ГДЕ ЈЕ 1,6 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА? Да ли је ФИАТ приказивао различите податке у Србији и у Италији?

Наиме, подаци интернет базе података традемап.орг која функционише у саставу Међународног трговинског центра који су основали Светска трговинска организација и УНЦТАД показују велике разлике између података о увозу делова за аутомобиле у Србију из Италије и података о извозу истих производа из Италије у Србију.

Милићевићева анализа заснована на подацима из ове базе, показала је да је у Србију у 2016. години из Италије увезено 300,7 милиона евра производа са тарифним бројем 8708 која означава делове и склопове за индустријску монтажу путничких возила. У исто време, подаци о извозу из Италије у Србију производа са истим тарифним бројем показују износ од 164,7 милиона евра.

То би поједностављено могло да значи, да када Фијат увезе неки део у Србију, он овде пријави да га је платио по вишој цени од стварно плаћене цене

Међутим, уколико се погледају подаци за претходне године, разлике су још веће. У 2015. години разлика је била преко 200 милиона евра, у 2014. преко 260 милиона евра, а у 2013. више од 310 милиона евра. Део ових разлика може се приписати царинама и порезима, због тога што их подаци традемап.орг не обухватају, али се у сваком случају не могу објаснити двоструко веће вредности увоза Србије из Италије у односу на извоз истих производа из Италије у Србију. Неслагање података о увозу ових производа појављује се и у размени са Пољском. Укупна неслагања из обе државе износе 1,6 милијарди евра.

Стручњаци ово везују за производњу Фијата у Србији и његов увоз делова из фабрика у Италији, Фиат гроуп Италy и Пољској Фиат ауто Поланд, а сумња се и да постоји ефекат тзв. трансферних цена.

“Евидентно неслагање увоза из ове две земље говори да је у  прошлој години за готово 250 милиона евра увећан расход пословања. Оваква ситуација била је пресудна и претходних година и то је цена присуства великих компанија у малој и слабашној држави. Феномен трансферних цена и изношење добити преко истих је уобичајна пракса”, рекао је Милићевић за Данас.

Економиста Милан Ковачевић објаснио је за Данас да се делови за монтажу аутомобила увозе из Италије у Србију, а онда се готови производи извозе поново у Италију.

“Они могу ту да подешавају цене колико хоће, мада не тврдим да то и раде. Лоше је и што наша влада нема појма шта се ради у тој компанији. Директор је Италијан и он потписује све папире. У Надзорном одбору од седам чланова два су наша и самим тим немају никакав утицај на одлуке. Тако да ми не знамо шта се дешава са трансферним ценама. Рецимо у 2016. години продаја је смањена за пет одсто а износ за зараде 10 одсто. Бог зна шта је договорено и шта се догађа у тој компанији”, рекао је Ковачевић.

У праксама пореских управа, познато је да глобалне компаније понекад користе овакве механизме како би из земаља у развоју, износиле профите у своје матичне земље на Западу. Оне то раде тако што на овдашњим тржиштима приказују мању зараду “пумпајући” расходе. Овај прекршај је, када се докаже, кажњив.

У случају Фијата, Србија је власник једне трећине крагујевачке фабрике, а није познато да ли је до сада држава добила свој део профита који ова фабрика остварује.

Подаци до којих је дошао Милићевић, показују да су у периоду од 2012. до 2016. године одступања у пријављеним износима увоза делова за монтажу путничких возила у Србији била су око 1,6 милијарди долара. Према мишљењу неких стручњака  добар део тога могао би да се односи на трансферне цене компаније ФЦА Србија која је једина фабрика у Србији која склапа аутомобиле.

Еспресо.рс/Данас