Након што је бивши агент ЦИА и Националне сигурносне агенције Едвард Сноуден открио да америчке обавештајне службе надзиру комуникације и интернет, светло рефлектора пало је на најмоћнију фигуру иза НСА, генерала Кита Александера.
У опширном чланку који је објавио Wиред, а за који је Кит Александер одбио да говори, наводи се да је овај генерал у последњих осам година створио обавештајно царство на тврдњи да је рањивост САД-а према сајбер нападима таква да захтева да обавештане службе добију већа овлашћења.
“Никада нико у америчком обавештајном систему није имао толику моћ, број људи под командом, ширину владавине, дужину те владавине и дубину тајновитости”, наводи аутор чланка.
Илегално прислушкивао, лагао Конгрес… и добијао одликовања
Све је почело 2001. године кад је Александер као генерал командовао ИНСЦОМ-ом, војном обавештајном службом која броји око 10.700 шпијуна.
Након напада на њујоршке близанце 2001, служба почиње с илегалним надзором свих комуникација, у чему јој помажу телекомуникацијске компаније којима је Конгрес ретроактивно дао имунитет због илегалног прислушкивања.
Године 2003. тадашњи министар обране Доналд Румсфелд именује Александера на највишу позицију у војном обавештајном сектору, а две године касније постаје директор НСА.
Тамо наставља програм илегалног надзора над комуникацијама, истовремено лажући Конгрес.
До 2010. године, Александер је под команду добио и новоосновану цyбер команду УСЦYБЕРЦОМ, која броји 14.000 запослених.
Данас 61-годишњи Александер одлази у пензију 2014. године, а његово наслеђе ће бити оружје које може да изазове “цyбер Пеарл Харбор”, како је у једном интервјуу о опасностима дигиталног рата казао бивши шеф ЦИА-е Леон Панета.
Вируси који наносе штету и узимају животе
Александерови обавештајци годинама су развијали убојити вирус који је способан да направи физичку штету нападнутим циљевима. Реч је о вирусу Стуxнет, који је откривен 2010. године, а који је 2006. године ‘пуштен’ на иранске нуклеарне погоне у Натанзу. Тај је вирус уништио на хиљсде центрифуга за обогаћивање нуклеарног материјала. У 2012-тој вирус је пуштен на Сауди Арамцо, саудијску државну нафтну компанију, где је напао 30.000 компјутера и обрисао три четвртине свих похрањених података, оставивши на њиховом месту слику запаљене америчке заставе. Неколико дана касније погођен је РасГас, катарска компанија која извлачи плин. Стручњаци су за нападе окривили Иран, али су иранске дипломате одбиле такве оптужбе. Уследили су потом и напади на највеће америчке финансијске куће.
Смедиа
