рбију се годишње, вољно или невољно, након одбијања захтева за азилом, врати око 10.000 Рома из Немачке и око 5.000 Рома из осталих земаља ЕУ, што представља јако велико оптерећење за систем, а највећи терет подносе општине у које се ти повратници враћају, изјавила је данас стална координаторка УНДП у Србији Ирена Војачкова Солорано.
Она је, на представљању пилот пројекта „Реинтеграција Рома повратника у Србији”, рекла да тема реадмисије и повратка Рома постаје битнија, јер су бројке повратника све веће.
„Људи који се враћају после одбијених захтева за азилом у некој од ЕУ држава, упућени су да се врате у земљу из које су дошли. То је веома несрећна тенденција која се годинама опажа, а бројке су све веће и веће, расту, а процене су да се око 10.000 људи годишње враћа из Немачке и нешто више од 5.000 из других земаља ЕУ”, каже Војачкова Солорано.
Највише повратника се враћа добровољно, каже Солорано и истиче да је то јако велико оптерећење за систем у Србији, а да највећи терет подносе општине у које се ти повратници враћају.
„То је додатна тешкоћа за општине, поред незапослености, образовања, те смо мислили да са нашим партнерима и владом Србије помогнемо не само те људе који се враћају, већ и општине које их примају, јер реинтеграција је поновно укључивање у друштво и тражи организовану помох”, рекла је Солорано.
Председница Београдског фонда за политичку изузетност и партнерка пројекта Соња Лихт сматра да је дужност друштва да прискочи у помоћ најрањивијима, а како је истакла, спремна је да у сваком тренутку, на сваком месту, брани тезу, да су Роми повратници дефинитивно најрањивији од најрањивијих.
„Људи који су се искоренили из жеље, намере, потребе, нужности, да нађу дом негде другде јер га овде напросто нису могли имати у правом смислу речи, живели у сиромаштву, често дискриминисани, одлазе трбухом за крухом и најрањивији су”, рекла је Лихт.
Како је истакла, огромна већина, 99 одсто њих, добија одбијеницу у земљама ЕУ када траже азил и онда су принуђени да се врате.
„Без обзира што је то препознато у документима као проблем, још увек се у реалном животу не чини довољно да им се нађе могућност да се поново интегришу у прави живот, односно усудила бих се рећи, да се по први пут интегришу у Србију”, рекла је Лихт.
Сматра да је приступ проблему изузетно битан и да се управо зато пре свега иде на подршку локалним самоуправама и на запошљавању.
„Током декаде ромске инклузије, постало је јасно да је запошљавање основни проблем. Све остало није довољно значајно да би могли да опстану, ако немају посао. Наравно, ту је и образовање деце, целе породице, то је неопходно, да би успели да учине нужан корак на друштвеној лествици које им омогућује да живе пристојним животом”, каже Лихт.
Државни секретар Министарства рада Ненад Иванишевић истакао је да су на Балкану искуства различита, када се говори о повратницима, као и да је јачање социјалне инфраструктуре потребно у местима где се традиционално враћа највећи број људи у реадмисији.
„Циљ је обновити вртиће и школе, домове здравља. То су базичне ствари, очекујемо веома брзо формирање владе, акциони план који ће да дефинише све важно за реализацију стратегије за инклузију Рома и Ромкиња”, рекао је Иванишевић.
Сматра да је важно поменути да је стратегија за инклузију Рома и Ромкиња писана у време највеће мигрантске кризе, али и да се „није због једног важног питања запоставило друго важно питање”.
Према његовим речима, враћају се људи који не памте када су отишли, нису желели да се врате, враћају се против своје воље, те да све то представља велики изазов за све у социјалној заштити.
„Основа интеграција је да неко жели да се интегрише, не може интегрисати никога нигде, уколико он то не жели. На нама ће бити тај првобитни задатак, да дефинишемо полазну основу, да се људима објасни да је интеграција добровољна и да урадимо све да она успе. Неће бити лако, мораћемо да радимо заједно”, рекао је Иванишевић.
Председник ЈУРОМ центра Осман Балић истакао је да тема реадмисије и повратка постоји последњих десетак година, те да се значајан број људи вратио.
„Имамо повратак не малог броја људи, спрема се повратак већег броја људи из Немачке, морамо се суочити са тим, морамо промовисати моделе успешности, потребна је политичка спремност и чека нас рударски посао око овог пројекта”, рекао је Балић.
Пројекат „Реинтеграција Рома повратника у Србији” допринеће обезбеђивању бољег приступа запошљавању, образовању и становању Рома повратника, а биће реализован кроз спровођење активности у три општине- Нишу, Суботици и Оџацима, преноси Танјуг.
Политика.рс
