Човек не уме да цени неке једноставне ствари у животу као што су способност да прогуташ воду а да то не изазива болове, могућност да заспиш на дуже од 10 минута или стање у ком можеш сам да се прошеташ до WЦ-а, све док не добије акутну упалу грла и температуру од 40 степени. У тим тренуцима неке наизглед просте активности као што су комуникација, дисање, отварање очију или просто постојање на планети, представљају прилично велики напор и изазивају солидну количину мучења.
Када је скала на топломеру показала 39.3 пре неко јутро, а моје тело ми сигнализирало да је то само почетак игара без граница, одшетао сам (ако се то тако може назвати) до Дома Здравља у ком се лечим већ скоро три деценије и тамо су ме веома љубазно примили и пустили преко реда код лекарке. Након прегледа и објашњавања о чему се ради добио сам антибиотик, савет да наставим са парацетамолом за температуру и да лежим, те да се јавим за недељу дана “да видимо како је”.
Таблету Оспамоxа, таблету Парацетамола и 2 сата полусна касније, температура је успела да са 39.3 дође на 39.8 а чинило ми се да расте још. Пошто сам скапирао да више нема места зајебавању узео сам новац и отишао у др Ристић приватни дом здравља, где ме је прегледао специјалиста ОРЛ и преписао ми терапију Лонгацеф ињекцијама. Нема потребе да вам кажем да ми је већ то исто вече после ињекције било неупоредиво боље и да сам успео да устанем из кревета. Већ сутрадан сам се осећао добро. У суштини, од лежања у кревету, распадања 7-10 дана и опоравка од једно месец+ дана са једне и здравља са друге стране делио ме је само одлазак до приватног дома здравља. А да, и око 16.000 РСД колико би цела терапија требало да кошта.
До пре 2 месеца држао сам као самостални предузетник агенцију за консалтинг преко које сам наплаћивао послове које сам радио у то време. На пореску основицу од 43.000 динара коју су ми одредили, моје месечне дажбине држави су биле негде око 20.200 РСД од чега је близу 11.000 РСД одлазило на здравствено осигурање сваког месеца. Замало мање од годину дана сам, дакле, уплатио преко 100.000 РСД за ове дажбине. Има људи који су 35-40 година радног стажа уплаћивали ова давања, па су се провели слично. Моја мајка, на пример, која се прошле године пензионисала са 41.5 година стажа доживела је да јој пре 5 година лекарка за упалу плућа два пута за редом даје терапију Палитрексом или неким сличним антибиотиком, од неколико стотина динара, где се апсолутно ништа није ни најмање побољшало.Након трећег одласка на питање што јој не да нешто јаче, од чега ће заправо оздравити, докторка је рекла “да нема оправдање” да јој препише нешто друго. Тек након жалбе директору дома здравља преписана јој је терапија Лонгацефом.
А да, једна доза Лонгацефа кошта око 1500 рсд.
У тој цени једне дозе Лонгацефа лежи и одговор и највећа трагедија система који запосленима и онима који уплаћују обавезно ЗО узима крвави део њихових примања по сили закона сваког месеца; али им оног тренутка када своје зарађено право затраже даје минимални део истог, не пазећи при том на чињеницу да ускраћивањем најбоље могуће неге доводе нечију највећу вредност – живот, у директну опасност. Током живота, а нарочито као дете, сам упознао и прошао поред десетина лекара. Највећим делом су у питању били дивни људи који воле свој посао и само се труде да што боље пливају у жабокречини коју им је вишедеценијско срозавање њихове професије и услова рада донело. Јасно ми је и да здравствени систем ове земље годинама воде људи чије се постојање може описати углавном као грешка у еволуцији хомо сапиенса, али и даље не могу да одредим ко је тачно крив за то што се људи који немају новца за приватно лечење (а то је апсолутно највећи део нашег становништва) препуштају рачуници минималног утрошка, пре него логици и потреби најефикасније здравствене неге.
Имам ту срећу да могу да одвојим тих 16.000 РСД овог пута. “Заболеће” ме то на некој другој страни, али нећу остати без основне егзистенције. У Србији су дословно милиони оних којима 16.000 прави разлику између празног и пуног стомака сваког месеца.
Актуелна и све претходне власти су народу већ одузеле сваку врсту достојанства, осећај интелигенције, потребу за променама или наду да ће икада ишта бити боље, а систем сада, изгледа, лагано ради на томе да немаштином и немаром и физички истреби оне на чијим раменима се изградио. У суштини, ако се разболиш, сиротињо – цркни, пизда ти материна. За боље и ниси, кад живиш у Србији.
Извор: ajseposibamo
фото: Милена Ђорђевић
ŠTO STE TRAŽILI TO STE DOBILI CRKAAJTE SAMO MI ŽAO TE DECICE KOJIMA KORIJTE SUDBINU
Mali dodatak-zdravstveno osiguranje ne obuhvata stomatoloske usluge…sramota!
2 godine u domu zdravlja sam zbog trnjenja cele leve polovine tela,pulsiranja i bola u levoj preponi kljukana bromazepanima…otišla sam u privatnu polikliniku gde su mi rekli da zakažem kod neurologa…posle nedelju dana saznam da je to epilepsija i deset dana nakon toga na skeneru saznam za ogroma tumor na mozgu zvani meningiom i hitna operacija…
Ko se boji komentara na ovaj tekst, kad na fejsbuku ne mogu da se pogledaju niti ostave komentari?
Zdravstvo u nasoj zemlji je vise nego, katastrofolno. Pa oni neznaju ili ne smeju da dijagnosticiraju jednu obicnu upalu. Zasto kazem ne smeju, pa imaju neki nakaradan pravilnik, po kome treba da prepisuju lekove. Znaci danas dodu 5 pacijenta sa istom ,vrstom bolesti a leker, nesme da prepise lek, jer je ispunio kako se kaze u kosarci bonus. Gde cete nakaradnije.
Cak je i afrika za nas postala misaona imanica.
Samo mi recite sta cete kod sledece upale? Longacef jedan od najacih antibotika i daje se samo u bolnickom uslovima. Sve sto ste trebali da skinete temperaturu. ospamox ili amoksiciklin je odlican antibiotik. Bacili ste 16 hiljada i ugrozili sami sebe jer kod sledece teze upale nemate lek izbora odnosno jaci antibiotik. Vas lekar je uradio najbolje za vas ali antibiotiku treba vremena da deluje. I to vece vam nije od njega bilo bolje.
Tako je kolega,u Dr Ristic su samo isli na “sigurno”,tj. najjaca terapija,a za kasnije,ko te pita.Pacijent prezadovoljan jer posledica nije svestan.
Slazem se
Jel ovo reklama za pr. Dom zdravlja dr ristić? Ima slučajeva ko je pogrešno lečen i u pomenutom domu zdravlja pa jedva izvukao živu glavu.. Po mom mišljenju svaki radnik treba Sam da odluči da li hoće zdravstveno osiguranje ako ne lepo mi uplatite taj iznos svaki mesec uz platu a ja cu da se lečim gde ja želim..
Da u Domovima zdravlja vlada opšti haos i sama sam se uverila, kada sam sina od 8 meseci odvela zbog zapušenog nosa i škripanje u grudima. Doktorka nam je dala sinaciln sirup i inhalacije fiziološkim rastvorom. Kako ni posle 7 dana detetu nije bilo bolje odveli smo ga u Dom zdravlja Hemikal u Valjevu kod dr. Brankice koja nam je rekla da smo sačekali još dva dana dete bi dobilo bronhitis i dala nam inhalacije sa berodualom. Posle 3 inhalacije detetu je bilo znatno bolje. Platili smo pregled ali i pomogli sinu. Toliko o stručnosti lekara u Domu zdravlja, bar kod nas u Valjevu.
Zivim u Austriji , i dosao sam kuci u Kraljevu za praznike. Kada sam krenuo iz Austrije , uzeo sam potvrdu da mogu da se lecim u Srbiji ako zatreba. Otisao sam u socijalni zavod da to regulisem. U Austrijskom zavodu mi je receno da mogu u Srbiji da koristim njihovu zelenu kartu , jer Srbija i Austrija imaju sporazum o zdravstvenoj zastiti. danas meni kazu,mozete da dobijete, duplikat ali vam je potrebna potvrda iz supa ako ste strani drzavljanin da li ste prijavljen . i jos nesto sto ja nisam hteo ni da ih slusam i izasao vani. Pa se pitam , kako mogu da se lece ovoliki broj izbeglica i besplatno , a nasi gradjani moraju svaki lek da placaju ili kao ja , receno ako ne doneses potrebne papire imas pravo uz novcanu nadoknadu da se lecis. Bravo, Bravo, Bravo Srbijo . Neces jos dugo ili ovi na vlasti nece jos dugo. VIDECEMO.!!!!!
a zamislite da imate dete sa posebnim potrebama…
“Каква држава, такво и здравство.” Проблем фонда за дравство, односно система је у малом броју запослених. Оносно што мање људи ради, мање је новца за лечење и самим тим “отима” се већи део од ових што раде, не би ли се покрио дефицит. А да смо и жртве тзв слободног капитала, ЈЕСМО ЗА УЏБЕНИКЕ! А што се тиче приватног и државног, то је “системска грешка”, “ЕУ РАЗМЕРА” ! Па не лече код приватника ванземаљци!
Devojka mi je farmaceut ali ja lekove skoro nikada ne pijem kada sam bolestan. Prvo pokusam cajevima, vitaminima i sa dosta odmora da pustim sam organizam da se izbori. Svi znamo da organizam u slucaju napada nekog virusa pravi antitela koja se bore sa zarazom-infekcijom ili sl. Tek ako vidim da mi zaista nije dobro pocnem od neceg laganog tj pitam devojku i ona mi preporuci. Uvek za dva ili tri dana ja ozdravim. A da, sto se tice zdravstvenog osiguranja dzaba mi ga odbijaju. Za cetrnaest godina sluzbe bio sam samo jednom kod lekara kada sam iscasio skocni zglob na basketu. 🙂 Kada ostarim i poludim kao deka mozda pocnem i ja da se tuzim sa drzavom za povracaj obaveznog zdravstvenog osiguranja ali pre toga da procitam nase ali i medjunarodne zakone koji se odnose na tu oblast. Mozda nasi nisu a trebalo bi da budu uskladjeni sa medjunarodnim. Nikad se ne zna. 🙂
Longacef je antibiotik trece generacije i koristi se iskljucivo u slucajevima kada terapija nekim antibiotikom prve ili druge generacije nije bila uspesna, tek nakon uzetog brisa i dobijenog antibiograma. Napamet nikako. Kada bi svakom pacijentu odmah davali Longacef kao sto bi vi voleli, mikroorganizmi bi stvorili takvu rezistenciju na njega da ne bi imali vise cime da vas lecimo. Ne znam sta ste ocekivali? Ranije se zbog takvih tegoba lezalo kuci 7-10 dana i prodje a sad bi svi neki caroban lek koji ce trenutno da vas izleci. To su gluposti. Prehlada sa antibiotikom traje 7 dana a bez njega nedelju dana. Lekar u drzavnoj ustanovi jako dobro zna sta radi a ovaj privatno je imao samo jedan cilj a to je i postigao. Neka samo vi znate sta je za vas najbolje, nemojte ni ici sledeci put kod lekara nego pravo u apoteku pa kupite sta vi mislite da treba.
Pozdrav i dobro zdravlje vam zelim.
Пустите мене да руководим здравством и за годину дана преполовиће се број болесних. Проблем је у нама и нашој исхрани…. Сами себи товаримо ове силне болести