Србија

ЦИА: Како је ТИТО ПРЕБАЦИО 70 фабрика из Србије у Хрватску и Словенију

Америчка Централна обавјештајна агенција (ЦИА) поставила је на интернет 12 милиона страница са којих је скинута ознака тајности. Међу њима је и извјештај о трансферу фабрика из Србије после Другог светског рата (документ РДП80 – 00810А008600430009 – 4)

Да ли је Јосип Броз Тито наредио да се, убрзаним темпом, српска индустрија пребаци у западне делове СФРЈ после Резолуције Информбироа (донијета 1948. у Букурешту) у страху од инвазије СССР, или је нешто друго имао у глави – питање је на које Београд, Загреб и Љубљана већ 60 година нуде различите одговоре.
ЦИА агентура у некадашњој Југославији није имала дилему.

Ревносно пратећи све што се тицало економије, прослиједила је шефовима 13. децембра 1955. извјештај о трансферу индустрије у Словенију, примјећујући да је око овог питања „планула“ два мјесеца прије тога жестока полемика између српског и црногорског руководства Централног комитета комунистичке партије с једне стране и словеначког, односно хрватског руководства с друге.

У извјештају ЦИА – РДП80 – 00810А008600430009 – 4 дословно стоји да је све ријешио Тито. Наводно је „одложио припреме за трансфер српских фабрика у интересу јединства партије“, али је било очигледно да је „подржао Словенце и Хрвате“.

Окосница раздора, уз „трансфер фабрика из Србије у Словенију када стручњаци за електричну енергију буду на располагању“, био је и „приједлог за промјену руте дотадашње Јадранске пруге“, која је водила од Београда ка Бару, ка пожељнијем правцу: Београд – Сушак (данас дио Ријеке).

CIA-RDP80-00810A008600430009-4 by Србија Данас on Scribd

Једна од омиљених тврдњи српских националиста током ратних деведесетих година је била да су Словенија и Хрватска „економски процвјетале на рачун Србије у склопу пакленог плана Јосипа Броза и његовог consigliere-a (савјетника) Едварда Кардеља“. На неки начин је овим извјештајем ЦИА добила потврду: организовано је премештање више од 70 фабрика из Србије.

Наводи се да је у Осијек отишла фабрика сапуна, у Загреб фабрика батерија, из Беочина су у Сплит послати – постројење за производњу цемента, а такође у Сплит је за потребе бродоградилишта пребачена дивовска метална преса из Крагујевца (тада највећа на Балкану), читава једна електрична централа из Србобрана завршила је код Крања, између осталог чак и ергела расних коња из Старе Маровице крај Бачке Паланке…

Ондашњи познаваоци прилика тврде да је „Фабрика аутомобила Марибор“, позната по „тамићима“, основана одлуком Министарства тешке индустрије – фабрика камиона из Индустрије мотора Раковица размонтирана је и с комплетном техничком документацијом премјештена у Словенију.

Српски економисти су деведесетих година прошлог вијека тврдили да би „Србија данас била балкански Јапан, а Хрватска и Словенија њени Вијетнам и Лаос“ да је српско и црногорско руководство на овакве намјере смјело да каже одлучно – „не“. Али, Петар Стамболић и Блажо Јовановић, учесници расправе са српске и црногорске стране, нису се усудили Титу да кажу ни „а“. Предсједник СФРЈ их је због послушности наградио бројним фотељама.

Стамболић је био и министар финансија Србије, потпредсједник Владе Србије, предсједник Владе Србије, предсједник српске Скупштине, министар пољопривреде владе ФНРЈ, предсједник Савезне народне скупштине, први човјек Савезног извршног вијећа. Политичку каријеру је обогатио и предсједниковањем Предсједништву СФРЈ.

Блажо Јовановић некада није могао ни да се сјети које је све функције обављао у Црној Гори и на савезном нивоу.

С друге стране, уз подршку Тита, како констатује ЦИА, профитирали су секретар ЦК СК Словеније Миха Маринко и његов колега из Хрватске, Владимир Бакарић, који је владао готово 40 година.

Видовдан.орг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. ништа чудно, Србија је била окупирана територија, плен комуниста, коју су расчерупали…..питам се колико ће векова бити потребно да нам дође до мозга да је 1944.-45. Србија окупирана, подељена на основу комуњарског договора из Јајца 1943. (нису били присутни представници Србије). када ће се истраживати комунистички злочини, свако мало појављују се гробнице жртава комунистичког терора, у Чачку, на Златибору, широм Србије….?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!