Британци би да купе Ласту, Рафинерију нафте Београд, Технохемију…

Београд — Британске компаније су заинтересоване за приватизацију предузећа у Србији, поручено је на Трећој конференцији о односима Србије и Велике Британије.

Британци су нарочито заинтересовани за “Ласту”, Рафинерију нафте Београд и “Технохемију”, поручено је на конференцији под називом “Стварање стратегијских партнерстава” у Београду.

Сер Пол Џаџ, председник Британско-српске привредне коморе, указао је, у изјави Тањугу у паузи конференције, да је важно олакшати пословање у Србији и, нарочито, обезбедити владавину права како би инвеститори били сигурни да ће бити испоштоване одредбе уговора које склапају и да ће им се улагања исплатити.

Он је подсетио да везе између Србије и Велике Британије датирају одавно и указао да се у последњих 10 година бележи развој трговинских односа између две земље.

“Постоје извесна улагања, више из Британије у Србију него обрнуто, и у вези са тим постоји добар осећај”, истакао је Џаџ.

Директор Агенције за приватизацију Љубомир Шубара рекао је, на панел дискусији о модернизацији привреде Србије, да су британски инвеститори највише заинтересовани за три фирме – “Ласту”, “Технохемију” и Рафинерију Београд, али је напоменуо да су рокови за приватизацију веома кратки.

“Јасно је да постоји политичка воља за сарадњу, што значи да сигурно можемо да наставимо и проширимо сарадњу са Великом Британијом”, истакао је Шубара.

Генерални директор “Ласте” из Београда Бојан Бојанић изјавио је да то предузеће, са 65 одсто државног капитала и 35 одсто капитала малих акционара, тренутно покрива 30 одсто тржишта у Србији те да је стратешки позиционирано, али и да се суочава са финансијским проблемима.

Он је рекао да очекује смањење броја запослених и гашење неисплативих линија.

На панелу је учествовао и Крис Батерс, директор Британско-српске привредне коморе и члан саветодавног одбора фирме “Вирту Партнерс”, који је указао да је приватизација само део целокупне модернизације, а да је јавно-приватно партнерство – стратешки фактор модернизације.

Јавно-приватно партнерство је, како је рекао, компликован концепт – више је “брак” у поређењу са приватизацијом, треба да траје дуже и има успоне и падове.

Батерс указује да ће се много тога у процесу модернизације обављати на нивоу локалних самоуправа, при чему треба спровести и образовни процес ако је то нужно.

Он наводи и да Србији јесте потребна регулатива, али напомиње да то није све, већ да се треба осврнути и на искуства других земаља.

“Модел за Србију је оснивање малих и средњих предузећа”, истиче Батерс и указује да се неискоришћени простори пропалих компанија могу технолошки опремити и претворити у “бизнис-инкубаторе”, старт-ап предузећа која ће вратити у земљу људе који су из ње отишли, али и задржати младе.

Сличног мишљења је и Дејвид Веб, сувласник агенције “Вебдоус” са седиштем у Београду, који такође сматра да је решење у оснивању малих и средњих предузећа.

“Желимо да будемо пример онога што се може урадити са предностима које Србија нуди, а уз британску експертизу”, поручио је Веб, који каже да су Срби “изузетни и веома стручни људи, доброг карактера и имају шта да понуде”.

“Треба радити на стварању пословног окружења у Србији које погодује отварању малих предузећа, старт-ап компанија, и спречити одлив људи у иностранство”, закључио је он.

Председник Сталне конференције градова и општина Зоран Перишић рекао је у изјави Тањугу да потенцијал за сарадњу са британским компанијама постоји у области јавно-приватног партнерства (ППП) и да је тај модел инвестирања једна од ретких развојних шанси које Србија има.

Како је рекао, у Србији је до сада у остваривању ППП било превише спорости и страха, са једне стране да ће се неки обогатити, а са друге да ће се због непознавања материје учинити нешто што искаче из законских оквира.

“Србија има инфраструкутрни потенцијал и то је шанса за примену ППП модела, с којима ће се реализовати инфраструктурни пројекти у свим градовима и општинама у Србији”, рекао је он и додао да ће то допринети отварању нових радних места.

Перишић, који је и градоначелник Ниша, рекао је да ће у том граду бити реализовано јавно-приватно партнерство и да ће пелет заменити котлове на мазут и лож-уље у око 30 школа, које ће грејати приватни партнер.

Према његовим речима, у припреми је и модел ППП за управљање комуналним отпадом у Нишу и још седам локалних заједница.

Директорка консалтинг фирме “Вин Ривер” Мила Коругић објаснила је да Србија привлачи Британију јер је перципирана као велика економија и као стратешки позиционирана у Југоисточној Европи, а има и стабилну владу која је стратешки оријентисана ка ЕУ.

Михајло Рабреновић, представник Организационог одбора конференције и стручњак за менаџмент јавног сектора који се специјализовао на Лондонској школи економије, указао је на значај заједничког наступа Србије, на путу ка ЕУ, и Велике Британије, као њеног стратегијског партнера.

На конференцији су учествовали и представници Рафинерије нафте “Београд”, “Жупе” из Крушевца, “Нутрихема” из Београда и други.

 

Танјуг