fbpx

ВИСОКИ ИЗВОР ИЗ БАНСКИХ ДВОРА: ‘Колинда је изабрана неуставно и нећемо је поздравити’

0
(0)

Колинда Грабар Китаровић изабрана је прошле недјеље за предсједницу државе према још увијек привременим и непотпуним разултатима ДИП-а, са 50,74 посто или 1,114.856 гласова бирача. Из тако презентираног резултата логично се закључује да је нова предсједница изабрана већином гласова свих бирача који су гласали.

Међутим, два дана након одржаних избора на друштвеним мрежама и интернетским порталима покренута је оштра јавна расправа о уставности и законитости избора Колинде Грабар Китаровић за предсједницу. Легалност избора у сриједу је довела у питање СДП-овка Сандра Петровић Јаковина, која је у изборном стожеру Иве Јосиповића била задужена за правна питања, изјавивши како сматра да је побједа Колинде Грабар Китаровић упитна и да се о свему мора изјаснити Уставни суд зато што Закон о избору предсједника није усклађен с Уставом, те да по Уставу Грабар Китаровић није изабрана предсједница јер није добила већину гласова свих бирача који су гласовали.

Проблематични чланак

До помутње у тумачењу изборних резултата дошло је јер 95. чланак Устава прописује да се “предсједник Републике бира већином свих бирача који су гласовали. Ако ни један од кандидата не добије такву већину, избор се понавља за 14 дана”. У Уставу стоји да се избор предсједника Републике детаљније разрађује законом. У споменутом је закону, једнако као и у Уставу, прописано да је за побједу у првом изборном кругу предсједничких избора потребна натполовична већина свих бирача који су гласовали. Ако побједника нема у првом изборном кругу, споменути закон прописује да побједник постаје онај тко “добије највећи број гласова бирача коју су гласовали”. 

Релативна већина

Дакле, закон у другом кругу не прописује потребу освајања натполовичне већине свих бирача који су гласовали, већ релативну већину.

Неспоразуму у тумачењу придонио је ДИП који је још увијек неслужбене резултате другог изборног круга приказао као удио гласова за кандидате у броју важећих листића.

Др. сц. Ведран Ђулабић, доцент на Катедри за управну знаност Правног факултета Свеучилишта у Загребу те покретач и уредник блога Администратио Публица, сматра да је ДИП у томе погријешио.

У првом кругу ДИП је гласове кандидата приказао као удио у броју бирача који су приступили гласовању, признајући као гласове и неважеће листиће. Да је на други круг примијењена иста методологија израчуна као на први круг, Колинда Грабар Китаровић имала би 49,36 посто гласова свих бирача који су гласали, а Јосиповић 47,9 посто гласова.

Бирачко право

Резултат је такав захваљујући томе што је Грабар Китаровић добила само 32.435 гласова више него што је добио Иво Јосиповић, а готово двоструко више бирача, њих 60.728, искористило је бирачко право убацујући у гласачку кутију неважећи листић. Захваљујући томе, Грабар Китаровић иако има више гласова од Јосиповића нема натполовичну већину свих бирача, а тако се до данас нису расплели нити једни предсједнички избори. Ђулабић тумачи да је и с таквим резултатом Колинда Грабар Китаровић законито изабрана.

– С обзиром на то да се у другом кругу примјењује правило релативне већине, потребно је утврдити колико је гласова добио поједини кандидат те колико је било неважећих листића, и то све ставити у однос према броју бирача који су гласовали у том кругу, а не у однос према важећим листићима, што је направио ДИП – каже Ђулабић, који сматра да је оспоравање избора јахање мртвог коња.

Сандра Петровић Јаковина, међутим, устраје у ставу да избор нове предсједнице није у складу с Уставом те је изјавила да би Уставном суду била потребна правна вратоломија да у случају ових избора прогласи како се уставна норма према којој се за избор предсједника тражи апсолутна већина гласова бирача не примјењује на неки закон, односно на оба изборна круга.

ХДЗ-ов уставни стручњак Владимир Шекс сматра небулознима изјаве да је побједа Грабар Китаровић у другом кругу упитна јер није добила већину гласова свих бирача који су изашли на биралишта.

– Устав јасно каже да се предсједник бира већином свих бирача који су гласали, а у додатку је ставак који говори да се избор понавља за 14 дана уколико нитко од кандидата не добије већину гласова свих бирача који су гласали.Исти чланак Устава прописује и да се избор предсједника уређује Законом о избору предсједника према чијем чланку 17. побјеђује онај кандидат који добије највећи број гласова бирача који су гласали. Дакле, више гласова у другом кругу добила је Колинда Грабар Китаровић – казао је за Јутарњи лист Владимир Шекс.

Различита тумачења

На то питање коначан одговор може дати само Уставни суд након објаве службених резултата Државног изборног повјеренства. С обзиром на наведене двојбе, могуће је да ће Уставни суд добити захтјев за оцјеном уставности ових избора, а с обзиром на то да су се појавила различита тумачења Устава и Закона о избору предсједника, то би тумачење “еx оффицио”, тј. по службеној дужности требао дати и сам Уставни суд.

Изненадна изјава високог извора из Банских двора

“Нећемо поздравити Колинду Грабар Китаровић јер је она неуставно изабрана за предсједницу Републике. Устав прецизно наводи како је предсједник Републике Хрватске изабран већином гласова бирача који су гласали, а она је добила мање од половице гласова. Хрватска се налази у уставној кризи и то ће врло скоро свима постати јасно”, изненадно је у сриједу за Јутарњи лист изјавио високи дужносник владајуће Социјалдемокатске партије Хрватске с којим смо иницијално намјеравали разговарати о томе хоће ли ускоро доћи до нормализације односа с новоизабраном предсједницом Грабар Китаровић.

Умјесто тога услиједило је тумачење да се она уопће не би смјела представљати као предсједница Републике Хрватске.

Иако се посљедња два дана почело неслужбено разговарати о овом питању, посебно на друштвеним мрежама, ово је први пут да из владајућих кругова долази експлицитно стајалиште како избор Колинде Грабар Китаровић није у складу с Уставом.

Извор Јутарњерг листа позвао се на чланак 95 Устава Републике Хрватске у којем пише:

“Предсједник Републике бира се већином свих бирача који су гласовали. Ако ни један од кандидата не добије такву већину, избор се понавља након 14 дана“”.

Сада се чека да Државно изборно повјеренство и предсједник Врховног суда Бранко Хрватин прогласе службене резултате, а тада би могла услиједити и службена реакција из владајуће коалиције.

“Хрватин је сигурно свјестан да је ово неуставна ситуација, али сада можемо само чекати ДИП-ову објаву коначних службених резултата. Након тога, будите сигурни да ће нетко подићи уставну тужбу јер Колинда Грабар Китаровић није легално изабрана”, поновио је суговорник Јутарњег листа.

 

Славица Лукић, Драгана Радусиновић, Јутарњи.хр

фото: Горан Мехкек/Кропиx

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Керови и бомбе: Срби у 3 села оформили патроле против миграната!

4.6 (10) Због економских миграната који током ноћи, под окриљем магле, покушавају прећи границу са …

У центру Задра већ 20 година стоји илегално подигнути усташки споменик (фото)

0 (0) Након што је ZADAR News у листопаду открио два графита на којима се …

4 Коментара

  1. NISTAVAM NECE POMOCI SVE SE VRACASVE SE PLACA SVI VI IZNATO ALIJNSE CETE GORETI

  2. Не одговара светским мочницима .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *