Друштво

Трећина без динара дочекује црне дане

Када би се на равне части поделила сва уштеђевина коју поједини грађани чувају у сламарицама, сваки становник наше Републике добио би по 416 евра! Према проценама економских стручњака, у кућним сефовима Срби чувају најмање три милијарде евра, док су у банке склонили 8,2 милијарде евра. Сви они новац штеде искључиво за црне дане, а о инвестицијама готово да и не размишљају.

– Грађани у својим кућама чувају између три и четири милијарде евра, али је тачан износ немогуће израчунати – сматра Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије. Он додаје да се процене праве на основу девизиног прилива, општег стандарда, просечних зарада, потрошње. Зато је већ годинама мање-више реч о истом износу.

А за оволики проток новца изван званичних институција, према његовим речима, заслужна је историја:

– Иза нас је тежак период. Одузета нам је стара девизна штедња, имали смо фантомске институције и банке, а на крају нас је докрајчила хиперинфлација. Зато не би требало да нас изненађује што и даље постоји толики страх и неповерење у банке и у инвестирања и што грађани радије чувају сопствени новац у кућним условима.

И Агенција за тржишна истраживања ”ИМАС интернешенел” спровела је истраживање о томе колико наши становници одвајају новца са стране и дошли су до закључака да Срби најчешће ”сами од себе” сакрију 2.000 динара месечно, без обзира да ли их одложе у банку или фиоку.
ДВА ПУТА МЕРЕ ДОК НЕШТО ПОТРОШЕ Најмање 73 одсто грађана, како показује истраживање Ерсте банке, два пута размисли пре него потроши иједан динар. Овог се правила највише придржавају они који су ушли у шесту деценију живота, док се млађи од 29 година много лакше опросте од новчаница.

– Највећи број штедиша, њих око 80 одсто, новац чува ”за црне дане” и ванредне околности. Међу њима је највише оних који имају између 30 и 49 година – рекао је Ансгар Лохнер из Агенције за тржишна истраживања и додао да, без обзира на разлоге, 27 одсто наших грађана не успева да склони ни динара са стране јер једноставно нема довољно новца.

Ипак, Иван Николић из Економског института, сматра да је привредни опоравак уско везан и са штедним навикама и све док се Срби не одлуче да извуку новац из сламарица и пласирају га на тржиште, шансе за побољшање стандарда неће бити превелике:

– Без штедње нема ни стабилног, јефтиног ни повољног фиансијског система, а самим тим ни улагања јер већи део инвестиција долази управо из домаћих извора, а штедња је највећи.

Николић, међутим, не мисли да ћемо ускоро мењати лоше навике и селити новац из фиока у банке:

– Врло је лако урушити систем, а тешко га је поправити. За то је потребно време јер није лако вратити осећај безбедности и поверења. За то су потребне деценије.
ШТЕДИМО ВИШЕ, АЛИ СКРОМНО

Према подацима Народне банке Србије, у 2001. грађани су у банке ставили 300 милиона марака, а у јануару 2013. чак 916 милијарди динара.

– У Србији је просечна штедња 1.100 евра по становнику, а у Немачкој 40.000 евра! – упозорава Дугалић.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!