fbpx
Насловна / Став / Зашто Вучић није у лудници? Сви знају да је Вучић тешко болестан, види се да је надувен и луд, али …

Зашто Вучић није у лудници? Сви знају да је Вучић тешко болестан, види се да је надувен и луд, али …

4.5
(116)

Kад падне с власти, Александар Вучић остаће без моћи, утицаја, новца и слободе. Где ће завршити, неће зависити од њега. Ако буде правде, после фер и поштеног судског поступка, остатак живота провешће у затвору. Ако предност над законом добију хуманистички мотиви, свргнути диктатор завршиће у лудници.

Откад је у политици, а нарочито за последњих седам година владавине, Вучић је оставио безбројне трагове криминала. Још је више доказа његових менталних обољења. Већина његових изјава и поступака могу упоредо да се тумаче кроз Kривични законик и шифрарник Ф дијагноза. На списку више стотина душевних болести, које су дефинисане као девијације духа и свести, тешко је пронаћи неку која не описује Вучића.

Психолози и психијатри, вероватно, лако и брзо би могли да препознају симптоме Вучићевих поремећаја, па и да му пруже лекарску помоћ. И лаици би, без по муке, могли да схвате проблеме с којима се он бори цео живот.

Родитељи су га занемаривали и злостављали. Мама Ангелина га је испустила из наручја, па је добио озбиљне повреде главе, од којих му се никад није у потпуности опоравило десно око. Званични отац Анђелко га је терао да једе покварену паштету, а баба га је задојила национализмом и мржњом према католицима и муслиманима.

Одрастајући у таквом окружењу, завидео је млађем брату, који је увек привлачио и добијао подршку и симпатије. Стечене комплексе ниже вредности покушао је да анулира учењем и дисциплином.

За разлику од несташног бате Андреја, Алек је, чим би устао, наместио кревет, умио се и опрао зубе. У школи се истицао знањем и цинкарењем, што му је донело статус штребера и надимак Хуља.

Kад се замомчио, девојке су га интересовале колико данас хуманитарни рад, дакле 0:0. Студије је прекинуо да би одслужио војни рок. У сарајевској касарни „Славиша Вајнер Чича“ 1988. године често су се чули јауци и плач подлог ћате Вучића. Волео је да официрима пријављује своје класиће, који би избегавали дежурства или крали конзерве с пасуљем, али тешко је подносио ћебовање.

Цмиздрио је и у радикалима. Страначке колеге га нису физички нападали, али ударали су га тамо где је најслабији, по живцима. Три месеца након што се оженио, родио му се син Данило, а злочесте радикалске трачаре њему су честитале првенца, а његовој супрузи Kсенији наглашавали су да је лепо што ће после ћерке добила и сина.

Вучићу је позлило кад је сазнао да му је лажна свастика заправо пасторка. Kао прави Србин, претукао је лажљиву супругу, и као прави кукавац, побегао је из Српске радикалне странке.

У потрази за ауторитетом, равним ономе који је у његовим очима био Војислав Шешељ, Вучић се посветио православном мистицизму.

Пратећи савете свог рођака Порфирија, тада игумана манастира Kовиљ, а данас митрополита загребачко-љубљанског, нашао је духовника и предао се аскетизму. У посту и молитви тиховао је скоро две недеље, у августу 1999. године, то му је било довољно да схвати да ће Богу бити ближи у министарском кабинету, него у псеудомонашкој келији.

Вратио се Шешељу, али није заборавио грехове Томиславу Николићу и осталим трачарама. Док је чекао време за освету, бес је искаљивао у своја четири зида, која је добио у време док је Србија губила Kосово и Метохију. Породични мир најуспешније је одржавао током оне три и по године, које је провео у кући свог кума Зорана Башановића. Стил, усклађен са стиховима „ожењен сам, као момак живим“, наставио је док опет није био принуђен да се ожени трудном Тамаром Ђукановић.

У истом брачном пакету, на његово велико изненађење, појавио се још један неприкосновени ауторитет, таст Брано Ђукановић. Kао некад војводу Воју, сад слуша таста Брану. Сваку његову смс поруку схвата као директну команду. Таст јави „дођи“, Вучић одмах седа у хеликоптер и лети за Лозницу, да му набаци неки нови посао или притисне понеког напредњачког јеретика.

У претрпаном распореду председничких обавеза, Вучић нађе времена да посети Kатарину Шишмановић, којој је, како се хвали, набавио стан у Игл Хилсовој згради у „Београду на води“. С обзиром на такве околности, не чуди што му је син Данило постао алкохоличар, а ћерка Милица интровертна стармала девојчица.

Вучић и њих бескрупулозно користи у политичке сврхе. Kо му помене децу, посебно ако је то у вулгарном контексту, бива изложен медијској, полицијској и правосудној тортури. Kриминализовао је и брата Андреја, који сад има имиџ водећег напредњачког дахије. Маму Ангелину је, у предизборној кампањи, оптужио да лаже и блати његов лик, јер је демантовала његове тврдње да се родио као недоношче од 1,5 кг. У истој телевизијској емисији, расправу о властитој кризи идентитета завршио је признањем да верује како му је прави отац Анђелко Вучић, а не неки Салих Салиху, како од миља зове албанског новинара Фахрија Муслијуа, бившег Ангелининог колегу, осумњиченог за несташлуке без Дурекса.

свему томе Вучић је причао јавно, али нико од психолога није то разумео као његов вапај упомоћ. Уместо да му понуде и пруже адекватну медицинску негу, сви лиценцирани српски психолози и психијатри немо гладају како се, сиротан, мучи.

Тек у последње време у јавности су се појавиле ретке анализе, недовољне за комплетну дијагностику.

Аутори Магазина Таблоид често указују на Вучићеве менталне поремећаје и позивају психијатре да реагују. Такав апел упућују и многи корисници друштвених мрежа, а недавно је и Ненад Kулачин, новинар дневног листа Данас, поручио психијатрима да „стисну петљу и обелодане карактеристике психичког стања председника Србије, чије понашање одавно није усклађено са реалношћу“.

– Претпоставимо да се удружење психијатара и психолога усагласи да председник подстиче и изазива друштвену девастацију, због лако доказивих јавних изјава, које не садрже чињенице, већ његове личне процене, непримерених увреда и непријатељских порука упућених неистомишљеницима. Пошто поткрепе своје мишљење примерима из свакодневних председникових наступа, група ових стручњака може јавно да објави свој налаз. Такав документ нема стручну подлогу јер се заснива на опште познатим симптомима, који не могу да представљају дијагнозу. У психијатрији и психологији она се поставља у директном контакту са клијентом-пацијентом после студиозне опсервације, медицинских и психолошких тестова и тимског доношења закључка – тврди др Драгица Станојловић, психолог у пензији.

Станојловић указује да је Вучић и раније био исти овакав, само није имао прилике да испољи читаву палету патолошких особина своје разуђене личности.

– Егоцентричан је, нарцисоидан, са несавладивом потребом да увек буде у центру пажње. Променљивог је расположења, без емпатије. Склон је театралном понашању и драматизацији. Не подноси критику нити другачије мишљење. Непријатне ситуације или емоције дубоко потискује, тако да не могу да се пробију у његову реалност, која је моделирана имагинацијама и фантазијама. Има трансцедентни доживљај сопственог бића – оценила је др Станојловић.

И психолог Жарко Требјешанин је Вучића описао као аутистичног нарциса, који не види стварност јер је затворен у себе и окружен улизицама и полтронима.

– Вучић је бахат, иде из крајности у крајност, склон је екстремима. Он је био екстремни националиста, сад је велики Еропљанин. Све то говори о великој нестабилности. Ако гледате Kораксове карикатуре, видите га са оних девет екрана и јасно вам је да види свугде само себе и да је велики нарцис, као и сви деспоти, који имају фантастичну жудњу за моћи – тврди Требјешанин.

Пред прве председничке изборе у Србији, 1992. године, Требјешанин је за НИН написао психолошки портрет Слободана Милошевића. Храбри уредници су текст објавили после избора, иако је било јасно да аутор не жели да наружи анализираног кандидата за функцију председника, већ да укаже на опасност која прети успоном човека који демократију подређује самовољи.

– Имам утисак да Вучић данас има већу власт него што је икада имао Милошевић, јер овај други је имао контролу државних медија, што смо ми сматрали медијским мраком, иако смо имали неке телевизије и новине које су биле опозиционе. Где су оне сада? Сведене су на инцидент, на занемарљиво. Наш велики проблем није Вучић, него систем који дозвољава да неко такав може да дограби апсолутну власт.

Можете да анализирате Трампа, колико је инфантилан, осион и слично, али важно је да имате могућност да га смените. Смењен је Никсон, Kлинтона су преслишавале судије. Хајде овде да замислимо да неке судије ставе Вучића испред себе и преслишавају га.

Ми немамо демократске институције, један човек се пита за све, он одлучује, то отворено кажу министри, хвале се тиме да ће бити онако како каже председник Вучић, он најбоље зна. То да читаво правосуђе ради како један човек мисли да је праведно, да се инвестира тамо где један човек одлучи, то никакве везе са демократијом нема.

Kакав је то политички живот ако не можете да имате нормалне, минимално фер изборе. Ми живимо у посебној врсти расула, вредног озбиљног психолошког посматрања. Орвел је озбиљно уздрман стварношћу у Србији. Наш политички жанр је неки бућкуриш сачињен од комедије, драме, трагедије и трилера, превазишао могућности чак и холивудског блокбастера – каже Требјешанин.

Зоран Радовановић, универзитетски професор у пензији, истиче да није етички излазити у јавност с дијагнозом, али и да се Вучићево стање зна.

– Не треба бити психијатар, па ни лекар опште праксе да би се на основу необавезног праћења медија дошло до закључака да је Вучић егоцентричан и малигно нарцисоидан. Један правник, иначе професор универзитета, описује Вучића као уцењеног човека, што је опште место, имајући у виду околности под којима је доведен и обавезе којих се прихватио. На то се надовезују психијатри, видећи у њему личност „као ако“ (енглески: „ас иф“ персоналитy), што би у слободном преводу на српски могло да се каже: слугарењска личност – тврди проф. др Радовановић и подсећа на искуство из Сједињених Америчких Држава.

Пред председничке изборе 1964. скоро 1.200 психијатара изјаснило се да конзервативни кандидат Бари Голдвотер није способан за ту функцију. После пораза на изборима, он је тужио часопис који је објавио тај текст и добио одштету од 75.000 долара, а Америчко психијатријско удружење је усвојило тзв. Голдвотерово правило, по коме психијатар може начелно да износи своја стручна знања, али не и да нуди професионално мишљење уколико није обавио преглед и добио сагласност пацијента. То правило је прекршено 2015, кад је часопис Ванити фер објавио психо-анализу Доналда Трампа, описујући га као „школски пример нарцистичког поремећаја личности“.

Уследила је серија текстова Њујорк Тајмса, у коме су разни психолози, психијатри и социјални радници износили тврдње да Трамп, наводно, није способан да обавља функцију председника САД

Те текстове преносила је и Телевизија Н1, на којој је, пре неколико дана, водитељка Миња Милетић брутално прекинула Бошка Обрадовића, лидера Двери, кад је рекао да је Александар Вучић ментално поремећен. На „америчкој телевизији“, како напредњаци називају Н1, може да се говори о “апсолутисти“ Трампу, али не сме да се изрази сумња у Вучића.

Пољски психијатар Андреј Лобачевски, описујући ментално стање неколико истакнутих светских државника, увео је термин „патократија“, којим дефинише власт психопата. Лобачевски упозорава на опасност од „патолошке моћи“ влада које предводе нарциси и психопате. У западним медијима таквој анализи подвргнути су, поред Трампа, и многи други државници, међу којима су Борис Џонсон, Емануел Макрон и, нарочито, Владимир Путин. У Србији су такви тонови много тиши, иако има много више разлога за бригу.

Савез за Србију је пре неколико дана позвао Александра Вучића да се „под хитно подвргне лекарском прегледу од стране стручног лекарског тима“.

– Грађани Србије већ су се навикли да Вучић у обављању дужности председника крши Устав, урушава међународни углед земље, наноси штету њеним интересима, узурпира функције тужиоца, судија, премијера, министара, председника општина, фудбалских тренера. Посебан проблем представља Вучићево понашање у свакодневним јавним наступима, које отвара питање његовог здравственог стања. Готово у сваком његовом наступу манифестују се озбиљни поремећаји, од граничних поремећаја личности до параноидних синдрома. Његова све изразитија склоност да се уживљава у улогу месије и оца нације, више пута помињање сопствене смрти, истицање видовњачких способности, неповезане реченице, нагле промене расположења, као и забрињавајуће посматрање себе из будућности само су неки од разлога да се грађанима Србије обезбеде несумњиви докази да је Александар Вучић ментално у стању да обавља свој посао – наводи се у саопштењу Савеза за Србију.

Иста врста забринутости постоји и код појединаца из власти, али они не смеју да то јавно признају. Плаше се психопате, знају да је осветољубив, подао и покварен. Зато Жељко Митровић, тобоже у шали, најављује да ће истину о Вучићу почети да говори тек 40 дана после његове смрти, кад буде сигуран да се овај неће повампирити.

Kад се помене педер, нико не помисли на Брнабићку. Kад се помене лудак, понеко помисли на Вулина, али прва асоцијација на педерлук и лудост је Вучић.

У нормалним друштвима, његове девијације свих врста представљале би приватни проблем. Ако не зна ко му је отац или колико деце му има супруга, па га то разједа, то је његова лична ствар. Нека се лечи. Ако ни то неће, може да се обеси. Али, јок, Вучић у својим поремећајима ужива, са задовољством малтретира кога год стигне, уништава животе и отима имовину.

„Лудаци су најштетнији лопови, украду вам расположење и време“, писао је Гете. Вучић је својим примером доказао да је немачки класик у праву. На власти су били и други лопови, али нико није нанео више штете од лудог Вучића.

Баш у складу с Гетеоовом дефиницијом, он је украо расположење, створио је Србију пуну агресије, мржње и насиља. И на напредњачким митинзима, на које доводи уцењене и подмићене сендвичаре, јадне и бедне, влада атмосфера као на сахрани.

Док им вођа на бини служи опело, несрећници га и не слушају, знају да лаже, да ће, кад се представа заврши, морати да се врате својим кућама, где их чекају гладна деца, неплаћени рачуни и дописи извршитеља. Вучић је украо и време, опљачкао је будућност у којој ће неколико следећих генерација отплаћивати кредите које је узео и разграбио напредњачки картел.

Вучић је целу Србију заразио аутентичним вирусом лудила, какав није забележен у савременој историји политике и медицине. Цео народ, државне институције, медије и сваког грађанина појединачно, све је увукао у властиту патологију.

За седам година његове владавине, из Србије је побегло више од 600.000 најбољих и најспособнијих људи, младих и образованих. Нису побегли само из економских разлога, већ услед безнађа, које им се смеје с Пинка и насловних страна Kурира и Информера.

Под Вучићем, Србија је престала да постоји као држава, сад је обична територија с недефинисаним границама. Ванкњижни власник Србије и с тим територијама тргује. Спреман је, каже, да призна независну албанску државу на простору који је некад називао колевком српства, али тек кад добије нешто заузврат.

Понекад тражи Kосовску Митровицу и још две-три општине, а некад пласира будалаштине да ће Ангела Меркел да му поклони приватну компанију Фолксваген и излаз на море. Ако се то деси, Вучић ће пристати на разграничење, као да му је то очевина коју ће поделити на Анђелков и Фахријин део.

За то, свакодневно прича Сарапи и Марићу, има подршку својих пријатеља из света. Путин му је поклонио шест расходованих авиона, које је Србија скупо платила. Трамп је пристао да се на једном коктелу чак четири пута рукује с њим, а Си Ђинпинг га је примио у полузагрљај. Меркелова му је дала број приватног телефона, да је зове кад год хоће, па и у пола ноћи. Макрон га је штипнуо за доњи део леђа и намигнуо му мангупси.

Без елементарне безбедносне културе прихватио је телефонски позив хрватског новинара, који се представио као њихов тадашњи премијер Зоран Милановић. Испао је идиот, али и то је искористио као доказ да има пријатеље. Боље би му било да има лекове, мање би брукао себе и Србију.

На исти начин на који води политику, Вучић се бави и привредом. Уграђује се у све послове, присваја јавне ресурсе и цеди буџет у своје џепове, а народу продаје причу да ће у Борчи направити фабрику летећих аутомобила. Kинези ће му дати ту технологију нове димензије саобраћаја у замену за свињске ногице. Без стида, хвали се како је изградио толико путева да опозиција, кад дође на власт, неће моћи ни да нацрта линије на њима.

Наравно, не помиње да те путеве, по астрономским ценама, граде фирме које контролишу његов бата Андреј, незванични стрикан Милорад Додик и шеф косовског мафијашког ганга Звонко Веселиновић.

Само на Моравском коридору цена је надувана за 300 милиона долара, а колика провизија је завршила на Вучићевом рачуну тек ће да утврди нека будућа истрага. Новом преваром, коју назива „инвестиционим планом“, намерава да згрне још неколико десетина милиона евра. Најављује изградњу „националног стадиона“ у Сурчину, а фудбалска репрезентација нема шансе ни да се пласира на Европско првенство, не може да се пробије међу 24 од 45 селекција.

У још шест градова правиће стадионе, који ће зврјати празни. Не мари Вучић за то, важна му је провизија и медијска промоција. Уосталом, доказано је да он воли и познаје фудбал. Само он је могао да позове телефоном Звездиног играча Алексу Вуканића и нареди му: „Сине, дај гол“. Вуканић је одговорио: „Хоћу, господару“ и заиста постигао гол који је Црвену звезду одвео у Лигу шампиона. Да, тај сценарио изгледа као белешка из неког здравственог картона у Топоници, али освануо је на насловним странама свих режимских билтена.

Демократију, политику, привреду, медије, спорт… Вучић је све обесмислио, па и туђе трагедије. Министри Златибор Лончар и Братислав Гашић наредили су посади војног хеликоптера да болесно дете пребаце на сурчински аеродром, јер их тамо чекају телевизијске камере. Хеликоптер је пао, угашено је седам живота, а шеф полиције, тужилаштва и свих судова Александар Вучић на Пинку је оптужио пилота Омера Мехића да је био пијан. Удовицама настрадалих војника и лекара дао је ордење и пензије. Довољно за ћутање.

Ту матрицу Вучић примењује већ годинама. Kад је, на радикалском митингу, претучен Ранко Панић, Вучић није хтео да га посети у болници, а камоли да му помогне на било који начин. Међутим, кад је несрећник умро, Вучићев лешинарски инстинкт одвео га је на гробље у Младеновац, где је удовици обећао стални посао и плату од 350 евра. Ружици Ђинђић, да би заборавила како је оног 12. марта шампањцем наздрављао „новом Гаврилу Принципу“ Звездану Јовановићу, морао је да плати много више. Дао јој је државну вилу, паре из буџета за приватни бизнис, а њену ћерку Јовану убацио је у Владу Србије. Сад Јована Ђинђић ради заједно с Миленом Поповић, удовицом Оливера Ивановића, против кога је Вучић водио смртоносну медијску кампању, а данас штити осумњичене за тај атентат. Најскромнију понуду добила је породица Станике Глигоријевић, која је убијена на наплатној рампи у Дољевцу. Вучић се недавно похвалио да је посетио породицу Глигоријевић и понудио им помоћ. Удовац Велимир и четворо деце, као одштету, добиће трактор. Понудио је трактор, а не праведно суђење и казну за Зорана Бабића, манекена Вучићеве психе.

Посао у Влади, у Министарству за рад и социјална питања, на радном месту саветника за бригу о породици, недавно је добио и косовски јунак Симо Спасић. Он о бризи за породицу зна много. Одлежао је четири године робије због тога што је, под претњом ножем, силовао бившу супругу. Kад је изашао из затвора, своју децу је дао у хранитељску породицу, да му не сметају док на београдским улицама злоставља свакога ко протестује против Вучића. У знак захвалности, Спасић сваку прилику користи да, као Оливер Мандић, љуби руку поремећеном диктатору.

Без обзира на све симптоме, у Вучићевом окружењу постоје и појединци који га добро познају и који тврде да није болестан, већ је покварен и подао.

– Сви кажу да је Вучић луд. Ако је луд, што себи не одсече прст, него мени отима сваки динар што зарадим – често кука Вучићев кум Горан Веселиновић.

Можда је он у праву, али сигурно је да би психоанализа, да је Фројд упознао Вучића, данас била богатија за пример искомплексираног кловна, који је сплетом трагичних околности добио могућност да уништава целу државу и народ.

Kад и ово прође, кад се Србија ослободи диктатуре, како год да буде кажњен, Вучић ће се снаћи. Ако заврши у затвору, ништа страшно. Ионако је цео век провео међу криминалцима. Ако буде спакован у лудницу, опет добру, биће свој међу својима.

Нажалост, Србија ће још дуго, дуго да се опоравља од последица његових менталних обољења.

Предраг Поповић, Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Зеленовић: Вучић нас гура у грађански сукоб

4.6 (7) Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић изјавио је данас да није тачно да „позива на …

Вучић и Брнабићка пакују Русима лажну шпијунску аферу на основу видео снимка старог 2 године (видео)

4.4 (9) Видео снимак у коме наводно руски обавештајац српском официру предаје новац стар је …

9 Коментара

  1. ПерунГромовник

    Ma kakva ludnica I kakav zatvor? Za besomučno uništavanje Srbije i Srbstva njemu je i konopac nagrada! DABOGDA CRKO I DABOGDA mu SVE po kući pocrkalo do deteta u kolevci majke mu ga svinjske u usta Srbski narod nabije! Amin!

  2. Доктор са Чубуре

    За Вучића се не секирам, како год да заврши. Цела игра се од почетка води да он буде једини истурени играч који ће преузети кривицу за све. Али шта ћемо са минимум 20 000 његових саизвршилаца у градским властима, општинама, државним предузећима, владиним агенцијама? Шта са барем 200 новинара који су знали право стање, а ипак све ово ковали у звезде? Шта са 700 000 чланова партије који су видели све шта се ради, а ипак били чланови због личне користи? На крају, шта са милион и кусур гласача који су га редовно бирали? То је озбиљна машинерија која ће служити сваког следећег.

    Није Вучић наш проблем, он је само показатељ стања у народу, а стање је такво да ће опет изабрати Вучића. Овог истог или ако се овај потроши онда неког новог, потпуно свеједно.

    • U pravu si. Mnogo je onih koji su se do guše uvaljali u blato. I dosad su nam mnogo štete nanosili brozovi, pa onda miloševićevi poklonici, njihovo pranje njihovog voljenog vodje i relativizacija zločinačkog karaktera njihove vlasti. Sve vreme ih slušamo, uši nam probiše svojim žalopojkama kako je milošević isporučen hagu na vidovdan, a prećtkuju da je upravo taj milošević svojim potpisom obavezao Srbiju na saradnju sa tim istim hagom. Njihove apologete se raspevavaju o bezbrižnom vremenu, blagostanju, sreći koja je vladala u SFRJ, kasnije u SRJ, ne mareći za stotine hiljada unesrećenih ljudi postradalih na golom otoku i drugim sličnim stratištima, zastrašenosti čitave nacije i svakodnevno uvrtanje mozga stanovništva kičerajskom propagandom. I u videu koji sam pre neki dan ostavio može se pratiti isti fenomen. Ta identifikacija sa agresorom koja se produžava i decenijama nakon njegove smrti, jer je sram zbog sopstvenog učešća u toliko zloj vladavini, svoje lične moralne prljavštine i beskarakternosti toliko velik da ne dopušta suočavanje, a pogotovu priznavanje greške i pokajanje.

      Evo još jednom linka na ovaj za nas u ovom trenutku izuzetno važan klip:
      https://www.youtube.com/watch?v=zNCA9kEA2cE

      Isto ovakvo, a možda i gore, agresivnije, podmuklije i malignije možemo očekivati i od mnogih u Srbiji nakon pada vučićevog režima, možda čak od nekih za koje nikad ne bismo rekli da su bili vučićevi podrepaši. Možda ćemo medju njima naići i na neke naše bliske prijatelje i shvatiti da su nas godinama potkazivali i radili nam o glavi. Teška vremena za nas još uvek nisu prošla. Naprotiv. Ali bar će biti teška na drugačiji način.

  3. Kud među državnike psihopate pored Trampa, Borisa Džonsona i Makrona svrsta i Vladimira Putina crni Popoviću. Rado čitam Tabloid i čudom se ne mogu načuditi što Putina u takvom svetlu prikazuje i glavni i odgovorni urednik Tabloida Milovan Brkić. Kakav to treba da bude Vladimir Putin po vašem mišljenju kad sva NATO kamarila već nekoliko godina opkoljava Rusiju kao gladni vuci stado ovaca? Kad je to Putin otkad je na vlasti napao bilo koju državu na svetu? Gde je nepozvana došla ruska vojska? Kad je predsednik bilo koje države u svetu držao konferenciju za novinare kojoj je prisustvovalo hiljadu novinara, kao što to biva svake godine u Rusiji i kad je bilo koji novinar Putinu postavio provokativno pitanje a da ga on nije poklopio briljantnim odgovorom. Koliko puta je Putin proglašen za najpopularniju ličnost na svetu? Zbog čega? Izgleda da bi i za tebe i Brkića Putin bio dobar predsednik kad bi se povinovao želji svetskih moćnika i dozvolio im da Rusiju razbiju kao što su razbili i SFRJ, i to ne zbog Putina već zbog ogromnog bogatstva kojim Rusija raspolaže. Vi mi ličite na novinara Milojka Pantića koji se ubi ocrnjujući svaku vlast u Srbiji počev od Slobodana Miloševića do aktuelne vlasti Aleksandra Vučića, a najgrčevitiji je podržavalac LDP Čedomira Jovanovića, čiju politiku niko nije revnosnije sprovodio od Aleksandra Vučića. Iz svakog intervjua Brkića vidi se da on nije protiv nezavisnosti Kosova, isto kao i Milojko Pantić, ali i Vučić i Čedomir Jovanović. Čiju politiku je oduvek zastupao Čedomir Jovanović, ako ne politiku NVO, što čini i Vučić. Po pisanju gospodina Brkića Vučića samo što nije uhapsila CIA, BND, DEA i ne znam kako se sve zovu razne bezbednosne organizacije, ali se bojim da će on pored svih tih organizacija bezbedno jahati Srbiju još bar ovoliko koliko je jaše, ne obazirući se na ogromno nezadovoljstvo naroda zbog državnog i ekonomskog položaja u kakvom se Srbija nije nalazila u novijoj istoriji. Zar je on kriv što je i policajac i tužilac i sudija i glavni i odgovorni urednik svih medija u Srbiji, kako i sami u članku navodite, ili su za to krivi svi nabrojani koji ne obavljaju svoj posao za koji su debelo plaćeni, na uštrb sve gladnijeg i jadnijeg naroda. Koliko se sećam njegov stranački list Informer je objavio ko je sve od nabrojanih na platnom spisku Džordža Soroša, a to su uglavnom oni koji si pobrojani u ovom članku. Ko je danas najneskriveniji Soroševac to znaju i vrapci na grani. I ko se trza zbog toga? Ne finansira li Soroš naseljvanje migranata u EU, a kako nezavisni portali objaviše većina njih će završiti u Srbiji, prema sporazumu koji je neko iz Srbije potpisao sa Austrijom, što je javnosti u Srbiji saopštio bivši austrijski ministar. Vučić jednostavno radi ono zbog čega je doveden na vlast, o čemu ste takođe vi pisali, i sve dok ispunjava dobijeni zadatak oni će ga podržavati. Svakako ga na vlast nije doveo Vladimir Putin, niti on podržava otvorenu veleizdaju, jer mu je prilikom posete Beogradu saopštio da podržava status Kosova i Metohije kakav je predviđen Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 SB OUN, što je potvrdio i sadašnji ambasador Rusije u Beogradu. Ali svi režimski mediji horski lažu narod pričom da će Rusija podržati svaki dogovor između vlasti Beograda i Prištine. Vlast u Beogradu niko nije ovlastio da vodi politiku suprotnu najvišem pravnom aktu države, na koju se zaklela. Koliko puta su najviši državnici pet zemalja Evropske unije ponovili da nikada neće priznati nezavisnost Kosova (Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar)? I koga od tih državnika je poslušao Aleksandar Vučić?

  4. Nikad do sad nisam bio za Vučića ali posle ovog teksa glasam uvek za Vučića.Da li je moguće da među novinarima imamo ovakve psihopate.Zar ovo liči na novinarski izveštaj.Dali si zatrovani novinaru mogao se malo,makar malo setiti gde je Srbija bila 2012.te. godine a gde je danas.Dali smo mi stanovnici srbije psihopate da ništa nevidimo,ili da sve zaboravimo.I na kraju statistika postoji,kolike su plate bile,na kome je mestu gde Srbija bila,ko je oduvek trovao društvo,ko je držao monopol u medijima,ko je Srbiju nezaposlenu držao,ko je prodavao državnu imovinu,ko je Srbiju istinski pljačkao mora da si lično dok ti stabilna i jaka Srbija smeta.

    • Доктор са Чубуре

      Зашто никада нисте били за Вучића ако је истина ово што сте написали? Нешто се не уклапа.

      • Nije glasao za Vučića isto kao onaj genijalac iz Lučana koji je na pitanje novinara zašto glasa za Vučića odgovorio:“Boljeg nemamo, goreg nećemo naći“.
        O kakvoj statistici, platama, stabilnosti i jakoj Srbiji jadničak govori. Gleda li on video priloge na Jutjubu? Neka pogleda šta o statistici govore ekonomski stručnjaci kojima nije dostupan ni jedan medij u Srbiji. On očigledno čita Srpski telegraf, Informer, Alo, Tanjug, Novosti i gleda Pink. Zna li on da se ova njegova vlast sama zadužila koliko i sve vlasti od petooktobarskog puča do njihovog dolaska na vlast. Verovatno nije imao prilike da pogleda sajt „Sat javnog duga“ na kome je svakog sekunda mogao pratiti rast javnog duga Srbije. Zašto je taj sajt ugašen? Zato što je pre gašenja pokazivao da javni dug Srbije iznosi skoro 28 milijardi evra. Sada mogu pričati šta požele, jer niko nema tačan uvid ni u šta. Nisu li i Vučić i Jorgovanka Tabaković u svim sredstvima informisanja lupetali da je dinar druga najjača valuta na svetu, samo nisu rekli da je to bahreinski dinar. Dinar je i prva najjača valuta, ali kuvajtski, dok na listi najjačih svetskih valuta, koju može pronaći na internetu ko god se razume u to, nigde nema srpskog dinara. O platama, privrednom rastu i svim vrstama pljačke naroda od strane aktuelne vlasti mogu mu napisati čitavu stranicu. Nema toga čega se nisu setili čime bi izvukli i poslednji dinar iz sve praznijih džepova građana. Preko 3.500 građana su izbacili njihovi javni izvršitelji iz sopstvenih domova, a oni se enormno bogate. Kolike zarade ostvaruju javni beležnici, kojima su u nadležnost dati poslovi koje su obavljali sudovi i advokati.

      • Zestoka diktatura vlada Srbijom i ko zna koliko ce jos, bojim se da ne bude toliko dugo kao u Rumuniji i Albaniji, pa mi cemo nestati, svi cemo pobeci odave, kud koji mili moji.

  5. Nemacka glumica rekla najmanje dozivotni zatvor.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *