и пољске захтеве. Остатку Чехословачке би након тога био гарантован интегритет и безбедност од „неизазваног напада“.  По уласку немачке војске у Чехословачку после споразума у Минхену, и Мађарска је иступила са својим територијалним захтевима. Немачка и Италија су се наметнуле као арбитри, и прогласиле Прву бечку арбитражу 2. новембра 1938.године. По њој Чехословачка је предала Мађарској део Словачке а 5.јануара 1939.године и поткарпатске Украјине, укупно 11.927 kм² са 1.060.000 становника. Истовремено од Чехословачке је одвојена област Тјешина и прикључена Пољској.

До пролећа 1939. ауторитет владе у Прагу је био тако уздрман да се у Словачкој, на немачки подстицај и у немачкој организацији, развио сепаратистички покрет који је по већ разрађеном рецепту извршио пуч. Хитлер је након тога вршећи притисак на чехословачке представнике издејствовао њихову сагласност за укључивање Чешке као протектората у састав Рајха, док је Словачка успостављена као сателитска држава.

Као награду за уступање територија, у Другом светском рату Чешка привреда је била дао немачке војне машинерије а Словачка је морала послати свој контигент на Источни фронт за борбу против СССР-а.

Под утиском великих успеха Црвене армије а у жељи да се ослободе немачке доминације у Словачкој је 29.августа 1944.године избио оружани устанак који је снажном реакцијом немачких оружаних снага угушен. Слична судбину али са мање жртава имао је и устанак у Прагу првих дана маја 1945.године.

Показало се да у одбрани националне независности ништа не вреде гаранције савезника нити мировних конференција. Једном начету државу суседи черече као хијене често не слутећи да су и они следећи у реду за уништење.

Још поучнија је судбина Румуније. Друга бечка арбитража од 30. августа 1940.године је присилила Румунију да преда Мађарској северну Трансилванију, укупно 43.492 kм² са 2.400.000 становника. Након тога од 28.јуна до 4.јула 1940.године је (у складу са одредбама пакта Рибентроп-Молотов) вратила СССР-у  подручје од 50.762 kм2 Бесарабије и северне Буковине са  3.776.309 становника. Коначно је 7.септембра 1940.године прихватила да преда Бугарској јужну Добруџу.

Као награду за одрицање од значајних делова своје територије и „гаранције“ Немачке за остатак државе, била је присиљена да упути трупе у рату на Источном фронту што је платила животима око пола милиона својих војника. Под утиском успешног почетка Јашко-кишињевске офанзиве Црвене армије у августу 1944.године Румунија је 23.августа 1944.године прекинула везе са Немачком, прешла на страну Савезника и отпочела борбу против Немаца.

Историја нас учи да добровољно одрицање од властите независности и територије пролази кроз неколико фаза:

  • Фаза понижења у којој се „жртва“ присиљава да прихвати комадање властите територије и губитак независности;
  • Фазу колаборације у којој се „жртва“ присиљава да учествује у даљим агресивним потезима „хегемона“ и даје своје војне контигенте и предаје привредне и природне ресурсе;
  • Фаза побуне у којој „жртва“ користећи измењене геополитичке прилике покушава да поврати своју независност и територију.

Основни закључак је да територијални уступци нити „жртву“ могу спасити од агресије, нити је поштедети од људских и материјалних губитака а обавезно у себи садрже понижење и губитак националног достојанства.  Најбољи пример из новије историје је конференција у Рамбујеу где су агресивне силе предвођене са САД покушале да Србији наметну споразум далеко неповољнији од оног који је у Минхену наметнут Чахословачкој. Нешто слично дешава се и данас када се, „заобилазним путем“, покушава наметнути решење које за последицу има одрицање Србије од своје духовне колевке са перспективом губитка одбрамбене независности путем чланства у НАТО и политичке независности путем послушног извршавања свих захтева на неизвесном путу ка Европској унији.

Можда је суштина целог „проблема“ сажета у коментару Бојана Билбије: Главна поука Судета и Косова јесте у томе да се процес више не зауставља. Кад једном „демократске владе“ признају легитимном политику свршеног чина, апетити постају све већи[2].

Уговором савезника са побеђеном Мађарском 10. фебруара 1947.године у Паризу, поништене су обе Бечке арбитраже. На исти начин, у блиској будућности, могу бити поништени и сви уступци које би Србија морала под претњом силом да учини. Али много часнији и једноставнији начин је одбити ултиматум. Јер као што је рекао Винстон Черчил, Чемберленов будући наследник на месту премијера још 3. октобра 1938.године, коментаришући потписивање Минхенског споразума: „Ко између понижења и рата изабере понижење, касније уз понижење добије и рат“. Кључ независности је спремност да се браниш. Уколико агресивне силе процене да ће се жртва одупрети веома брзо изгубе почетни елан. Њихова процена да ће Србију, у марту 1999.године, за неколико дана довести у стање покорности показала се толико погрешном да је уздрмала цео систем међународног права и створила „преседане“ за које не постоје лаки одговори. За моћнике је најефикасније да се тај проблем разреши додатним притиском на Србију да прихвати последице агресије и оконча „непријатну ситуацију“ у којој је целокупни политички и војни врх НАТО затечен на делу у једној противзаконитој и неморалној акцији.

Одричући се своје заветне територије и верујући у гаранције Немачке једино можемо доћи у ситуацију да будемо присиљени да у неком, евентуалном, будућем сукобу ратујемо против Русије по истом моделу како је то решавано пре осам деценија да би на крају сукоба поново властитом крвљу морали платити искупљење и слободу.

___________________________________________________

[1] Историја дипломатије, Београд 1951, 539-552.

[2] https://www.intermagazin.rs/minhen-1938-od-zavere-do-zlocina/

Драган Крсмановић, Анфор.орг

Актуелно

„Нема простора за ново повећање пензија, зашто је полиција у врху“

Фискални савет сматра да нема простора за ново повећање пензија у 2019. пошто је тај …

Како је изменама Закона о ПИО озакоњено уништавање пензионера и Фонда ПИО

Новим изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, пензије се изједначавају са социјалном помоћи, а …

3 Коментара

  1. Ponavljam soje viđenje u vezi problema Kosova – i mislim da Srbi ,tj Država Srba – ne treba da pregovara
    sa okupiranim dijelom svoje teritorije o bilo kom kompromisu u vezi državnosti – jer to je Srbija i tako mora da ostane. Ko želi da tu živi mora se uklopiti u zakone Države i eventualno tražiti za sebe neke
    posebnosti ako za to postoje opravdani razlozi. Albanci sa Kosova ne priznaju da je Kosovo Srbija. Kosovo ostaje okupirano i sa Albancima Kosovarima ne treba da bude pregovora o nezavisnosti njih na Kosovu.!!!
    O tzv. “ K O M P R O M I S N O M :::R “ puni su mediji e da bi srpski političari po sistemu kuvane žabe otuđili KiM a kasnije i drugo što se od njih traži.
    …EVO JEDINOG KOMPROMISA :
    Država Srba o državnim pitanjima može razgovarati sa nekom drugom državom a ne sa dijelom
    svoje teritorije. Znači treba razgovarati i postići kompromis sa državom Albanija – a ne sa albanskim Kosovarima.
    S obzirom na današnje mondijalne uslove možda bi država Albanaca pristala na razuman dogovor sa današnjom državom Srba. Možda ima uticajnih ljudi u Albanskom društvu koji shvataju da su od odlaska iz svojih krajeva sa obala Kaspiskog jezera , pa sve do danas korišćeni od strane moćnika za postizanje ciljeva tih moćnika . (Vizantija, Turska, Vatikan, Austrougarska, Njemačka, Italija,USA . )
    Pretpostavljam da Albanci imaju dosta pojedinaca kojima je sve ovo poznato i koji su svjesni da su Albanci i sada zloupotrebljeni i da će se takva zloupotreba i dalje nastaviti ,već prema potrebama moćnika. Albanci bi mogli mirno opstajati jedino ako su u prijateljskim odnosima sa Srbima te tako imperijalni moćnici nebi imali glavni motiv da ih zloupotrebljavaju za svoje potrebe .
    Iako sumnjam u uspješan dogovor i sa Albancima, mislim da treba pokušati. Trebalo bi pokušati razmjenu teritorija, tako da granica izmedju Srba i Albanaca ide od Jadrana , (RT Rodonit) prema Kosmetu,zatim preko Kosmeta, južno od Prizrena, južno od crkava Samodreže i Gračanice,južno od Kosova polja i spomenika – gdje je bila bitka,tako da Priština ostaje Albancima, i da dobijaju sve oblasti na sadašnjem Kosmetu južno od svih veoma važnih srpskih svetinja tako da te svetinje ostaju u Srbiji , zatim linijom većinskog albanskog stanovništva u Južnoj Srbiji sve do Makedonije.
    Kroz Albaniju granica bi trebala ići počev na Kosovu od Prizrena ili najmanje južno od Dragaša preko Novog Sela, zatim ravno na rt Rodonit oko 30 km južno od Lješa.
    Tako bi Srbi vratili malen izlaz na more od ušća Bojane do rta Rodonit.To bi bio Vaskrs Srba. Jedan od najvažnijih uslova za normalan život i ekonomski razvitak bio bi postignut izlaskom preostale države Srba na more.. Taj san treba sanjati i danju i u toku noći.
    Albanci bi dobili zaokruženje teritorija naseljenih Albanskom populacijom na tlu Srbije. Dobili bi veću teritoriju od ustupljene i mnogo ,mnogo povoljnih uslova za svoj daljni prosperitet u svakom pogledu, o čemu nije na meni da o tome govorim.
    A Srbi ,kada bi imali opisani izlaz na more ,tada bi Srbi koristeći svjetsko iskutstvo mogli izgraditi veliku kontejnrsku luku izgraditi saobraćajnice od te luke kroz čitavu Srbiju do Mađarske. Istovremeno bi trebalo reaktivirati brodograđevnu industriju u Beogradu, aktivirati brodograđevnu industriju i na tom malom deliću morske obale.
    Sve to Srbi bi mogli ali pod državom koju vode elite naroda a ne glumci i sitne duše kao što se danas događa i traje već 100 godina .
    Mislim da Albanci trenutno imaju ljude koji mogu da misle i da shvataju i prošlost i budućnost vrlo temeljito i da imaju u svome karakteru snagu da se žrtvuju za bolje sutra svog naroda. Pitanje je dali to mogu da shvate trenutni albanski političari i tajkuni. Potrebni su karakterni i razumni ljudi na vlasti koji sa pozicije albanskih vlasti mogu da pregovaraju i da dogovoreno sprovode.
    Što se tiče zamjene djelića svoje kopnene teritorije i djelića obale , Albanija nebi osjetila nikave negativne posljedice , jer zaista od rta Rodonit do Grčke – to je albanska duga i zaista obala impozantna po svemu i po položaju i po klimi i reljefu i po dužini. Praktično zemaljski raj. U svakom slučaju predložena razmjena teritorije bila bi po efektu efektnija za Albance nego za Srbe ali za Srbe mnogo važna.
    Pitanje Albanaca i Srba na ustupljenim teritorijama trebalo bi biti riješeno dogovorom država, ali u što boljem interesu ljudi na zamjenjenom teritoriju. Postupak bi morao obuhvatiti sve dijelove jednog i drugog naroda koji bi ovom razmjenom teritorija ostao van matične države. Onim djelovima naroda koji bi ovakvom akcijom ostao na teritoriji van matičnih država, trebalo bi isplatiti imovinu,po najboljoj cijeni, tako da se taj narod može preseliti u svoju matičnu državu.Imovina bi trebala biti procjenjivana na obje strane od jedne te iste komisije sastavljene od oba naroda obje države. Pored Gračanice i nekih drugih neuralgičnih tačaka,trebalo bi podići visoki zid radi izbjegavanja neugodnih i neželjenih destimulišućih dogadjaja, koje bi činili pojedinci…van državne razumne politike.
    Vanbalkanski Moćnici od davnina računaju da će preko Balkana , Turske i nekih arapskih područja, konačno doći u posjed predjela bogatih energentima. Kada bi shvatili ostvarivost navedenog dogovora Srba i Albanaca, uložili bi sve u akciju da to spriječe.
    Zato bi trebalo raditi brzo i bezkompromisno, jer jedino tako mogu mali narodi da ostvare nešto što veće sile inače nebi dozvolile. (Posebno Nato organizacija, i profiteri koji na ovim područjima imaju materijalne interese)
    U svakom slučaju, u protoku dužeg ili kraćeg vremena država Srba mora da riješi problem Kosmeta,tako da srpske svetinje ostaju u državi Srba, inače Srbi će ubrzo nestati. Ne zbog gubitka teritorije , već zbog gubitka istorije i istorijskih srpskih spomenika na Kosmetu. Bez istih – Srbi praktično nebi postojali kao narod , već bi bili utrnuti poniženjima , koja jedan narod radi svog kontinuiteta ne smije trpjeti.Svi Srbi ako žele – mogu da vide
    preko mas medija da je već aktiviran plan da se od preostale države Srba napravi Ciganistan, akcija je već odmakla i pokazuje se ostvarivom. I tu se treba suprostaviti takvoj akciji i to u korjenu.
    Ako pak Srbi ne urade ništa za očuvanje Kosmeta, – to znači da danas i nema stvarnih Srba, a narod koji se tako deklariše pristaje na sve i svašta, te je neminovni ishod nestanak Srba kao ime naroda i uopšte kao istorijskog činioca.
    Onaj ko je zaboravio istoriju , protiv zdravog razuma dovodi nam Afro-Azijske emigrante kako bi smo bili konačno potpuno uništeni. Vlada je zaboravila istoriju i bez trunke stida daje ustupke NATO savezu koji nam je oteo Kosmet i bombardovao 3 mjeseca ostatak srpskih zemalja, dovodi nam afro-azijske emigrante , čineći istu stvar koja je bila učinjena kada je od tadašnjeg Srpskog vladara 1043 god data dozvola skupini od 20 do 30 hiljada šiptara da se nasele na tada „ nenaseljenim prostorima“ srpske države. Možda tekuće vlade u državi Srba ne shvataju suštinu – ili daju prednost podršci od zapada radi svog ostajanja na vlasti.To je neodgovorno , a afinitet prema Zapadu i NATO-u svodi se na ono dječje : Mama bila-Mama opet mila. Nadajmo se da svi Srbi nijesu infantilni, i da zdravih Srba ima dovoljno da Nato i emigrante drže podalje od države Srba. I da cuvaju ono što su od predaka dobili.

    Ako još ima Srba – neka se u ime Srba Srpski nosioci vlasti potrude da za ovaj gore predloženi međudržavni „Kompromis“ dobiju podršku Rusije i Kine, što bi i dobili kada bi se u tom pravcu potrudili.

  2. Ako se malo bolje razmisli, gornji predlog i nije tako loš. Ma koliko se na prvu loptu činilo da je neizvodljiv, sasvim je moguć i na sreću i izvodljiv. Samo se malo vratite unazad i zapitajte se: Da li bi neko mogao pomisliti tamo nekih 70-tih godina, da će jednoga dana biti moguće da se srpski Kosmet pripoji Albaniji. Nosioca takve misli bi sigurno proglasili ludakom i nerazumnim čovekom. Dakle sve je moguće. Podržala bi nas Kina i Rusija. Zbilja trba pregovarati sa državom Albanijom, a ne sa Šiptarima.

  3. sve to stoji, lepo ste napisali iako je ijekavici xd salim se naravno u opste nije bitno sta i kako, mi smo uskoro ciganstan i nema nam povratka jesu li posle sloba dosli svi redom na vlast sve sam lopov i probisvet, i pokojnik je imao mafijase na vlast isto samo nam informacije nisu tolko dostupne kao danas, osim rts tv/a,nikad necu da zaboravim ,,zajam za srbiju,, sap i slinavka,,milijarde su uzete od medjunarodne zajednice, dafina, jezda,, bk, inflacija, restrikcije, beda, ratovi, beda pa opet beda, potkupljiva policija na sve strane, pa opet dzaba svi beze preko a kukaju na sadasnju vlast, svakom drugaru koji je glasao a jeste za ovog sad uvek kazeem nemojmo o politici ali TI SI KRIV a ne ja, dovelo ujka sem polupiusmene narko politicare koji pune dzepove i nikad im nije dosta, nece im biti dosta on novca je jedino mocnija i lepsa i mocnija vlast, mi smo bre sprdnja od nacije nemamo vodje lidere nemamo elitu osim pinka, posten narod glavu ne moze da digne od bede i rada zivimo sa 300e a trosimo 1000, nema morala,nema postovanja, nema sloge, mrzimo se zavidimo jedni drugima, deca ne postuju roditelje cim napuni 18 ono zna bolje, devojcicama su uzor starlete i pevaljke, silikoni, napucene usne nema veze ako ne ume da prepozna rimske brojeva ali zna za sminku i novac, bre jeb… rumunija ima bolji standard, da delimo, ajde da delimo neciju zenu na par god da mi izrrodi par deteta pa cu da je vratim, daj mi komso auto da obidjem rodbinu i natankaj mi ga pum na dodjem ti.. zaboravismo nasu bracu u prvom velikom ratu, zaboravismo sta su zuge ili ti sipci nama napravili, zbog njih nam drzavu porusise i da delimo menjamo i poklanjamo i da imamo dobro susedske odnose, da nam rama soli pamet, pi bre bednaa smo nacija sa nasim vodjama opozicijom i pozicijom tzm doktorima nauka i ostalom elitom, ima ih bre pun k… Ne gledam vesti ne pratim sport jer me boli dusa i srce imanje mi je zapusteno (kosovo) nisam prodao nista i necu slucajno sam procitao komentar, pradeda mio je bio solunac od kralja dobio zemlju pa bio zarobljenik u tadasnjoj nemackoj prebego u ameriku radio par god i vratio se na svoje imanje komunjare mu pola oduzele, otac mi je bio u bosni dobrobvoljac, 99-e naravno je bio pri vojsci ja sam bio na granici…NIKAD ne pricam o tome nijednog druga prijatelja ne smaram o tome, snove imam kao danteo pakao pa opet nisam depresivan ali me boli moje domoljublje moj ponos moj patriotizam moj gazimestan i gracanica, bio sam i bicu glup…
    P:S
    jel imam za koga da se borimo i za koga da glasamo…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons