Народ се не лечи јер нема пара

Иако им је лекар потребан, четвртина грађана Србије због недостатка пара не одлази у ординацију или болницу. У односу на 2006. годину, сада осам пута више грађана наводе новац као разлог одустајања од посете лекару. Овај податак следи из недавно објављених резултата истраживања здравља становништва Србије у 2013. години.

– Здравствену заштиту није остварило 18,2 одсто грађана, и то најчешће из финансијских разлога – њих 24,5 одсто. Као друге разлоге, 16,6 одсто грађана је навело дуго чекање, а 5,7 одсто проблем да стигну до здравствене установе. То је значајан податак који раније нисмо могли да обезбедимо – објаснила је др Јасмина Грозданов, главни истраживач ове студије из Института за јавно здравље Србије.

Објављивање прелиминарних резултата истраживања указује да су се многи битни параметри, када је реч о здрављу, за седам година прилично погоршали, што се може видети упоређивањем истих податак из последњег оваквог скенирања здравља нације из 2006. године.

Плаћање лекарских прегледа, као примарни разлог одсуства коришћења здравствене заштите, у истраживању рађеном пре седам година навело је свега три одсто становништва, а данас је тај број много већи.

Директор дома здравља у Ваљеву, примаријус др Миливоје Симовић, иначе, гинеколог по специјалности, нажалост и без најновије статистике, примећује да се у последње време грађани жале да им је много теже или много скупо да се лече.

– Није мали број људи, најчешће пољопривредника из сеоских подручја који нису осигурани или оних који силом прилика не раде и немају здравствено осигурање, па и кад имају здравствени проблем и треба да се лече, не јављају се лекару. Има доста лекова за које, бар у области гинекологије, пацијенткиња мора да плати учешће у цени, негде чак и до 75 одсто или пуну цену. Питање је колико људи могу да набаве препоручени лек и да се лече – каже за „Политику” др Симовић.

Изабрани лекар у београдском Дому здравља „Врачар”, Милица Николић-Урошевић не верује да четвртина грађана Србије нема 50 динара да плати партиципацију код лекара у дому здравља, али признаје да је у Србији нажалост доступност лекару веома неравномерна. Такође, примећује, све је већи број грађана без књижице и осигурања.

По новој здравственој статистици није порастао ни број оних који лекарску помоћ за себе и своје најближе траже у приватним ординацијама. Скоро сваки пети становник Србије 2006. године ишао је на лекарски преглед или тражио помоћ од приватника, односно – 19,4 одсто становника.

– Проценат становништва који користе услуге приватне лекарске праксе у Србији сада је 15,1 одсто. Ипак је и то значајан број, ако се посматра у апсолутним бројевима: то је нешто мање од милион, односно око 900.000 становника. У томе предњаче Београђани – 25 одсто. Гледано по структури прегледа, око 60 одсто је посетилo лабораторије – каже др Јасмина Грозданов.

Др Симовић каже да у Ваљеву приватне лабораторије имају пуне руке посла, јер пацијенти желе да брже стигну до резултата, а неки то себи могу и да приуште. Разлог да се не одлази у државне лабораторије у домовима здравља, према тврдњи др Николић-Урошевић, искључиво је комфор!

– Пацијенти, нарочито млађи људи неће да устану у седам сати ујутро. У дому здравља могу да се добију све лабораторијске анализе, али морају да устану рано ујутру – наводи наша саговорница.