Влада Дачић-Вучић пуна ГМО лобиста! Расим Љајић, Драган Гламочић…

Србија ће, чини се, морати убрзо да донесе одлуку да ли ће променити Закон о генетски модификованим организмима (ГМО) и тиме добити улазницу у Светску трговинску организацију можда већ у децембру. Након што нас је Европска унија подсетила да питање усклађивања прописа о ГМО не може да се одлаже, из Министарства трговине је стигла потврда да ће се Закон мењати, али да „забрана производње генетски модификованих организама остаје на снази”. Иако је порука ЕУ у делу јавности протумачена као ново наметање воље и постављање додатних услова, обавезе Србије према СТО су давно познате. Наиме, у процесу приступању СТО земље кандидати само усклађују свој спољнотрговински систем са задатим, нема преговарања, већ се постојећа правила морају прихватити. Питање хармонизације Закона о ГМО са правилима СТО услов су за окончање процеса приступања овој организацији, а њена правила су таква да чланице не могу примењивати експлицитне забране увоза или извоза било ког производа, што аутоматски укључује и производе са генетски модификованим садржајем. Чланице, међутим, могу примењивати било које ограничавајуће мере како би заштитиле своје тржиште.

Горан Бекавац из Института за семе у Новом Саду сматра да је потпуно природно да ускладимо прописе.

– Тиме што ћемо ускладити законе нико нас неће ни на шта терати ни да гајимо ГМ соју ни трансгени памук обојен у плаво. Ако улазите у неки систем морате прихватити правила. Нас нико не притиска да одмах отворимо врата и гајимо генетски модификоване биљке. И неће, јер се то није догодило ни у другим државама ЕУ – каже Бекавац.

Према његовим речима, садашњи Закон о ГМО који је усвојен 2009. године није добар, јер не штити довољно грађане и има доста мањкавости. Као добре примере земаља које су успеле да заштите своје грађане и тржиште наводи Аустрију и Мађарску.

– Они имају Закон о ГМО као и у свим државама ЕУ, али нема ни промета ни производње, јер су унутрашњим правилницима тако регулисали. То је кључна ствар. Колико држава може да буде доследна показује и то да Мађари чак ни научна истраживања о ГМО-у не раде у својој земљи него у Словачкој која то дозвољава – објашњава наш саговорник.

Он подсећа и на пример Шпаније, која ГМО технологију користи само у областима где има екстремно велики проблем са кукурузним пламенцом, који не може другачије да реши.

Др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета и један од најгласнијих противника ГМО у Србији истиче да постоји неколико начина да се Србија заштити од продора ГМО, а да уједно приступи СТО, ако то жели. Међутим, он је на јучерашњој Међународној конференцији о ГМО, одржаној у Београду, предложио влади да добро размисли пре доношења одлуке.

– Друге државе штитиле су се тако што су доносиле две врсте прописа. Моћније су усвајале прописе према којима ће спроводити дуготрајна, сложена истраживања о штетности ГМО која могу да трају и до десет година. Предлажемо и да Србија уведе мораторијум на доношење било какве одлуке о ГМО барем на десет година. Швајцарска је, рецимо, одложила рок до 2017. године – каже Шеварлић.

Као још једну од могућности Шеварлић наводи и доношење декларације о забрани узгоја, прераде и пласмана ГМО производа на локалном нивоу, што је Србија већ применила. Та Декларација до сада је усвојена у више од 80 општина и градова у Србији.

И. Албуновић

Ј. Антељ

———————————————————–

Љајић: Морамо да дозволимо промет ГМО

Министар трговине Србије Расим Љајић изјавио је да Србија мора да дозволи промет генетски модификованих организама (ГМО) ако жели пријем у Светску трговинску организацију (СТО), али да забрана производње остаје на снази. Љајић је за Б92 казао да није тајна да услов за пријем у СТО јесте да се из законске регулативе избаце све рестриктивне одредбе о промету било каквих производа, па и ГМО.

– Ако хоћемо у СТО, забрана промета мора да се избрише, али већ у следећем члану закона можете да наведете све што мора да се испуни да би се тај промет дозволио – објаснио је Љајић, додајући да те измене, ако Србија жели пријем у СТО у децембру, морају да се ураде врло брзо, јер је следећи рок тек наредне године. Он је подсетио да је Србија у групи 25 земаља које су у процесу преговора о пријему у СТО, те да је ван СТО остало још само тринаест „за које није ни чуо”.

– Ја сам питао хоћете да ли будете са ових тринаест или са свим осталим у СТО… Можете да кажете „нећемо у ЕУ, ни у СТО”. И то је политика, и то смо пробали, али видели смо где нас је то довело. Ми морамо да поштујемо правила која важе. То је једино што је исправно – поручио је Љајић.

 

Политика