Бизнисмен Драгољуб Марковић и службеници министарства пољопривреде под сумњом да су ширили свињску кугу у Србији

Министарство пољопривреде исплатило је 500.000 евра фирми Драгољуба Марковића из Сурчина на име наводне штете коју је претрпела његова фарма од свињске куге. Ветеринарски инспектори тврде да се са његове фарме Србијом ширила свињска куга, и да је том исплатом оштећен буџет Србије. Марковић није имао никакво право на надокнаду, али, подршка коју овај српски тајкун ужива у влади и надлежном министарству, јача је и од закона и од људских живота…

Министарство пољопривреде исплатило је 500.000 евра, фирми Драгољуба Марковића, “Еко органик лајф” из Сурчина, која је раније пословала под називом “Крмиво продукт”, док извештаји ветеринарских инспектора указују да је та фирма одговорна за ширење свињске куге у Србији!

У пријави полиције која је поднета против, Драгољуба Марковића, јавности познатог као власник “Крмиво продукта”, кум и пријатељ убијеног премијера Зорана Ђинђића, пише да је Марковић дао новчане надокнаде Сањи Челебићанин и Дејану Крњајићу за ову услугу.

У оперативном извештају полиције заведеном под бројем 03/4-5 “О”, под ознаком “Строго поверљиво”, број 230-61-6/13 пише и да је новцем који је Сања Челебићанин добила од Драгољуба Марковића, себи купила стан на атрактивној локацији, на Новом Београду, у близини “Београдске арене”!

Полицијска истрага води се против више лица због кривичног дела, “Преношење заразних болести код животиња и биљака” из члана 270 Кривичног закона Србије, али и за Злоупотребу службеног положаја од стране државних службеника: Сање Челебићанин, Дејана Крњајића, Братислава Милошевића и Ненада Петровића руководиоца Центра за контролу и превенцију нарочито заразних болести Управе за ветерину.
Ветеринарски инспектор Министарства пољопривреде је још 16. марта 2007. године кренуо у инспекцију фирме Драгољуба Марковића, „Еко органик лајф”, због сумње да се на његовој фарми још 2006. године појавила свињска куга. Овде треба нагласити да је инспекторима забрањено да оду у такву инспекцију, без унапред обезбеђених материјалних доказа за тако нешто.

Правилници које је Министарство пољопривреде израдило по диктату Сање Челебићанин протеклих година, налажу власницима газдинства да се сами контролишу! Наравно, дошло је до тога да они такве контроле раде несавесно, па се широм Србије грађанима продаје заражено месо. Повод за контролу Марковићеве фирме инспектор је оправдао чињеницом да је вакцина за свињску кугу “Лавира” од стране ветеринарске станице “Еол” задужене за Марковићеву фарму преузета у количинама 42.900 доза у 2006. години и 16.000 доза у 2007. години, док је ветеринарска станица у папирима приказивала како требује упола мање.

Слободно ширење куге

Доласком на фарму фирме “Еко органик лајф” инспектор је одмах приметио угинуле свиње и прасад. Анализом и на мртвим и живим животињама утврђено је постојање класичне свињске куге. Уместо да се примене мере за сузбијање свињске куге које је у виду препорука Европска унија дала нашем Министарству, секретар министарства Дејан Крњајић, и Братислав Милошевић из акредитационог тела договарају мере којима би се само делимично испоштовала процедура.

“Да би се смањила економска штета за власника узгајалишта договорено је да се уклоне сва прасад из објеката 2, 4, 6, али и да се у објектима 15 старе фарме, и у објектима 7, 9, 11,13 прасад уклоне само делимично”- наводи раније поменути извештај.

Истиче се и да је у документу број 03- 0446 који су сачинили ветеринарски инспектори, недвосмислено утврђено присуство свињске куге од 2006. године на “Еко органик лајф” фарми. Поступајући ветеринарски инспектор је чак и писмено констатовао да су наведене мере у супротности са Правилником о сузбијању свињске куге. Инспектор је том приликом одбио да потпише задњу страну записника на којој се налази наведени предлог мера, које нису у складу са законом.

Такође, поступајући инспектор је тада у складу са законом донео решења број: 323-07-17724/07-05 којим у тачки три налаже убијање свих свиња у зараженом дворишту и свим објектима.
Због овог решења почео је његов прогон од стране Сање Челебићанин. Видевши шта му се догађа, инспектор је тада отворио боловање, а уместо њега случај је преузела ветеринарска инспекторка Александра Николић.

Ненад Петровић из Управе за ветерину министарства пољопривреде, одмах даје инструкције Сањи Ћелебичанин какво решење треба да донесе. Претходно решење нико не уручује власнику проблематичне фарме! Министарство се понаша као да оно не постоји. Ипак, ни са решењем како га је Николићева написала, Петровић није задовољан и он га више пута шаље на дораду. Како су се појавили проблеми и унутар Научног института у Београду, (НИВС) ангажован је ненадлежни НИВС из Краљева. 

Када је на крају усаглашено да се изврши само делимично уништавање прасади са Марковићеве фарме, појавили су се проблеми на терену. Прасићи из различитих објеката су почели да се мешају, на фарми су се појавила нова прасад и нове свиње. Испоставило се да на фарму стално стижу и одлазе нова грла, чак је било и необележених прасића.

Све је ово значило да се у том периоду куга са Марковићеве фарме ширила несметано и на друга газдинства. У поменутим оперативним извештајима пише да Марковић ово не би могао да ради без договора са Петровићем и Крњајићем.

“Редовна угинућа товљеника”

Ситуација је кулминирала када управник фарме није дозволио чак ни еутаназију свих прасића и свиња за које је то било предвиђено мањкавим решењем, тако да ни животиње из објеката 2,4,6 нису биле све успаване. Инспектори, суочени са чињеницом да немају подршку претпостављених, сачинили су записнике о поменутим проблемима, а еутаназију су обавили само делимично!

Ненад Петровић је потом почео од надлежних инспектора да тражи хитну процену штете, а у ту процену морале су да уђу и необележене животиње. Првобитна процена је израчуната на 2.030.830,00 динара, а накнадно је додатно процењено још 194.700,00 динара.

Како би скинули сваку кривичну одговорност са себе, инспектори сачињавају низ записника у којима констатују да постоји више неправилности у искорењивању куге на Марковићевој фарми, али и да се на фарми воде дупле евиденције у којима се због наплате новца од осигурања не приказује постојање заразне болести. Свиње које су ради уништавања куге успаване на Марковићевој фарми, приказују се у папирима као редовна угинућа товљеника. За редовна угинућа товљеника могуће је наплатити новац од осигурања, док за свиње и прасиће убијене због постојања свињске куге то није могуће.

Како инспектори нису показали кооперативност са преварантским радњама које су се спроводиле, 01.05.2007. године у случај се активно укључује лично начелница ветеринарске инспекције Србије Сања Челебићанин. Челебићанинова одлази на фарму заједно са поступајућом инспекторком, и том приликом њих две разговарају са власником фарме Драгољубом Марковићем и његовом супругом Љиљаном. У службеној белешци поступајућа инспекторка након разговора констатује:

-Из разговора сам закључила да се начелница Сања Челебићанин и супруга власника фарме “Еко органик лајф” Љиљана Марковић од раније познају. Приликом одласка са фарме њих две су се договориле да се “нађу и попричају”.

У даљим контролама фарме сваки пут су од стране ветеринарске инспекторке пријављивани исти прекршаји:

“…Непријављивање угинућа животиња. Премештање животиња из једних објеката у друге. Лоши хигијенски услови. Присутност нових животиња са симптомима класичне свињске куге”.

Ситуација је кулминирала када је управник фарме питао инспекторку, када ће бити одобрен утовар, јер је како је он то рекао договорено са Ненадом Петровићем и Сањом Челебићанин!

Инспекторка је одмах потом позвала Сању Челебићанин и питала је о каквом се договору ради, с обзиром да је на снази забрана кретања и промета свиња са те фарме, као и набавка нових.

Ипак, упркос свему, нове животиње су стално пристизале, што се лако може закључити из примедбе коју је ставила инспекторка, када се оваквим питањем обратила управнику фарме: “Зашто су боксови пренасељени?” На то јој је он одговорио да ће тако бити све док се не одобри утовар. Када је о томе обавестила начелницу, Челебићанинова јој је хладнокрвно рекла: “Наћићемо се на фарми”.

Пола милиона евра на Марковићевом рачуну

У једном тренутку престало се с еутаназијом прасића, па је коначно констатована штета од 3.221.000,00 динара. Лешеви прасади спаљени су у кафилерији у Краљеву. Следеће године инспектори су наставили да контролишу Марковићеву фарму и 11. јануара 2008. године поново је констатована свињска куга! Сања Челебићанин је одмах реаговала и од поступајуће инспекторке тражила да се нареди убијање прасади из појединих делова фарме. На питање инспекторке зашто се не поступи по правилнику који налаже хитну еутаназију свих прасића, она је одговорила:

-Распитала сам се у правној служби, то може и овако да се уради.

Инспекторка је предложила да именују другог инспектора да донесе такво решење, на шта јој је Челебићанинова одговорила да је други инспектор то урадио, али да је у решењу написао да се такво решење доноси на основу усмене наредбе начелнице, док њој треба такво решење у коме тај део не пише. Инспекторка је о свему сачинила службену белешку и потом поступила по наређењу начелнице.
Епилог је био убијање још 1.257 животиња! Њихова тржишна вредност процењена је на 2.964.000,00 динара. Преостале животиње послате су у кланицу “Унифарм” из Шапца. Потом је Фонд управе за ветерину Министарства пољопривреде је фирми “Еко Органик лајф” која је ширила заразу свињске куге исплатио 500.000 евра.

С правом увређени и шокирани ветеринарски инспектори сматрају да је све ово било супротно члану 70 Закона о ветеринарству, којим је предвиђено да власник нема право на надокнаду, ако су животиње биле необележене, када није намерно пријавио постојање заразне болести или изразио сумњу да она постоји, ако није извршио благовремену вакцинацију.

У случају фирме Драгољуба Марковића “Еко органик лајф” евидентно су прекршена сва три правила, али му је новац ипак исплаћен. У полицијском извештају даље се наводи да је исплатом штете покушано да се прикрије одговорност “Еко органик лајфа” за ширење заразе, док је буџету Србије нанета штета. Време и прилике у Србији показаће има ли за овакве преступнике закона и правде.

А 1.

Министар на потезу

Непосредно пре ступања на дужност министра пољопривреде шумарства и водопривреде Драгана Гламочића, одржан је тајни састанак који је за циљ имао смену директора управе ветерине Зорице Новаковић. Састанку су, наводно, присуствовали секретари Данило Голубовић и Дејан Крњајић, начелник Одељења за здравствену заштиту добробит животиња, Будимир Плавшић, начелник Одељења за ветеринарско јавно здравље у Управи за ветерину, Слободан Шибалић, начелник Одељења за међународни промет и сертификацију Синиша Котур и начелник ветеринарске републичке инспекције Сања Челебићанин. После извесног времена у просторију су позвали директорку Зорицу Новаковић.

-Ви сте криви, јер нема мониторинга! Због вас нема вакцине, па свињска куга није сузбијена, и месо не може да се извози у Европску унију – саопштили су јој.

Новаковићева је, кажу, зачуђено гледала и питала се да ли је могуће да је такво друштво у саставу Сања Челебићанин, Голубовић, Шибалић и Крњајић, који су српско сточарство упропастили и због којих Србија већ годинама не може да извози свиње у Европску унију, оптужује да је крива за те ствари.
Невероватно звучи, али је министар Гламочић одмах по ступању на дужност сменио Зорицу Новаковић, баш као што су јој то и најавили. На њено место именован је Слободан Шибалић, главни кривац из афере са афлатоскином!
А 2.

Зорица враћена а питања остала

Истражујући каква судбина очекује српску пољопривреду у његовом мандату, послали смо мнистру Гламочићу следећа питања:

– Зашто сте сменили директора Управе за ветерину Зорицу Новаковић, која је јавно обећала да ће урадити све да се промени “Правилник о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса” широј јавности познатог као “Протокол смрт”?

Поменутим правилником је омогућено да се у производе од меса додаје МОМ, канцерогени адитиви, кокцидиостатици…

-Зашто нисте сменили службенике министарства: Слободана Шибалића, Сању Челебићанин, Данила Голубовића, Дејана Крњајића, Будимира Плавшића, Синишу Котура?
Знате ли да су они криви за скандалозну тровачку форму Правилника?

-Да ли Вам је познато да се већина поменутих службеника налази на платном списку сада ухапшеног Петра Матијевића, и других увозника и произвођача хране?

-Да ли Вам је познато да полиција води интензивну истрагу против начелника Управе за ветерину Сање Челебићанин и секретара Вашег министарства Дејана Крњајића јер су од власника фирме “Ецо Органик Лифе” примили новчану надокнаду, од које је Сања Челебићанин купила стан у близини Београдске Арене?
-Полиција сумњичи Челебићанинову и да је у групи одговорних лица која су изазвала ширење свињске куге, није ли то довољан разлог да буде смењена?

-Према документацији са којом располажемо, МУП сумњичи службенике министарства пољопривреде Сању Челебичанин, Синишу Котура и Будимира Плавшића да су дозволи увоз бруцелозних говеда у Србију, који је Ваш коментар на ове околности?

-Слободана Шибалића, једног од главних криваца за аферу “афлатоксин” именовали сте за директора Управе за ветерину упркос чињеници да је исти био суспендован због ометања ревизије у његовом одељењу, и да је суспензија још на снази. Шта Вас је мотивисало да донесете такву одлуку?

-У Војводини је на шест хиљада хектара засејан генетски модификован усев, то је Законом забрањено. Какве мере Министарство предузима тим поводом? Колико службеника министарства је до сада суспендовано тим поводом?

До закључења броја од министра нисмо добили одговоре на ова питања, али је дан након што су му питања упућена, Зорица Новаковић поново примљена у радни однос у Министарство, али на другу функцију!

 

Вук Станић

Таблоид