Вучић уместо Исуса Христа!

Вучић уместо Исуса Христа!

Пише: Донко Ракочевић

Главна звијезда „српског света“ није ни Свети Сава, ни Немања, ни Исус Христос, већ Александар Вучић. Његов култ добија у србијанским медијима божанске атрибуте – он је свеприсутан, свемоћан, неуморан, дарежљив – дијели српском народу паре као што је Христос дијелио рибу Назарећанима…  И изнад свега – он је највећи мученик, испосник, жртва… Њега хоће мафија да убије, да га разапну као Христа, све зле силе овога свијета уротиле су се против њега.

Култ државе и њеног предсједника није био никад јачи у Србији (на рачунајући Југославију и Тита), а сваки култ слаби једини култ који је дозвољен хришћанима – култ Исуса Христа. Слаби наравно и Цркву, јер сваки диктатор покушава да и духовни живот народа стави под своју контролу. Тако да данас на дјелу у Србији имамо све јачу државу и све слабију цркву.  И избор патријарха осјенчен је сумњом да је изведен у режији државе.

Зато је од велике важности какав ће бити однос патријарха Порфирија према држави и њеном предсједнику, да ли ће тежити хармонији (симфонији) како пише у Законоправилу Светог Саве, и поштовању уставне одредбе о одвојености Цркве и и Државе, или ће наставити странпутицом којом је ишао блаженопочивши патријарх Иринеј који је и сам допринио изградњи Вучичевог култа, представљајући га као вeликог мученика и ненадмашног борца за српске вредности, па и за Косово  и Метохију.

Црква као баштиник духовног наслеђа не може обављати своју функцију ако је у прејакој спрези са државом. Православље се неће одржати – захваљујући било којој држави, поготову не оваквој која подрива сопствене темеље.

За Православну цркву, у историји, а знало се то и у Византији, држава је представљала својеврсно нужно зло. Држава није доживљавана као идол, као култ, као фатум, како то покушава да наметне Вучић (а исто то је чинио Ђукановић), већ као избор мањег зла (познат, иако тешко преводив, византијски појам – оикономиа).

Надживевши свој блистави миленијум, нестала је Византија, нестала је њена многовјековна државност, али се Црква одржала, вера је одржала културу и дух православних народа. Што значи да културна и вјерска припадност опстају и настављају се независно од државности.

Србија под Турцима, без икаквих органа државне власти, опстала је и сачувала Предање, захваљујући Цркви. Црна Гора је била и остала српска, не захваљујући црногорској државности, него захваљујући Митрополији која је била везана за Пећку патријаршију.

Зато се упорно залажем за повратак сједишта СПЦ у Пећку патријаршију; то би било од немерљивог значаја не само за наше културно наслеђе на Космету и тамошње цркве и манастире, већ и за останак Митрополије црногорско-приморске у оквиру Српске православне цркве.

Косовски завјет, као темељ српског идентитета, настао је управо у Пећкој патријаршији, и његовао се на просторима данашње Црне Горе и када те патријаршије, због османске присиле, није било.

Српска нација је заветна заједница, као „коло око цркве“, како каже Вук Мићуновић у Горском вијенцу: „…да слушају свету литургију и да воде коло око цркве“.

Седмица.ме

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

ПСИХОПАТА опет поручује да неће бити смањења плата и пензија а лаже чим зине!

ПСИХОПАТА опет поручује да неће бити смањења плата и пензија а лаже чим зине!

СРБИЈА ће поднети кризу због короне, не лако, али лакше него друге земље и неће …

ПСИХОПАТА ТРОВАЧ каже да је вакцинација против кинеске заразе спас за Србију, економију и све остало

ПСИХОПАТА ТРОВАЧ каже да је вакцинација против кинеске заразе спас за Србију, економију и све остало

Председник Србије Александар Вучић саопштио је данас да су у току разговори са једном земљом …

Један коментар

  1. NE ISUSA HRISTOSA, OD NEMILOG DO NEDRAGOG?

    Naslov “Članovi SNS zaboli Vučiću nož u leđa” je pamflet da se ne sete “Bugari”. Kako može ΛV da ne zna da preletači i zaletači svojevremeno u njegovu stranku iz drugih stranaka čuvaju svoj iskvareni karakter i koriste ga od slučaja do povoljnijeg slučaja. Oni su uvek spremni da promene jato kako kada im odgovara i to uvek sprovode na svoj i za svoj račun. Tek će se znati više o toj pojavi. Valjda ΛV zna da je Maja Gojković iz ličnih interesa menjala stranke, a čak je formirala i svoju. Vulin socijalista, iz ličnih interesa, došao na vrata radikalizovanih naprednjaka i koristio pare ovlašćeno ženine tetke za kupovinu stana, a kako će pred novim zakonom da pokaže svoju čestitost, on valjda zna, a o Vuku i Danici Draškovič, priča je slična, ako nije i ista, Čanak se šetao od stranaka na vlasti do opozicionara i obrnuto, penzionerski, takozvani vođa, Milan Krkobabić, prvo je prodao svog oca Jovana, zatim Dačića i najzad se uhlebio, bez hleba i soli, u krugu SNS. Da ne dužim, Vesić od vodećeg demokrata stigao je do vodećeg beogradskog naprednjaka i ide dalje. Boško Ničić, gradonačalnik Zaječara, da nije postao naprednjak, izgubio bi sve nadležnosti kao zaječarca, a sada vedri i oblači Timočkim regionom. Kako li ovo preživljava Blagoje Spaskovski, nekada vedrio i oblačio ovim terenima, a sada kinezi su s njim obrisali guzicu kao sa prljavom ritom (krpom). Tu nije kraj!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *