Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је да за Србију неће бити бољег папе од Фрање и да је његов лични став да папа треба да дође у Србију.
Дачић је за Политику рекао да је веома важно да Ватикан остане при ставу да не признаје Косово, али и да буде савезник Србије у заштити угрожених хришћанских вредности на Косову и Метохији.
„Уз то, тешко да ћемо у будућности моћи да рачунамо на неког папу који ће имати више разумевања за позицију Србије од папе Фрање“, рекао је Дачић.
Косовским Албанцима опада подршка у свету
Приштина упорно покушава да постане чланица десетак међународних организација, али Београд засад успешно добија битке у овом исцрпљујућем дипломатском рату, чему нам наруку иду и промењене околности у светској арени и чињеница да расте број држава које повлаче признавања једногласно проглашене независности Косова, пишу „Новости“.
Доказ за то је и последње „саплитање“ Приштине у Светској царинској организацији, чији је Савет на седници одржаној за викенд у Бриселу одбио пријем Косова, тако да његов статус до даљег остаје споран и замрзнут.
Приштина већ годинама јуриша и на Интерпол, Унеско, Савет Европе, ОЕБС, Светску трговинску организацију…
Шеф дипломатије Ивица Дачић каже да неуспех Приштине да уђе у Светску царинску организацију показује да им се осипа подршка:
– Како се буде повећавао број држава које повлаче одлуке о признавању независности, тако ће им бити све теже да остваре своје планове. Они могу да наставе да сањају столицу у УН, али јасно је да су се међународне околности промениле – наводи он.
Александра Томић, председница српске делегације у ПС Савета Европе, каже да је лобирање Приштине константно, у чему су им савезници Велика Британија и Албанија.
– Србија може да рачуна на подршку, не само држава које нису признале Косово, већ и многих других чији су посланици критични према кршењу владавине људских права и демократије, тако да би двотрећинска већина потребна за чланство била тешко достижна за самопрокламовано Косово – каже Томићева.
Она објашњава да је „евентуални захтев Косова супротан принципима из Статута Савета Европе, јер подрива јединство организације, пошто 13 чланица СЕ није признало једнострану независност“.
– Осим тога, много је усвојених резолуција у којима се наводи непоштовање људских права на КиМ, попут оне Дика Мартија о трговини људским органима 2011, где су наведени починиоци злочина лидери ОВК, али и Резолуција о поштовању људских права на КиМ из 2016. године, где је наглашена обавеза формирања ЗСО, а албанска страна по том питању ништа није урадила – каже Томићева, која објашњава да је минимални рок за процедуру пријема у чланство земље која нема проблема са статусом и владавином права две године.
Чланаринама до подршке
Како пишу „Новости“, Косово годинама покушава да пронађе кључ за врата Интерпола. Они плаћањем чланарина сиромашним државама у овој организацији хоће да изборе њихове гласове на скупштини полицијске организације која је заказана за новембар у Дубаију. Прошле године Русија и Кина заједнички су помогле Србији да спречи улазак Приштине у Интерпол.
(Вечерње новости)
