Најмлађи пацијент Центра за излечење коцкарске зависности имао је само 14 година када је постао зависник од коцке. Око 80 одсто младих бар једном у животу се коцкало, а стручњаци упозоравају да се овај проблем поистовећује са чињеницом да су школе окружене великим бројем коцкарница и кладионица, и све више тинејџера, мотивисаних жељом за лаким добитком, веома лако постане зависно.

Први тикет често уплате са очевима, а онда се ствар отргне контроли

„Најмлађи пацијент, који је код нас затражио помоћ, имао је 17, а почео је да се коцка са 14 година. Као већина малолетника најпре је почео да уплаћује тикете у спортским кладионицама, а касније је прешао на рулет. Изгубио је контролу, јер је почео да продаје ствари из куће да би сакупио новац за уплату тикета, али и да врати дугове“, каже Јасмина Лековић, психолог Центра за одвикавање од патолошког коцкања „Живот није игра“.

Иако је малолетницима забрањено да улазе у кладионице, неретко деца дају новац старијима да им уплате тикет.

„Деца први пут уплате тикет с 10 година, и то раде преко старијих другара. Није реткост да први тикет попуне с оцем, и то им у почетку делује као лото или бинго. Последице могу бити катастрофалне“, каже Лековић.

Она додаје да малолетници за викенд потроше до 300 евра, а често се задужују код зеленаша, или продају злато из куће како би исплатили трошкове. Малолетници се највише кладе током викенда, а дешава се да краду новац из родитељског новчаника. Мисле да ће повратити новац новим улогом, међутим губе још више и на крају схвате да су у безизлазној ситуацији.

Станко Матић, председник Актива директора средњих школа, каже да је неколико кладионица у близини школа затворен, али да ђаци и даље имају проблема с коцком.