Увид у елаборат о локацији „Оштра стена“ на Бобији открио је алармантне податке о присуству опасног отпада и високим концентрацијама живе, арсена и олова у води и земљишту. Потврђено је оно чега су се мештани прибојавали – планина је контаминирана тешким металима и да загађење представља директну и сталну претњу по здравље људи и локални екосистем.
Гљиварско друштво Ваљево, по основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног зачаја, затражило је од Министарсва рударства и енергетике документацију пројекта „Катастар рударског отпада Републике Србије“, конкретно – Извештај о детаљним истраживањима рударског отпада на локацији Бобија.
Министарство, које већ годинама покушава да стави под вео тајне резултате истраживања који потврђују директну угроженост планине Бобије и становника у непосредној близини овог подручја, није доставило тражену документацију, него је омогућило на само 30 минута увид у документ који садржи 200 страна.
Иако је увид у документацију максимално отежан, подаци до којих се дошло су крајње алармантни.
Шта крије елаборат о локацији „Оштра стена“?
Увид у елаборат о стању јаловишта на локалитету „Оштра стена“ на Бобији, сачињеног у периоду 2017–2020, открива језиву слику еколошке катастрофе која се већ дужи низ година прећуткује:
1. Присуство опасног отпада: На овој локацији идентификовано је шест одлагалишта рударског отпада и једно одлагалисте руде, који су према строгим директивама ЕУ класификовани као опасан отпад.
2. Отров у води: Анализе су показале изразито киселу пХ вредност и опасно повишене концентрације тешких метала у води: кадмијума, никла, арсена, олова, бакра, хрома и ванадијума.
3. Контаминирано земљиште: Сви узорци површинског земљишта и отпада садрже концентрације метала изнад граничних вредности, укључујући присуство живе и арсена.
4. Директна претња по здравље: Елаборат недвосмислено наводи да постоји сталан ризик по људе, стоку и биљни свет, нарочито кроз контакт затроване воде са земљиштем.
5. Физичка опасност на терену: Визуелним прегледом утврђена је дренажа киселине из рудника, ерозија материјала, необезбеђен отворени коп и старо складиште експлозива, док ободом самог рудника пролази планинарска стаза.
Ово су само делови елабората од којих се могао сачинити делимичан извештај за веома кратко време проведено у Министарству.
Бирократска опструкција: 30 минута за истину
Уместо да ови подаци буду јавно објављени, Министарство је Гљиварском друштву Ваљево омогућило увид од свега 30 минута у документ од 200 страна, без права на копирање или фотографисање.
Гљиварско друштво Ваљево је поднело званичан приговор због ове опструкције, истичући да је забрана коришћења телефона за фотографисање неоснована, а организација увида намерно отежана. Чињеница да електронска верзија извештаја постоји, а да се грађанима нуди само „ручно скенирање“, са ручним скенером, (могли су навести и марку ручног скенера), јасно указује на намеру да се истина о контаминацији сакрије.
Порука јавности: Здравље нема цену
Када се документи који доказују присуство арсена и живе у нашој води држе под кључем, институције престају да буду сервиси грађана и постају саучесници у угрожавању јавног здравља.
Надлежни су били упознати са свим подацима, а ипак су наново издавали дозволе за бушење иностраним фирмама – да загађење буде још веће, док су истовремено крили резултате од јавности. Како веровати држави, ако се здравље људи жртвује зарад интереса компанија?
Транспарентност није луксуз, већ обавеза загарантована Уставом да народ има право на здраву животну средину и обавештеност ако је у питању њено нарушавање. Народ је власник ових података. Нећемо дозволити да се подаци о затрованим изворима и опасном отпаду на Бобији архивирају у мрачним фиокама док су наша села угрожена.
Резултати о Бобији морају бити хитно и у целости објављени на интернету. Народ има право да зна шта пије и на каквој се земљи бави пољопривредом.
Пројекта „Катастар рударског отпада Републике Србије“, вредан 2,1 милион евра финансиран из ЕУ фондова, имао је за циљ усклађивања рударства у Србији са еколошким стандардима Европске уније.
Аутор: Дипломирани инжењер шумарства Александар Манојловић, председник Еколошко-шумарске асоцијације „Екошум“
