Србија

Звери газдују пиротским селима

ПИРОТ – Полуопустела села у пиротском крају, полако али сигурно постају стецишта дивљих животиња које се настањују у напуштеним кућама чији власници или њихови потомци готово и не залазе у њих. Некада су се напуштене куће користиле као штале, даване под закуп сточарима којих је све мање, па су дотрајале зграде постале права легла куна које су се намножиле. Драматично стање је у селима као што су Враниште, Ореовица, Нишор, Покорвеник, али и у другим местима где се усред бела дана може видети лисица или шакал.

– У нашем селу нико не чува кокошке јер је то јалов посао. Последњих година куне су потаманиле све по кокошињцима. Бивало је да за ноћ покољу и по неколико десетина кокошака. Зато смо дигли руке од овог посла, јер је перад од куне једноставно немогуће сачувати. Провуку се и кроз најмањи отвор и направе лом – прича Мирјана Јовановић из Враништа. Идентична ситуација је и у околним селима, где такође има много напуштених кућа.

У Ореовици, која је од Пирота удаљена свега девет километара, такође имају великих проблема са овим животињама, али и са лисицама. Јелена Живковић, из овог места, каже да више није никаква реткост да се усред бела дана, кроз центар села прошета лисица. Ретки старци, нису могли да се начуде када је, насред села у по бела дана, у тор Вукадина Станојевића упао вук и заклао овцу, а другу тешко повредио. И овде су кокошињци одавно опустели, а Ореовчани кажу да је готово свака друга кућа напуштена и да током ноћи слушају језиве крикове пренамножених куна. У суседној Темској вукови су се такође одомаћили, о чему сведоче многи сточари који трпе велике штете.

КУЋЕ У ШИПРАЖЈУ

– ИМА кућа у које годинама нико не залази. Старци су поумирали, а млади су углавном у граду, и не могу да се договоре око наследства. Од једне браве нареже се по пет кључева, али бадава, кад мало ко долази. Куће обрасле у коров и шипражје, идеална су легла за куне, змије и друге животиње, па отуда и толике штете. Нема људи, нема ни живота, а звери царују. Ових дана је надомак села виђен џиновски смук од најмање три метра, који је по средини дебљи од стаклене флаше – објашњава Љубомир Костадиновић из Покровеника.

 

В. Ћирић, Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!