Држава прогута половину онога што произведемо

0
(0)

Иако је Влада одлучила да у овој години прилично значајно смањи јавну потрошњу, то неће имати никаквог ефекта на привреду. Наиме, држава ће наставити да троши више него што прикупи од пореза и других буџетских прихода па нема места пореском растерећењу привреде.

Мањак у државној каси ће ове године додуше бити осетно мањи него лане, чак око 100 милијарди динара ако све остане у складу с планом јавне потрошње који је Народна скупштина усвојила почетком децембра. Ипак, држава ће и даље трошити више него што има, и то 122 милијарде динара, односно око 3,6 одсто бруто домаћег производа.

Штедња у јавном сектору, у принципу, има два циља: први је да се држава мање задужује, а други је да се привреда растерети превеликих пореза и тако јој се омогући динамичнији раст. Први циљ Влада Србије ће у овој години свакако остварити – иако ћемо бити принуђени на то да се и ове године задужујемо, дуг ћемо повећати око милијарду евра мање него што смо лане.

Ипак, привреда ће остати једнако оптерећена високим наметима, чак и више него раније с обзиром на скорашња повећања пореза на додату вредност с 18 на 20 посто и повећања пореза на добит. Стручњаци указују на то да је привреда у Србији оптерећена порезима практично до граница издржљивости: између 2004. и 2008. године повећали смо учешће јавне потрошње у БДП-у са 43 на 48 одсто, а процена је да је данас тај проценат чак већи од 52 одсто. Другим речима, држава “поједе” више од половине вредности коју привреда у једној години створи, што је прилично високо у односу на друге државе.

– Влада има избор да ли да се сече само потрошња или и потрошња и порески терет – објашњава економиста др Владимир Глигоров. – То има различите ефекте на привредни раст и друго решење је боље. Смањивање дефицита само по себи не значи ништа, то је изнуђена мера. Много је боље растерећивати привреду упоредо са смањењем потрошње, па и по цену да пад дефицита у почетку буде нешто блажи.

С друге стране, привредници указују на то да држава није направила много када је у питању пореско растерећење привреде. Практично све што је на том плану урађено било је укидање парафискалних намета. Привредници су тиме, наравно, задовољни, али то растерећење код многих предузећа месечно не прелази цифру значајнију од рецимо стотинак евра. С друге стране, предузетници и привредници кажу да би волели да држава постане јефтинија и ефикаснија кроз свеобухватну пореску реформу, а први корак на том плану био би смањење пореског оптерећења на рад, које је у Србији веома високо.

Глигоров напомиње да ће због свега тога бити тешко достићи пројектовани раст од два посто БДП-а у 2013. години и каже да за њега не би било изненађење да привреда порасте за свега један проценат што је, малтене, равно стагнацији. То значи да и даље нећемо достићи ниво привредне активности ни из 2010. Ситуацију додатно отежева чињеница да је процена раста привреде заснована на расту пољопривредне производње, а то значи да се заправо поуздамо још само у небо.

Због тога бројни економисти упозоравају на то да је буџет с дефицитом готово упола сниженим нереалан и да ће држава морати још и додатно да се задужује

В. Чворков

 


Штимовање инфлације

Глигоров указује на то да држава има и друге механизме да „наштимује“ „рупу„ у јавној каси.

– Инфлацију овде можете наштимати како хоћете, преко цена које држава контролише. Дакле, ако јој одговара, власт из социјалних разлога неће дозволити повећање тих цена, а ако јој одговара да се повећају приходи у буџету, онда ће дозволити поскупљења – прецизира Глигоров.

 

Дневник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Новац за медије, само режимским фирмама: Фирми основаној дан пре отварања конкурса шест милиона

0 (0) Резултати овогодишњег конкурса за суфинансирање медијских садржаја из области јавног информисања у Београду …

„Председниче, ово је ругло од државе, ругло од ЕПС-а“

4.6 (10) „Е, видите Александре Вучићу, председниче Србије! Та у првом реду, у розе мајици …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *