Власт по налогу ММФ-а тражи да радимо две године дуже

ЈОШ није стављена тачка на померање старосних граница за пензионисање! Министарство финансија је, како „Новости“ незванично сазнају, предложило Међународном монетарном фонду реформу пензијског система по којој би се жене са тржишта рада повлачиле тек након 62. рођендана, а мушкарци кад напуне 67.

– Према важећем закону, услови за стицање старосне пензије се подижу постепено све до 2023. године. Тада ће се ставити тачка на све промене, а жене ће у пензију одлазити са најмање 58 година живота и са 38 година стажа (сада могу са 53 године и 4 месеца и са 34 године и 4 месеца стажа), а мушкарци са исто година, али са најмање 40 година рада иза себе (сада могу већ са 53 године и осам месеци) – каже Бранислав Рашић, помоћник директора Сектора за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања. – Ако немају више од 15 година стажа, мушкарци у пензију могу да иду тек кад напуне 65 година, а жене 60.

Ипак, у припреми је нови предлог са којим нису сагласни баш сви ресори унутар Владе. У предлогу је записано да би се нове одредбе примењивале од 2015. године. Тада би се граница подизала за по још два месеца годишње, па би завршни резултат био постигнут за 12 година, односно 2027. године.

– О реформи пензијског система се размишља непрестано и разни се предлози састављају јер се пензије у многим ресорима третирају као неки реметилачки фактор привреде, што је апсурдно – прича Драги Видојевић, помоћник министра рада, запошљавања и социјалне политике. – О одрживости система ПИО свакако се мора размишљати, али се стање не може поправљати новим подизањем старосних граница, а нарочито не женама.
ПЛАЋАЛИ БИ ШТЕТУ ТУЂИХ ГРЕШАКА БЕСМИСЛЕНО је подизати даље старосне границе јер је код нас и очекивано трајање живота краће него у развијеним западним земљама – сматра Петар Митровић, председник синдиката пензионера „Независност“ и члан извршног одбора Европске асоцијације пензионера (ФЕРПА). – А за лоше финансијско вођење фондова нису криви ни радници ни пензионери, па је непоштено да они на крају плаћају штету.

Видојевић додаје да се о новим условима за старосну пензију у Србији не може ни размишљати и да је недопустиво да се решења из других земаља „пресликавају“. Пре свега јер се на Западу живи другачије, услови рада су бољи и безбеднији, а животни стандард већи.

У Фискалном савету Србије, међутим, немају ништа против да се старосне границе додатно ревидирају, јер су већ то учиниле и друге европске земље. Ипак, они сматрају да само промене старосних услова неће донети уштеде ако се уз њих не примени и систем „актуарске правичности“:

– То би значило да се пензијска накнада умањује за шест одсто за сваку годину пензионисања пре регуларне старосне доби, односно да се накнада увећава за шест одсто за сваку годину пензионисања након регуларне старосне доби – објашњава Никола Алтипармаков из Фискалног савета.

Он рачуна да би очекиване уштеде – од око 0,1 одсто БДП у првим годинама примене – биле повећаване током времена и да би износиле близу 0,4 одсто БДП након петнаестак година, када би се достигли пуни дугорочни ефекти:

– Без овога није смислено даље подизање граница јер се само на овај начин може повећати мотивација радника да се без финансијских последица пензионишу пре времена.

 

Новости