Власт Београду на води спрема нови поклон од 60 милиона евра

Власт у Србији направила је нови корак ка предаји више од 16 хектара можда и најатрактивнијег земљишта у Београду и објеката који се налазе на простору Београдског сајма компанији Београд на води. На новоосновану фирму Сава пропертиз 2026, Влада је пребацила власништво над 41 парцелом и 44 објекта на том простору, које је већ обећано инвеститору из Уједињених Арапских Емирата.

Вредност те имовине Градски завод за вештачење проценио је на 116,5 милиона евра. Истраживање Радара је показало да је та цифра за око 59 милиона евра нижа од тржишне вредности и да би држава могла да буде оштећена за најмање толики износ уколико се одлучи да парцеле и пословни простор на Сајму по тој цени прода Београду на води.

Од старе државне фирме одузели имовину да би је пренели новој

Нема сумње да ће се Београд на води, у коме се станови продају и за више од 10.000 евра по квадрату, проширити на простор на коме се сада налази Београдски сајам. То је предвиђено изменама Просторног плана подручја посебне намене за тај пројекат, које су усвојене у октобру прошле године и њима је заправо донета одлука да то луксузно насеље буде проширено за око 150 хектара. Најављено је да ће хале 1, 2 и 3 бити сачуване, док ће преостали објекти бити срушени и уместо њих бити сазидано ново луксузно стамбено насеље.

Држава је пре три године Београдском сајму одузела и парцеле и хале и уписала их као власништво Републике Србије, а сада их је пребацила на ново предузеће, чије је седиште у згради Београдске задруге, коју је држава пре десетак година уступила Београду на води

Пре него што се приступи реализацији тог пројекта потребно је доћи до земљишта, а предузети су и нови кораци. Пре три године компанији Београдски сајам држава је одузела и парцеле и хале и уписала их као власништво Републике Србије, а сада их је пребацила на новоосновано предузеће Сава пропертиз 2026, које ће се бавити разрадом грађевинских пројеката. За директорку нове фирме, чији је држава сада једини власник, постављена је широј јавности непозната Марина Матић, а њено седиште је у Карађорђевој 48, у згради Београдске задруге, коју је држава пре десетак година такође уступила Београду на води.

У одлуци о оснивању Сава пропертиза 2026 наводи се да њен капитал износи 13,6 милијарди динара или око 116,5 милиона евра и да се састоји од уписаног и унетог неновчаног улога. Потом су побројане 42 парцеле укупне површине од 161.756 квадрата и 44 објекта површине од 28.242 квадрата, који су до тада били у власништву државе, а сада су имовина нове фирме.

Како је умањена вредност земљишта и објеката 

У документу објављеном у Службеном гласнику пише да је вредност тих непокретности проценио Градски завод за вештачење и да је извештај о процени тржишне вредности земљишта и објеката сачињен 14. маја ове године. Ипак, тако процењена вредност имовине значајно је нижа од цифре до које је дошао Радар и то би могао да буде проблем уколико власт једног дана реши да ту фирму, односно „њено“ земљиште и објекте прода Београду на води, како је то раније и најављено.

То што је Влада игнорисала законе које је сама донела могао би да буде сигнал да им се жури да Сава пропертиз што пре донесе одлуке о располагању доскорашњом имовином Сајма

Немања Ненадић

За одређивање тржишне вредности водили смо се просечном ценом квадрата која се користи за утврђивање пореза на имовину за 2026, објављеном у Службеном листу града Београда. У том документу пише да цена квадрата грађевинског земљишта у првој зони, којој припада Београдски сајам, износи 80.166 динара. Када се та цифра помножи са укупном површином 41 парцеле, које су пренете новој фирми, долази се до 110,8 милиона евра, колико оне реално вреде.

На исти начин одређивали смо и вредност 44 пословна објекта, чија просечна цена по квадрату кошта 267.978 динара и тако дошли до бројке од 64,7 милиона евра. Из овог произлази да је укупна вредност пословног простора и парцела на Београдском сајму око 175,5 милиона евра, што је за 59 милиона ниже од вредности коју је проценио Градски завод за вештачење.

Чак и да се вредност пословног простора рачуна по ценама за гараже и помоћне објекте, опет би тржишна вредност свих некретнина нове државне фирме била за око 31 милион евра већа од оне коју је проценио Градски завод за вештачење

Чак и да смо приликом рачунања тржишне вредности пословног простора користили цене за гараже и помоћне објекте, опет би тржишна вредност свих некретнина нове фирме била за око 31 милион евра већа од оне коју је одредио Градски завод за вештачење.

А да те некретнине, које су некада припадале Београдском сајму, ипак вреде више од процене Завода посредно показује и оглас за продају земљишта прекопута Сајма у ком се наводи да се плац површине од осам ари продаје за милион евра. То значи да се квадрат цени око 1.250 евра, а то је значајно више од вредности по којој се обрачунава порез на имовину.

Вучић још пре три године најавио продају Београду на води

Ови подаци нарочито ће бити важни уколико се власт одлучи да прода Сава пропертиз, а тиме и „њену“ имовину. А управо то је још пре три године, 9. августа 2023, најавио председник Александар Вучић. Заправо, он је тада предочио презентацију из које је произлазило да су те парцеле у том тренутку већ продате Београду на води.

Наиме, како се током презентације могло видети, прво је основано посебно предузеће у које је држава унела део земљишта као свој улог (што се заправо десило протекле седмице), а потом је свој удео, односно земљиште, продала Београду на води. Притом се у презентацији наводи да је уговор између Републике Србије и Београда на води потписан – 16. марта 2023.

„Ову халу овде која заузима укупно готово 10 одсто, Република Србија задржава у свом власништву 100 посто, а што се овог другог дела тиче, 62 одсто су јавне површине, а 38 одсто ће бити за објекте. Ту ћемо негде да направимо и онај велики точак, око, оно што имају сви велики градови“, објашњавао је тада Вучић.

Ову халу овде (халу 1, прим. а.) која заузима укупно готово 10 одсто, Република Србија задржава у свом власништву 100 посто, а што се овог другог дела тиче, 62 одсто су јавне површине, а 38 одсто ће бити за објекте. Ту ћемо негде да направимо и онај велики точак, око, оно што имају сви велики градови

Александар Вучић, 9. августа 2023.

У том тренутку промене у власничкој структури земљишта нису се могле видети у катастру непокретности, нити су на сајту АПР-а забележене неке промене код Београда на води. У међувремену је донет план, а Београд на води је саопштио да је нова четврт, која ће бити саграђена на простору Сајма, названа Белгрејд вотерфронт марина. У њој ће бити саграђена марина и нови стамбено-пословни кварт са кулом висине око 120 метара, док би постојеће хале 1, 2 и 3 остале на својим позицијама, али са промењеном наменом. Биће саграђен и јахтинг клуб са великим отвореним базеном и угоститељским објектима.

Ненадић: Држава не поштује сопствене законе, а могла је и да заради много више

Све ово што ради власт и те како је проблематично, јер не поступа ни по законима које је сама донела. Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија, каже за Радар да је Влада приликом оснивања предузећа Сава пропертиз 2026 у потпуности игнорисала недавно донет Закон о управљању привредним друштвима која су у власништву државе.

Он наводи да се у самој одлуци Влада позива искључиво на општи Закон о привредним друштвима и Закон о Влади, а не и на овај посебан закон, „при чему за изузимање нема правног основа, ни када је реч о облику организовања, ни о делатности предузећа“.

Београд на води је саопштио да ће на простору Сајма бити саграђена марина, нови стамбено-пословни кварт са кулом висине око 120 метара, јахтинг клуб са великим отвореним базеном и угоститељским објектима

„То, између осталог, има за последицу да је директорка именована самом овом одлуком, иако би по одредбама посебног закона за државна предузећа требало да министарка привреде прво именује представнике државе у скупштини привредног друштва, а да директор потом буде изабран на конкурсу. То би могао да буде један од сигнала да се властима жури да ово предузеће што пре донесе неке одлуке о располагању имовином Сајма или да се умањи транспарентност његовог рада“, објашњава Ненадић.

Други, још очигледнији разлог игнорисања овог закона, истиче он, тиче се одредбе према којој би то предузеће у државном власништву требало да тражи сагласност Владе о статусним променама, располагању имовином велике вредности, оснивањем нових правних лица и слично, док се по овој одлуци предвиђа да сагласност даје „скупштина“ предузећа коју ће чинити три представника Владе.

„Као што је на почетку пројекта највећа опасност била то што је у заједнички пословни подухват Србија уложила много већу вредност имовине него што је било улагање приватног партнера, а заузврат је добила свега трећину власништва у заједничком предузећу, тако је и сада главно питање шта је то власт замислила да замени имовину, односно земљиште Београдског сајма? Или је можда боље питање на који начин ће овај пут бити избегнуто да се то земљиште прода у поступку надметања“, истиче Ненадић.

Иако се чини да је ствар већ завршена, јер је у планским документима знатно проширено подручје Београда на води, саговорник Радара каже да то није правно довољно да се и додатно земљиште једноставно додели предузећу у којем партнер овдашње власти са седиштем у УАЕ има две трећине власништва. Ненадић додаје да би додела новог земљишта морала да прође неку нову процедуру – на пример анекс уговора са променом вредности државног улога, куповину земљишта на надметању или куповину фирме која располаже земљиштем.

Склапање штетних уговора је специјалност ове власти. Далеко смо више изгубили него што смо добили уговором са Београдом на води, али и са Ал Дахром, када је држава продала ПКБ. Можда је само случајност што се предаја земљишта Београдског сајма дешава уочи нових избора. А можда и није, јер после њих би могло да буде касно

Каже и да му се чини да је идеја да се кроз докапитализацију фактички продају земљиште и зграде Сајма. Пошто је њихова вредност, према овој одлуци, око 116 милиона евра, то значи да би улагањем толико новца инвеститор стекао 50 одсто власништва, а улогом од 312 милиона евра две трећине власништва у заједничкој фирми.

„Како се може прочитати у Уредби којом је проширен Београд на води, на простору Сајма је дозвољена изградња објеката 477.050 метара бруто грађевинске површине. То значи да је сваки бруто квадрат вреднован свега 243 евра. Вероватно би продајом тог грађевинског земљишта на слободном надметању држава могла да заради далеко већи износ, па се може претпоставити да би евентуална докапитализација Сава пропертиза била штетна, ако буде заснована искључиво на процењеној вредности имовине те фирме“, закључује Ненадић.

Склапање штетних уговора је, међутим, специјалност ове власти и мало је вероватно да ћемо га и сада избећи. Далеко смо више изгубили него што смо добили уговором са Београдом на води, али и са Ал Дахром, када је држава продала ПКБ. Наставило се склапањем штетних и нетранспарентних уговора са Кинезима о изградњи ауто-путева и реконструкцији објеката. Нажалост, један је имао трагичан епилог када је пала надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду и убила 16 људи. И можда је само случајност што се предаја земљишта Београдског сајма дешава уочи нових избора. А можда и није, јер после њих би могло да буде касно.