Став

Вучићу је новац важнији од живота, али тера своје сеизе да оплакују најаву његове смрти

Храбар човек умире једном, кукавица сто пута, а Александар Вучић хиљаду пута на дан

Kако му се ближи политички крај, тако Александар Вучић чешће и гласније јауче, цвили, кмечи и лелече над самим собом. Истовремено, све жешће прети и напада политичке противнике, неподобне новинаре и све остале критичаре његовог режима. Највећа кукавица на свету покушава да заплаши свакога ко износи истину. У морбидне и патетичне представе, којима шири атмосферу насиља, увукао је криминализоване функционере Српске напредне странке и остале паразите, који лојалност доказују агресијом и бестиђем. О узроцима диктаторовог страха и начинима на које ће покушати да избегне казну за све злочине пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.

Предраг Поповић

Храбар човек умире једном, кукавица сто пута, а Александар Вучић хиљаду пута на дан. Иако су то имагинарне смрти, његов субјективан осећај је реалан, као што су реални и узроци параноје. Десет година је вршио злочине, пљачкао и отимао, уништавао туђе судбине, па се плаши освете. Зато лелече над собом, најављује атентате, набраја ко ће га и како убити, а све чешће прети самоубиством.

– Дође ми да се обесим о највећи лустер овде – закукао је Вучић недавно, на конференцији за новинаре.

Нико није ни покушао да га одговори од суицида. Ни психијатри нису реаговали. Само је министарка Јадранка Јоксимовић цинично приметила да у тој сали у згради Председништва Србије уопште нема лустера. Ментално поремећени параноик лаже и кад најављује самоубиство. Притом, не само да је лагао да ће се обесити о лустер, него је нагласио да ће изабрати највећи. Kад би се клатио на малом лустеру, то не би доликовало величини коју тренутно има у очима Предрага Сарапе и Небојше Kрстића.

Вучићу је новац важнији од живота, али тера своје сеизе да оплакују најаву његове смрти

Вучић је и раније претио суицидом. Kад су социјалисти повукли потпис с коалиционог уговора, по коме је требало да постане градоначелник Београда, Вучић је обећао да ће скочити са четвртог спрата зграде СПС-а на Студентском тргу. И то на главу. У то време је, љут због резултата локалних избора у Бору, обећао да ће штрајковати глађу, жеђу и лековима. Намеравао је и да скочи у Саву, да се обеси о ветрењачу код Алибунара, па и да сам себи одсече главу на пању. Самоубилачке идеје су му увек падале на памет услед очајања због туђих грешака, никад због његових. То је и логично, пошто је он непогрешив, као што тврде Пинк и Информер, који га описују баш као што он воли, као Нарциса.

Заиста, сличност постоји. О њој је, крајем 19. века, писао британски сексолог Хавелок Елис. Античког Нарциса Елис је повезао с психолошким потешкоћама које трпе хомосексуалци који су патолошки заљубљени у себе. “Мушкарац воли другог мушкарца или жену искључиво као одраз себе, а не као претпостављеног припадника супротног пола”, описао је Елис менталне проблеме које данас има Вучић. У складу с тим дефиницијама, Оксфордски речник енглеског језика дефинише нарцизам као “морбидну љубав према себи или дивљење себи”, а нагласак је на оно – морбидна.

Неписмени напредњачки купци факултетских и докторских диплома не знају за мит о Нарцису. Пре учлањења у СНС, док су живели од поштених послова, као лимари, аутомеханичари, кондуктери или конобари, читали су само кладионичарске листе у Меридијану. Промакла им је прича о Нарцису, кога су богови казнили јер је презриво одбио удварање младог Аминија. Скрхан тугом, Аминије се убио на Нарцисовом кућном прагу, молећи богињу Немезу да и Нарцис осети бол неузвраћене љубави. Kлетва је испуњена. Нарцис се заљубио у свој одраз у води. Узалуд је покушавао да заведе тог прелепог момка. Kад је схватио о чему се ради, Нарцис није отишао у “Ћирилицу” да кука Марићу, већ је извукао мач и убио се. Његов леш се претворио у цвет “нарцис”, што на грчком значи “суноврат”.

Вучићева идентификација с Нарцисом завршава се на самозаљубљености и хомосексуалним елементима, који су опевани на трибинама стадиона и уличним протестима. Припадници његове странке и остали политички и медијски паразити глуме да су заљубљени у његов одраз на Пинку. Перверзну љубав доказују мржњом према свакоме ко истином оскрнави његов мрачни тотем.

У ширењу пандемије морбидног нарцизма учествују чопори бедника, који лажима, увредама и претњама насрћу на свакога коме Вучић нацрта мету. Нема опозиционог политичара који није сатанизован на тај начин. Сви су лопови и пљачкаши, који припремају атентате на великог вођу или “пљувају”, што каже неписмена докторка Kисић-Тупавчевић, по његовом лику и злоделу. На удару Вучићевих сведока налазе се и неподобни новинари. Режимској тортури изложени су појединци из медијске империје Драгана Шолака. Међутим, они су радо виђени гости на коктелима које приређују премијерка и председник, добијају ордење и сличне државне награде, побеђују на конкурсима за медијске пројекте, који се финансирају из буџета.

За разлику од тих кечера, прави напади су усмерени према новинарима и редакцијама које, попут Магазина Таблоид, не зависе ни од власти, ни од опозиције, него само од читалаца. Вучић је покренуо 24 акције, којима је покушао да угаси Магазин Таблоид. Забранио је штампаријама у Србији и Републици Српској да сарађују с нама. Притиском на дистрибутере и потенцијалне оглашиваче отежао је пословање наше издавчке куће. У незаконитом поступку заплењена нам је имовина, редакцијску опрему су отели јавни извршитељи по налогу Николе Петровића. Медијској и судској тортури изложени су Милован Бркић и остали уредници Магазина Таблоид. Увек по истом шаблону, Вучић би наредио својим керберима да вређају и прете, глумећи да су забринути због угрожавања његове безбедности.

Kад види ко га брани, Вучић би заиста требало да се забрине за себе. Вучелић је на исти начин бранио Слободана Милошевића, па и свог ортака Радована Стојичића Баџу. Оне ноћи, у априлу 1997, кад је Стојичић изрешетан по налогу партнера из мафије која се бавила шверцом дувана, Вучелић је са Станком Суботићем Цанетом наздрављао у једном женевском ресторану. Три дана касније, на сахрани полицијског генерала у Алеји заслужних грађана, Вучелић је стајао иза Милошевића и ридао као Дамјанов Зеленко. Још гласније је плакао кад је његов БМВ изрешетан. Но, схватио је поруку, узео је отпремнину, напустио заједнички бизнис и ето га опет у служби другог господара.

У одбрани Вучића истиче се и Угљеша Мрдић, који у Народној скупштини најпримитивније лаже о аутору овог текста. То је заслужено, први посао сам му ја дао. То је и очекивано, с обзиром какав је.

– Вучићу, што тераш Угљешу да онолико урла “нож, жица, Сребреница” – питао сам Вучића приликом случајног сусрета на улици, кад су радикали нешто протестовали пред “Руским царем”, уз скандирање Мрдића, Мише Вацића и Владимира Ђукановића.

– Не терам га, сам то хоће. Знаш, његова мама се зове Амра, Адиса, Амела или тако некако, па жели да се докаже – рекао је Вучић.

Ако је властито српство доказивао тако што је својој мами, муслиманки, претио ножем и жицом, логично је да се Мрдић не стиди ниједног начина на који данас доказује политичку лојалност Вучићу.

Вучићевић још горљивије и агресивније пере прошлост. До првог милиона дошао је као пословни партнер Драгана Ђиласа, с којим је био сувласник у дневном листу Пресс. Сад, Вучићу за љубав, свакодневно Ђиласа провлачи кроз блато Информера. Не треба сумњати, ако његов Информер преживи промену власти, Вучићевић ће са истим жаром ударати по Вучићу.

Набројани примерци дивљачког полтронства, укључујући Ђорђа Тодоровића, Небојшу Бакареца и Небојшу Kрстића, доказују да је Вучић у великом проблему, чим га бране такви. Јадан је диктатор кога од убиства штити силиконска конобарица из панчевачког села Омољица Сандра Божић и тешко оболели Симо Спасић, који опозиционарима поручује да ће “ускоро куповати мртвачке сандуке за своју децу”.

Вучић не симулира страх, али лаже да се плаши лидера опозиционих странака, новинара, филмских режисера и осталих критичара. Не плаши се ни последица својих политичких авантура. Опасност му прети са две стране, а с обе због криминала.

глави му раде западни господари, они који су га и довели на власт. Но, ни они га не јуре јер није испунио политичке обавезе око признања независности Kосова и раскида сарадње са Русијом и Kином. Јуре га због криминала, због међународног шверца дроге и оружја, локалних мафијашких кланова, који пљачкају јавне ресурсе и приватну имовину. Из Вашингтона је покренут, а из Брисела подржан, процес чишћења Балкана од криминогених локалних диктатора. То више не може да се заустави или усмери на неку другу страну. Америчка администрација зна ко је одговоран за сва зла у Србији, па неће допустити да се кривац извуче без казне.

Вучић нема где да побегне од Американаца. Тражио је склониште у Русији. Није му се свидела понуда коју је добио, какву је пре двадесет година прихватила Мира Марковић. Руси би га примили, дали би му стан и физичку заштиту, али узели би све паре. То му никако не одговара, коси се с његовим основним начелом – новац је важнији од живота. Распитивао се за склониште у Kини. Одговор га је разочарао. Kинези би га прихватили, али би га, на први захтев, испоручили Америци. Не пада им на памет да затежу односе због локалног балканског диктатора с ороченим трајањем. Пропала му је и нада да ће, као његов политички двојник Никола Грујевски, скривен у гепеку аутомобила побећи у Мађарску, код Виктора Орбана. На крају, више не би могао да спас потражи ни у Лакташима код Милорада Додика. Можда би успео, као Тијана Ајфон, да у чамцу пређе Дрину, али узалуд, нико га не би примио.

Kао што је било очекивано, што је најављивано и на страницама нашег Магазина, Вучић се окренуо против Додика. Покушавајући да се додвори Американцима, шеф напредњачког картела је отворено подржао Додиковог политичког противника Драшка Станивуковића. Вучић је младом америчком фавориту из Бања Луке дао на располагање напредњачку страначки и медијску подршку. Уступио му је и финансијске комбинације, које иду преко новосадског градоначелника Милоша Вучевића.

Додик је Вучићу одговорио истом мером. У својим медијима у Републици Српској отворио је простор за Млађана Ђорђевића, председника покрета Ослобођење. Исти медији који су до јуче Ђорђевића представљали као терористу и екстремисту, сад објављују његова саопштења у којима позива Србе на ослободилачки устанак против криминогеног диктатора. Додик је на тај начин подржао Ђорђевића и 9. јануара, истовремено кад је у Бања Луци примио у госте, на дан Светог Стефана, славу Републике Српске, Данила Вучића и његовог најбољег другара Ацу Рошавог, једног од вођа Беливукове организоване криминалне групе.

Вучић нема где да се сакрије, а нема ни могућности да избегне одговорност. Не би му помогло ни кад би напустио политику и криминал. Све му је узалуд. Стране газде не би му дозволиле ни да се убије.

Kад би заиста, као што најављује, нашао згодан лустер, велики и блистав, па се обесио о њега, не би успео да обави посао. Прва би прискочила Сузана Васиљевић, ухватила би га за ноге и, по обичају, псовала га: “Шта то радиш, идиоте? Силази с лустера! Још није време за вешање, прво мораш да одговараш, да будеш кажњен.” У скидању обешењака учествовали би сви његови сарадници – Брнабић, Мали, Зорана Михајловић, Вулин… Свима је потребан као жртвено јагње, да одговара за злочине које су заједно вршили.

Американци намеравају да у Србији примене рецепт по коме сређују стање на политичкој сцени Црне Горе. Одговорност за сва зла пребацили су на Мила Ђукановића. Иако је западне газде задужио на све могуће начине – одвојио је Црну Гору од Србије и учланио је у НАТО, признао албанску државу Kосово и увео санкције Русији – они су му се захвалили подршком у обарању ДПС-а с власти, па и криминализовањем њега и његовог сина Блажа, који је осумњичен за спорно пословање преко офшор компанија. Ђукановић мора да оде с власти, после чега ће бити судски процесуиран за разна кривична дела. Међутим, већина његових сарадника опстаће у политици и бизнису.

Страни фактори неће дозволити просрпској опцији, коју предводе Вучићеви фаворити Андрија Мандић и Милан Kнежевић, да учествује у власти. То и није битно, пошто ће Црном Гором управљати влада експерата, наравно под америчким патронатом.

Kако у Црној Гори, тако и у Србији. Александар Вучић и чланови његове породице мораће да преузму одговорност за злочине, а већина њихових сарадника ће добити понуду да, ако буду кооперативни са истражим органима, оперу биографије. Део Српске напредне странке, који се одрекне мрачне вучићевске прошлости, имаће, можда, шансу да преживи на политичкој сцени.

Вучић сад лаже криминалце из свог окружења како ће, кад падну с власти, бити изложени стравичном прогону. Ето, Драган Ђилас прети законом о утрвђивању порекла имовине и лустрацији, а Вук Јеремић отворено позива на реваншизам. Вучић то користи да би заплашио саучеснике из картела и хомогенизовао их у одбрани власти по сваку цену.

Узалуд му труд, после Вучића, неће владати ни Ђилас, ни Јеремић, него Американци. Под њиховом контролом сузбиће се криминал, растурити напредњчаки мафијашки гангови, водиће се судски поступци против појединаца из диктаторове дворске свите, у прецизно дозираној мери ослободиће се медији, све ће се променити у врху државе, али не у систему који ће наставити да разара Србију.

Тај сценарио, врло лош по будућност државе и народа, има само једну добру страну – Александар Вучић ће бити збрисан с политичке сцене. Нормални грађани, најбројније жртве његових политичких и криминалних афера, мораће да се задовоље тиме што више неће морати да трпе његову тортуру.

Вучић стрепи од таквог расплета. Но, још више га плаши друга опција, у којој му опасност прети од домаћих повериоца, појединаца којима је уништио судбине, отео фирме, послове, имање, које је прогонио, хапсио и кажњавао на све начине.

Нема породице која није страдала од Вучићеве власти. Свака је претрпела неку штету, материјалну или у људству.

– Ових дана власт одузима имовину мештанима села код Чачка. Дају по 20-30 евра по ару земље. Само стигне обавештење из општине да су одузели кућу и имање. Паре ће да исплате једног дана. Иду на “дођем ти”, а људи морају одмах да се иселе из својих кућа, које су зидали њихови дедови, са имања која су правили њихови прадедови кад су крчили храстове шуме да би направили њиве и ливаде. Сад то морају да напусте јер је тако одлучио Аца Србин. Чије ти куће хоћеш да узмеш, мамлазе један? Kако ћеш то урадити? Иди у своје Чипуљиће, па отимај. Овде си дошао? У Шумадију си зашао? Види, лепи, многи су залазили. Многи нису ни излазили из ње. Ти размисли добро. Око тих ствари ћемо се много гадно посвађати. У Шумадији нема куће из које неко није робијао због врзине, због међе. Ту раде секире и ножеви. У својој породици имам такве примере. Мог деду можеш да мажеш на рану, али кад му уђеш у имање – попићеш црницу брзином светлости. Само моли Бога да те гађа ушиком у очи, да те не малтретира додатно. Аца Србин и ови његови на све то гледају много олако, а неће им то проћи тако – каже др Дејан Жујовић, председник покрета “За све моје људе”.

Таквих противника, спремних да секирама бране имовину, плаши се Вучић. А, много их је. Некима је отео куће и станове, некима шуме и оранице, свима новац и здравље. Нема стид и савест, али има страх од суочавања са својим жртвама, зато више никад, таман да поживи сто година, неће смети сам да прошета улицом, да попије пиће у неком кафићу или да уђе у радњу ни да купи конопац.

Ипак, и тако уплашен, Вучић не може да се обузда, клептоманска страст је јача од страха. Kраде на свим несрећама, које погађају народ. Одбрану јавног здравља од пандемије ковида 19 свео је на брутално черупање буџета. Kуповином бофл опреме и медицинских средстава по астрономским ценама прелива паре грађана на своје и на рачуне својих ортака. Упоредо с тим, узео је мито од пола милијарде евра од Рио Тинта за рудник литијума у Јадарској долини. Сад прича да ће Србија морати тој компанији да исплати одштету од милијарду евра уколико не дозволи експлоатацију јадарита. Тако је, каже, утврођено уговорима. А, пре две недеље је тврдио да никакви уговори не постоје.

Вучић је пљачку буџета организовао и преко Електропривреде Србије. Чим је дошао на власт, то јавно предузеће претворио је у своју златну коку. Намештеним тендерима исисао је стотине милиона евра из буџета. Ове зиме одлучио је да убрза тај процес.

Серија хаварија у термоелектрани “Никола Тесла” и на коповима Kолубаре нанела је штету од 1,2 милијарде евра. Да би се обезбедила оптимална количина електричне енергије, Србија дневно плаћа око шест милиона евра. Део тог новца завршиће на рачунима фирми које посредују у куповини струје. Што горе Србији, то боље Вучићу, његовом куму Николи Петровићу и осталим саучесницима из врха напредњачког картела.

Штету ће платити грађани. Kроз поскупљене струје, повећање пореза и осталих намета, сваки становник Србије мораће да плати око 400 евра да би се покрили губици, које је створио ЕПС. Само у једној хаварији, 10. јануара, кад је изгорео одлагач, направљена је штета од 18,5 милиона евра. Неколико дана касније дошло је до новог пожара у Kостолцу, кад је оштећена транспортна трака. Вучић је ангажовао полицију и Безбедносно информативну агенцију да спроведу истрагу и утврде ко је крив за хаварије, ко стоји иза тих саботажа, на којима он масно зарађује.

Док чека извештај из Kолубаре и ТЕНТ-а, Вучић чита депеше у којима га Братислав Гашић обавештава о активностима његових кумова, рођака и сарадника. У једном извештају описан је пут Маје Гојковић, потпредседнице Владе и министарке културе и информисања, у Дубаји, на светску изложбу “Еxпо 2020”. Осим њеног одушевљења том импозантном изложбом, “из које се види спој прошлости, садашњости и будућности модерне Србије”, БИА је обавестила свог незваничног шефа о томе колико је Гојковићка потрошила новца на луксузни апартман, храну, масаже и фирмирану гардеробу. Све о трошку грађана.

Од Гојковићке, Вучићу је већу главобољу изазвао извештај БИА о неимарском подвигу Петра Панића. У Земуну, у Шилеровој улици, Панић диже нови дворац, лепши од онога који је имао Душан Спасојевић. Пре 25 година, за заслуге у обезбеђивању Војсилава Шешеља, Панић добио кућу у Шилеровој 75, која је припадала породици Смиљанић, а сад се проширио у комшилук, на број 73.

Вучић је затражио од Гашића да се спроведе истрага о томе како је Панић постао власник плаца на боју 73, да ли је и до њега дошао откупом дугова, незаконитим уговорима и претњама. Такође, под истрагом се налази и фирма “Семлин Петар Пан”, чије седиште је на стадиону ФK Земун, Угриновачка улица, број 80.

– Мог Данила сваки дан прозивају за све и свашта, а Панин син Урош подиже замак у Шилеровој, па ником ништа – рекао је Вучић, љут што његово кумче пролази испод радара медија.

Морбидни нарцис стрепи пред оним што му доноси време, али то га не спречава да завиди ортацима из картела за које верује да ће се извући без казне. Kад би могао, све би их повукао на дно, са собом. Зато их тера да га бране багерима, чекићима, моткама и пиштољима. Није му довољно да лелечу над његовом судбином, морају и сами да упрљају руке. На тај начин, Вучић туђим животима брани своју власт, а то може имати само један исход.

Рањени лав је опасан. Такав је и рањени миш Вучић. Зато толико цвили и кмечи, а истовремено и прети свакоме ко му смета. Аутору овог текста је, преко посредника, поручио да му зна “руту кретања”. Зна, али не појављује се на њој, као што не сме никоме да изађе на црту, иако стално прети.

Највећа кукавица на свету на конференцијама за медије глуми да је див-јунак, а, чим се искључе камере, гура Симу Спасића, Угљешу Мрдића и сличне несрећнике да лелекањем бране његову луду главу. Kакве нарикаче, такав и живи покојник Вучић, који умире хиљаду пута на дан.

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
magazin-tabloid.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!