Рок договорен са ММФ-ом за ново поскупљење померен је на „крај године“, а реформа тарифних зона која би могла да погоди већину домаћинстава још није објављена
Грађане Србије ускоро очекује ново поскупљење струје, и то по два основа: кроз директно повећање цене киловат-часа и кроз измену тарифног система. Према документима које је Влада потписала са Међународним монетарним фондом, оба корака су договорена, али се њихова примена одлаже. Све више аналитичара и коментатора оцењује да власт чека да прођу избори.
Шта је Влада обећала ММФ-у
Извршни одбор ММФ-а је 15. јуна 2026. закључио трећу ревизију аранжмана са Србијом у оквиру Инструмента за координацију политика. Програмску изјаву, која је саставни део ревизије, потписали су премијер Ђуро Мацут, министар финансија Синиша Мали и гувернерка НБС Јоргованка Табаковић.
У том документу Србија се обавезала:
- да ће цене струје за домаћинства редовно усклађивати са инфлацијом,
- да ће следеће поскупљење предложити до краја 2026. године,
- да ће ревидирати структуру блок тарифа (зелене, плаве и црвене зоне) и дефинисати опције реформе до краја августа 2026.
Влада је при том навела да ће задржати блок тарифе са нижом ценом струје испод одређеног прага потрошње.
Од 1. октобра до „краја године“
Још прошле године, у меморандуму са ММФ-ом, рок за наредно поскупљење био је јасно одређен: најкасније 1. октобар 2026, у износу од најмање инфлације плус један процентни поен.
У новом документу из јуна тај датум је нестао и замењен је формулацијом „до краја 2026. године“. Рок за предлог реформе тарифних зона, крај августа, такође је прошао, а јавност још није видела ниједну од тих „опција“.
ММФ пројектује просечну инфлацију од 3,5% у 2026. години, што по старој формули даје поскупљење од око 4,5%, веома близу помињаних 5%.
Зелена зона на мети
На друштвеним мрежама се наводи да је договорено и спуштање горње границе зелене зоне са 350 на 300 kWh месечно. Та бројка се у објављеним документима ММФ-а не помиње, али стручњаци очекују управо такав потез. Енергетски стручњак Драган Влаисављевић оценио је да ће граница зелене тарифе вероватно бити спуштена, а економиста Богдан Петровић упозорио је да ће грађани имати поскупљење по два основа: директно и кроз сужавање граница тарифа.
Ако се зелена зона смањи, сваки киловат-час изнад нове границе плаћаће се по скупљој, плавој тарифи. То значи поскупљење за огроман број домаћинстава која данас троше између 300 и 350 kWh месечно, иако се у званичним саопштењима може говорити само о „инфлаторном усклађивању“.
Већ виђен сценарио
Исти модел примењен је прошле године. Аранжман са ММФ-ом предвиђао је поскупљење од најмање 7% од 1. октобра 2025, а Агенција за енергетику је у августу 2025. спустила праг за најскупљу, црвену зону са 1.600 на 1.200 kWh. Та промена тарифа значила је додатно поскупљење од 1,9%.
Октобарско поскупљење из 2025. било је, према писању медија, шесто од 2022. године. Следеће би било седмо за нешто више од четири године.
Избори и буџет
Да предизборна политика утиче на одлуке, упозорава и сам ММФ. У извештају из јула 2025. Фонд је навео да би додатна државна потрошња, којом би власт покушала да смири друштвене тензије уочи избора, могла да угрози фискалне циљеве и повећа буџетски дефицит.
Уз струју, грађане очекују и поскупљења комуналних услуга и других енергената, па ће укупан удар на кућне буџете бити знатно већи од самог процента на рачуну за струју.
Извори:
- ММФ – Трећа ревизија аранжмана са Србијом (јун 2026)
- Balkan Green Energy News – Србија обећала ММФ-у оптимизацију запослених у ЕПС-у
- Biznis.rs – Влада обећала ММФ-у реформу блок тарифа
- Biznis.rs – Веће цене струје, можда већ од 1. октобра
- Време – Ново поскупљење струје и граница црвене зоне
- Време – Вучић потврдио да поскупљује струја
- SEECheck – ММФ о предизборној потрошњи
