Какав је положај старијих у урбаним срединама Србије? У каквим условима они живе? Колико су им доступне услуге транспорта, социјалне и здравствене заштите? На који начин заједница може да побољша њихов положај у градовима? То су били кључна питања истраживања „Старење у градовима” које је Црвени крст Србије реализовао у сарадњи са Канцеларијом повереника за заштиту равноправности, уз подршку Популационог фонда УН. Спроведено је у септембру и октобру на територији Србије на случајном, репрезентативном узорку од 1.037 испитаника старијих од 65 година који живе у 16 урбаних средина.
– На основу њихових одговора израдили смо препоруке које ће бити достављене тамо где треба, односно до доносиоца закона у Србији – поручила је Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије.
Међу испитаницима жене су биле бројније (59 одсто). Просечна старост је 74 године. Удео старијих од 85 година је осам одсто, а више од половине је досељено у град пре пензионисања. Истраживање је показало да већина старијих испитаника живи у старачким домаћинствима (61 одсто). Од тога је трећина самачка, док су четвртина брачни парови старији од 65.
– Највећи број старијих оцењује своје здравље као „ни добро ни лоше”, док већина њих (76 одсто) има неку болест већ дуже време. У овој години боловало је две трећине старијих – поручио је Градимир Зајић, социолог и главни истраживач, и подсетио да је међу испитаницима 92 одсто има личне приходе, док сваки десети има оне испод линије сиромаштва.
Када је реч о задовољењу материјалних потреба, 18 одсто испитаника је казало да нема добру исхрану, 39 процента нема за куповину нове одеће и обуће, 64 одсто нема за излазак у провод бар једном месечно, док половина не може да одлази у госте у неки други град, а 59 одсто немају уштеђевину којом могу да покрију изненадни трошак од 10.000 динара.
– Готово половина анкетираних тешко живи, а веома лако само два одсто њих. У животу им највише недостаје новац. Ипак, већина их се изјашњава да живи „ни добро, ни лоше”, а само лоше живи шест одсто испитаних – набраја Зајић.
Истраживање је показало да је трећина старијих у овој години имала потребу за негом у свом дому, док сваки десети користи услуге „помоћи у кући”. Институционалне услуге геронтодомаћице користи шест одсто, а неформалне плаћа три процента.
– Помоћ волонтера има само три процента старијих у граду. Једна петина је имала потребу за негом, али је није користила. Четвртини је био потребан лекар, а није га посетио, док је нешто мање од четвртине на листи чекања за специјалистички преглед, операцију или услугу социјалне заштите – подсећа Зајић.
Већина анкетираних (80 одсто) сматра да се према њима, као старијој особи, односе са поштовањем, док сваки двадесети сматра да га уопште не поштују. Испитаници су незадовољни односом према старијима, првенствено у општинским службама (21 проценат) и здравственим установама (19 одсто).
Када је реч о дискриминацији, половина анкетираних тврди да никада није била изложена томе. У одељку који се односи на прилагођеност простора и транспорта, већина је одговорила да има стан који одговара њиховим потребама, али и да је јавни простор у окружењу прилагођен пешацима.
– Само четвртина сматра да су јавни простор и објекти приступачни свим људима, а петина старијих да је јавни превоз доступан свим људима – навео је Зајић.
Седам одсто испитаника доживљава непријатности у породици и домаћинству, док се већина осећа сигурно и безбедно у свом граду. Сваки десети је неоптерећен страхом од насиља.
Аутор: Марија Бракочевић, Политика.рс
Фото А. Васиљевић
