За четврт века нестаће четвртина села у Србији

За 15 година 700 села у Србији ће остати без становника, а након тога за још једну деценију њих 500, оценио је члан Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) Бранислав Гулан.

„За четврт века нестаће четвртина села у Србији“, казао је Гулан за агенцију Бета додајући да у Србији, без Косова и Метохије, тренутно има близу 4.600 села, а да се у 86 одсто њих бележи пад броја становништва.

Гулан је нагласио да у Србији, према статистичким подацима само у 13 села има преко 8.000 становника, а да највећи број села око 900, има од 200 до 400 становника.

„Од 100 до 200 становника има 692 села, од 400 до 600 становника 583 села, а до 50 становника има 535 села у Србији“, казао је он.

Према његовим речима, у селима има 50.000 напуштених кућа, а на још 145.000 кућа у Србији пише привремено ненастањено. Гулан је додао и да је око 38 одсто сеоских домаћинстава сиромашно, док пољопривредна пензија просечно износи око 9.000 динара и њу прима 183.000 земљорадника.

Он је нагласио и да је за последњих пола века, на просторима некадашње СФРЈ из села у градове прешло око осам милиона људи, додајући да би у Европи за такав процес било потребно 120 до 150 година.

Према оценама Гулана, држава мора да помаже сељаку континуирано и системски да решава проблеме, а не сваки час да мења уредбе и тренутно да „гаси пожар“.

„Уредба никада није донела дугорочни бољитак. Неопходна је дугорочна друштвена стратегија – национални план развоја сеоских подручја“, казао је он.

Гулан је додао да су ревитализација и опстанак српског села превасходно у модернизацији пољопривреде која се у Србији никада није суштински одиграла, а последично и у модернизацији сеоских простора као оквира ове привредне делатности.

„Србији дугорочно треба рационализована мрежа насеља, са јасном хијерархијом између села, варошица, малих и већих градова, где ће већина становништва живети у урбанизованим целинама прилагођеним савременим људским потребама, а мањи проценат демографски виталног становништва треба да се бави модерном пољопривредом“, објаснио је Гулан.

Вести