Држава ни сама не зна колико земље има

ДРЖАВА још нема поуздане податке колико земљишта има у свом власништву. Наиме, катастар непокретности је комплетиран, али има случајева да подаци из ове евиденције не одговарају стању на терену.

У делу који се односи на градско грађевинско земљиште, примера ради, мало је власника породичних кућа који су завршили конверзију права коришћења у право својине. Дакле, титулар тог земљишта је и даље држава, али реално то су власници кућа, јер том имовином несметано могу да тргују. У случајевима пољопривредног земљишта било је грешака приликом уписа, а оне се дуго отклањају.

Према подацима из катастра непокретности држава је власник више од пола милиона хектара грађевинског земљишта, док је у јавној својини још око 90.000 хектара. Такође, према подацима из катастра држава има и 688.573 хектара, 98 ари и 18 квадрата пољопривредног земљишта, а још 89.665 хектара, 90 ари и 81 квадрат је у јавној својини. Када је реч о шумском земљишту, на државу је уписано 940.652 хектара, 93 ара и 20 квадрата и јавно је још 15.789 хектара, 53 ара и 90 квадрата.

Са друге стране, Републичкој дирекцији за имовину, која води бригу о државним квадратима и надлежна је за попис тих некретнина, везане су руке. Она, према закону, води евиденцију искључиво на основу података које достављају корисници државних некретнина. Многи од њих, међутим, не испуњавају своју законску обавезу да пријаве имовину на којој су “подстанари”, а потпуност и ажурност евиденције Дирекције зависи искључиво од корисника државних некретнина.

ЕВИДЕНЦИЈА И ИЗМЕНЕ ЗАКОНА

ДА би се успоставила потпуна евиденција некретнина у јавној својини, нужне су измене Закона о јавној својини и Уредбе о евиденцији непокретности. Те измене иницираће Републичка дирекција за имовину како би се уредило и питање одговорности државних институција, покрајине и локалних самоуправа јер нису испоштовали закон и нису водили посебну евиденцију средстава у јавној својини. Тиме би се и законски створила основа да база јединствене евиденције непокретности у јавној својини, коју води Дирекција, буде јавна и електронска база података.

Вредност земљишта које је до сада евидентирано у Дирекцији износи готово 72 милијарде динара. Укупно је пописано 302.630 парцела у својини државе. И то, 82.757 парцела грађевинског земљишта, укупне површине 46.600 хектара 48 ари 95 квадрата, чија је вредност 49.412.993.403 динара, затим 175.506 парцела пољопривредног земљишта, укупне површине 194.476 хектара 87 ари 20 квадрата вредних 14.903.387.147 динара и 44.367 парцела шумског земљишта, површине 32.416 хектара 13 ари 98 квадрата, укупне вредности 7.556.986.549 динара.

– Јединствена евиденција државних некретнина успостављена је на основу Закона о средствима у државној својини из 1995. године, који је престао да важи ступањем на снагу Закона о јавној својини 2011. године – каже за “Новости” Јован Воркапић, директор Дирекције. – Иако су корисници од 1995. године имали законску обавезу да пријаве имовину коју користе, достављени подаци већим делом нису били потпуни. Наиме, нису садржавали ближе податке о непокретностима, односно уз попуњене обрасце нису достављане исправе којима се доказује правни основ коришћења. Добар део некретнина пријављен је без података о вредности, или се он дужи низ година није ревалоризовао, односно корисници нису на годишњем нивоу по извршеним годишњим пописима Дирекцији достављали промену вредности конкретне непокретности. Због тога у бази Дирекције податак о вредности евидентиране државне имовине није ажуран, јер не осликава реално стање.

У току је поступак, како каже Воркапић, упостављања јавне својине покрајине, општина и градова па подаци из базе Дирекције не обухватају непокретности на којима је успостављена јавна својина других титулара.

На питање колико се поклапају подаци из катастра са евиденцијом Дирекције, Воркапић каже:

– У поступцима располагања обављају се провере за конкретне непокретности. Новим софтверским решењем, које је у изради, омогућиће се упаривање података корисника са подацима Републичког геодетског завода.

 

Т. СПАЛЕВИЋ, Новости