fbpx
Насловна / Србија / Дијаспора спасава Србију од глади

Дијаспора спасава Србију од глади

Допинг за посрнулу српску економију стиже с дознакама дијаспоре која је током прошле године богато одрешила кесу пославши у отаџбину 2,86 милијарди евра, или за чак 9,7 одсто више него 2014. Ови подаци су, како указују домаћи стручњаци, одраз све већег исељавања становништва и показатељ додатног сиромашења грађана Србије због мањих зарада или отказа.

Просечан годишњи прилив у протеклих пет година кретао око 2,7 милијарди евра. Само у првих пет месеци ове године стигла је 1,1 милијарда евра, највише из Немачке, Швајцарске и Аустрије. Раст бележе и дознаке Санџаклија из Турске, који су претходне две године слали у просеку око 250 милиона евра, надмашивши тако дијаспору у Француској и Италији.

Посланика и члана скупштинског Одбора за дијаспору Александра Чотрића брину процене да годишње од 40.000 до 50.000 људи одлази из земље, што је величина становништва Шапца, на пример.

– Сваки четврти грађанин Србије има бар једног члана породице у иностранству, а 11 одсто повремене или редовне приходе од рођака из света. Путем дознака, пристиже новац од наших људи из око 100 земаља. Колико је то значајан износ види се кад се упореди са страним инвестицијама, које су прошле године износиле 1,8 милијарди евра – каже Чотрић.

Становништво у ЕУ пре државе

Србију су у одливу становништва премашиле само Румунија из које је за 10 година отишло три милиона становника, али и Бугарска и Хрватска.

– С приближавањем ЕУ и тренд одласка из Србије нажалост ће се из године у годину увећавати као и у овим земљама које су већ чланице – каже Чотрић.

Он истиче да управо дознаке омогућују да се у Србији троши више него што је производено.

– Дознаке чувају социјални мир – уверен је овај посланик који наводи да је нажалост свега 10 одсто прилива од дознака уложено у покретање производње и отварање радних места.

Статистика га и потврђује јер се показује да су захваљујући том новцу грађани Србије од 2000. трошили петину више од зарађеног, па се с правом може рећи да је дијаспора очувала социјални мир и спааавала државу од банкрота.

Рачуница Светске банке говори да је у првој деценији овог века стигло чак 43 милијарди долара, или у просеку износиле 13,7 одсто БДП-а, што је 2,5 пута више дознака него директних страних инвестиција.

У ковертама шаљу још толико

Највећи прилив по основу дознака од прошлогодишњих 2,86 милијарди евра остварен је из Немачке са 23,6 одсто. Из Швајцарске је стигло 15,1 одсто, следи Француска са 9,4 и Аустрија са 8,6 одсто.

Процене НБС су да су ове дознаке достављене путем банака и брзог трансфера новца чиниле 54,5 одсто укупно послатог новца. То би значило да је другим каналима, у ковертама и из руке у руку у Србију стигло још 2,39 милијарде евра.

Бекство трбухом за крухом

Стручњак за миграције др Владимир Гречић објашњава за наш лист да расте и број миграната из Србије и дознака које стижу у земљу.

– Светска банка, која податке износи у доларима, навела је за 2015.годину да је у Србију ушло 3,3 милијарде долара, а пре десетак дана су дали и прогнозу да ће у овој пристићи око 3,5 милијарди – каже Гречић.

Напомиње да то повећање говори да се економска ситуација у развијеним државама где живи српска дијаспора ситуација побољшала, а зараде стабилизовале, па самим тим дијаспора више шаље родбини.

– Одлив наших људи зависи и од режима пријема западних земаља, а да су оне одшкринуле врата, показују растући трендови. У 2013. години, у 34 државе ОЕЦД (Организације за економску сарадњу и развој) из Србије је отишло 43.000 становника, а 2014. већ 58.000. Првенствено у Немачку, а нешто мање у Аустрију – навео је Гречић последњу доступну статистику.

Масовно у Немачку

Према речима Владимира Гречића, подаци говоре да је у 2014. у Немачку из Србије отишло 41.000 људи. Део њих се вратио кући, али нема статистике о њиховом броју.

Према речима др Млађена Ковачевића, редовног члана Академије економских наука, ако се тенд све већег одлива становништва настави за осам година ћемо имати катаклизму.

Позивајући се на истраживања Ковачевић наводи да одлазе сви образовни профили, али највише високообразовани.

– Иду и лекари и радници, али највише нас напуштају интелектуалци који се селе у САД, док у ЕУ иду иду и они са занатима и Роми. Остају њихови најближи, па како трошкови живота у Србији расту, а увећева се број пензионера чија су примања мала, рођаци из иностранства увећавају износе које им шаљу да преживе – наводи Ковачевић.

Д. Декић – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Из ДЈБ траже: Омогућити гласање и у дијаспори

Покрет Доста је било упутио је захтев Министарству спољних послова за обезбеђивање услова за гласање …

Дијаспора милијардама храни отаџбину

Према подацима Народне банке Србије, по основу новчаних дознака у првих 10 месеци 2017. године …

Један коментар

  1. нека нам пошаље на сликама трпезу, ми смо срећни када видимо да они јесу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *