ДОК мање или веће трговине широм земље таворе или се налазе на рубу пропасти, пијаце су препуне шверцоване робе, која је чак упола јефтинија него на рафовима. Због близине границе, суботички бувљак је место где се таква роба најбоље продаје, а да апсурд буде већи, поред домаћих купаца, намирнице на црно купују и Мађари, а намирнице су донесене из Мађарске.
Сива економија је код нас увек постојала, али падом стандарда грађана, у последњих годину и по дана добија све веће размере. Док је промет у продавницама опао за трећину у односу на 2008. годину, која се узима за почетак економске кризе код нас, пред тезгама са неоцарињеним намирницама, кућном хемијом, козметиком, чак и одећом и обућом, све је више потрошача.
– Највише шверцера је у Суботици, али и на територији Апатина, Сомбора, Кикинде и Хоргоша где је ситуација готово идентична оној из деведесетих година – каже Драгољуб Рајић, председник Уније послодаваца Србије. – Не само да постоје отворене пијаце где се роба продаје усред бела дана, и то без плаћања ПДВ држави, него је ту и низ малих трговинских радњи где се нелегално довози роба из Мађарске. Тргује се и по кућама, и то подједнако и на периферији и у самом центру градова.
КОЛИКА ЈЕ РАЗЛИКА ЦЕНЕ на бувљаку су за многе производе знатно јефтиније него у трговинама. Тако килограм кобасица кошта 400 динара, што је упола јефтиније у односу на продавницу. Чоколада “милка” од 100 грама је 65 (у продавници 120), дезодоранси од 150 до 200 (у трговинама 300), а килограм сира је јефтинији за 50 одсто у односу на радње – 450 динара.
“Испод жита” у нашу земљу улази готово све – од сухомеснатих производа, млека и млечних прерађевина, слаткиша, алкохолних пића, цигарета, козметике, кућне хемије, одеће… Порез на увоз се, наравно, не плаћа, нема ни акцизних маркица, а нашим људима се на граници са Мађарском враћа порез “афа” од 27 одсто. Зато су цене толико јефтиније него у радњама, а осиромашени грађанин принуђен је да гледа прво на то, а тек после на квалитет и исправност онога што купује.
– У радњама нема вреће прашка од три килограма јефтинијег од 400 динара, а на Бувљаку за 500 динара купим шест килограма детерџента – каже Суботичанка Магда Г., која се већ годинама снабдева искључиво на овој највећој тржници у земљи. – Када поплаћам дажбине и купим лекове, од пензије ми за цео месец остане мање од осам хиљада, тако да на сваки динар морам да пазим.
Добро шверцерима, добро народу, помислиће многи, али уколико се нешто не предузме, велики број трговинских објеката у Бачкој, који уредно плаћају обавезе према држави, мораће да закључају своја врата.
– Док се на улици ништа не ради на контроли намирница и спречавању шверца, у трговинским објектима пооштрене су све инспекцијске контроле – каже Рајић. – Уколико надлежне службе, од полиције, комуналне полиције, инспекције, царине нешто не предузму и не спрече цветање шверца, продавнице ће морати да затворе врата.
Вести из Рубрике
Новости
