Хуманитарне организације као агентурне мреже и испоставе мултинационалног капитала

5
(4)

Хуманитарне организације које прикупљају новац како купиле нешто сиромашнима можда су смислили неки промућурни трговци са добром идејом и за себе и за купце своје робе.

Рецимо да имате радњу у којој продајете разноврсну робу и да сте приметили да вам чоколаде слабо иду, јер много људи нема пара за то. Продате их месечно хиљаду, а могли би још толико кад би сви који их желе могли да купе. Шта можете да урадите? Да оснујете добротворни фонд и намамите оне који имају вишак новца да купе чоколаде сиромашнима. Треба само да направите добру и дирљиву психолошку представу преко које ћете ганути срце људи који имају новац. Ангажујте за ову срцепарајућу представу неколико познатих ликова, најбоље глумаца и потплатите неколико утицајних медија (тј. главних уредника новна и ТВ) да вашу хуману акцију промовишу и резултат неће изостати. Наравно, сакријте тај „мали“ детаљ да сте ви као трговац организатор читаве акције и имаћете званично „хуманитарну акцију “ коју су основали неки самосвесни „добри људи“ са жељом да сиромашној деци купе чоколаде. Наравно, искључиво у вашој продавници.

У ваш „хуманитарни фонд“ ће временом стизати све више „добрих„ донатора па ћете моћи да платите и глумце и новинаре и посебну администрацију фонда, а остатак новца ће и онако на крају завршити у вашој радњи. Пошто ће сиромашни примаоци чоколаде добити као поклон, можете фонду продати и оне које су већ мало бајате. Поклону се у учи не гледа. Како време пролази моћи ћете да прибегнете и разним другим трговачким триковима. Тако можете гладнима временом испоручивати све мање чоколада, а медијски приказивати да је подељено много више јер ћете од новца из фонда моћи да платите добре књиговође да вам сваки динар (евро или долар) у фонду прокњиже тако да испадне да је све отишло на чоколаде за сиротињу, а да су активисти фонда и уредници радили за џ…

ХУМАНИТАРНЕ АКЦИЈЕ У СЛУЖБИ ПОСЛОВНОГ ИНТЕРЕСА

Најзад са новцем из фонда можете невидљивио финансирати и неку моћну политичку странку и њене посланике да донесу такве законе да хуманитарни фондови, као што је ваш, добију посебан статус у одредбама закона о плаћање пореза, царина и сл. Тако ваш „хуманитарнеи фонд“ може бити ослобођен свих дажбина које морате да плаћате као трговац.

Онда треба само да оснивате фондације, умножавате их и повезујете у мрежу са другим трговцима и временом смишљате како да овај новац, који више држава више није вољна да контролише јер јој не доноси новац у буџет, пребацујете на разне своје рачуне. Што више фондова и рачуна будете имали све више можете затирати траг новцу. Тако ваш новац од „хуманитарних активности“ може завршити и код неке „мале“ бомбама и пушкама наоружане скупине која ће терорисати радње и киоске ваших конкурената.

Можете од тог новца купити читаву фабрику чоколаде, а ако вам за њихову израду треба сировина (какаово дрво које расте на некој далекој тропској територији где председник државе није вољан да вам га уступи за мале паре и мали интерес), можете му послати терористе и бомбаше који ће тамо још наоружати локалну мангупарију и направити му хаос у читавој земљи.

Најбоље да направе верску или етничку поделу, тако да живот обичних људи постане неподношљив, па тамо морају да се ангажују УН или НАТО „миротворци“ са авионима и бомбама да све то смире. И то се наравно назива „хуманитарна акција“. Када такав некооперативни идиот од председника државе или владе изгуби власт, пошаљите своје „хуманитарце“ да ојађене и осиромашене људе изнова организују тако да раде на плантажама какаовог дрвета и зараде неку цркавицу. Нека се тај ваш пројекат назове „хуманитарном инвестицијом на стварању одрживог развоја“. И наравно инвестирајте новац тако што чћете га као донацију убацити у посао узгоја и експлоатације какаовог дрвета.

Сиротиња ће бити срећна да има бар нешто да ради и продаје будзашто, а ви само дођете и покупите какао. И продајете онда чоколаду по читавом свету по десетоструко већој цени.

Наравно, посао са чоколадом је само један од послова. Преко „хуманитаних фондова“ можете повећати продају којечега: на пример застарелих и канцерогених мамографа (ако нађете коруптивне особе које ћете као министре здравља устоличити у држави – пројектованом региону, који ће мамографију учинити чак законом обавезном за све жене под називом „здравствени скрининг“) или можете продати већи број инкубатора за бебе, ако се нађе довољан број активиста у акцији коју чедно назовете: „ Битка за бебе“. Можете продавати компјутере, разне медицинске дијагностичке апарате (који никога неће излечити).

Донатори и промотери популарне акције „Битка за бебе“ (који је осмишљен како би компанија „Драегер“ продале своје инкубаторе) су јавна и приватна предузећа које контролисе масонерија и њихови политички кадровици. Учешће у оваквој акцији је поптпуно неприхваљиво за председника „суверене државе“, али Србија нити је суверена, нити држава, нити је лик са портиклицом на фотографији ишта више од нарцисоидног глумца.

У сваком случају отварају вам се врата за фантастичан бизнис, само када успете да створите хуманитарну илузију од свога грамзивог трговачког порива. За овај бизнис морате имати бар четири условна фактора:

1. неку хуману катастрофу;

2.коруптивне фундраисерс – људе од имена и угледа који ће новац прикупљати у фонд;

3. медијску промоцију;

4. веште књиговође или банкаре који ће новац каналисати где вама као трговцу одговара. Најбоље да имате сопствену банку која врши пласмане широм света. Ефекат свега је да се највећи део прикупљеног новца нађе на крају на рачуну ваше компаније. Ако вам се кроз фондове (услед великих катастрофа) провлаче милијарде евра или долара, ви ћете зарадјивати фантастичан новац за који уопште нећете плаћати порез, а јавност неће ни знати колико сте богати.

Најмоћније “хуманитарне организације” које користи властела и која се на политичкој позорници појављује под називом “медјународна заједница”су: УНХЦР и УНИЦЕФ, као и медјународни Црвени крст. Када не би било катастрофа и ратова или „етничких“ и „верских сукоба“, поплава , цунамија и сл. , преко њихових рачуна се не би преливале милијарде долара, а десетине хиљада запослених у овим организацијама би остали без позамашних плата и бенефиција. Зато стара трговачка изрека каже: ако тржишта нема, оно се мора направити.

Поред ових највећих медјународних ХО, у свету оперише огроман број приватних и државних хуманитарних фондова у разним регијама и оне се оснивају по потреби у зависноси од катастрофе.

СЛУЧАЈ ХАИТИЈА И СРПСКА „МИРОВЊАЧКА“ СРАМОТА

Бил Клинтон је један од највећих и најшармантнијих светских професионалних фундраисер-а за „хуманитарне“ акције. Познат је његов фонд „Цлинтон инитиативе“. Незамењив је у хуманитарним акцијама за рачун послова породице Рокфелер, а ангажује га формално америчка влада.

Уопште читава породица (супруга и ћерка ) су се специјализовали за фундраисинг од компанија и појединаца из читавог света, а посебно су им драги богати донатори из Кине где су из САД одливене стотине милијарди долара у инвестицијама како би кинески бизнис потопио америчке националисте који нису нашли или не желе да нађу заједнички језик са глобалистима из трговачког катрела у Лондону. САД се иначе годинама одржава приливом робе и новца са Далеког Истока и других делова света , док америчка привреда стагнира.Кина је купила највећи део америчког дуга управо зато да га не би могли купити Американци и на тај начин се искупити из ропства међународним банкарима.

Након разорног земљотреса на Хаитију јануара 2010 (за који је амерички Пентагон вероватно „интуитивно предосетио“ да ће се догодити, па су војне бродове за „спасавање“ упутили у регион дан пре земљотреса), Клинтон је са ћерком Челси одмах почео хуманитарно да прикупља новац и шаље пакете са храном и водом на Хаити. 

Челси Клинтон са татом позира пред камерама испред пошиљке са водом која је се товари за Хаити 2010.

Због великог броја невладиних организација (тј. агентура) које раде на Хаитију ова држава се у жаргону често назива и Република невладиних организацијам (НГО Републиц оф Хаити). НВО сектор је тако окупациона сила која пажљиво мотри да се Хаићани никада не отргну из ропства и од властелинске пљачке из Британије и Француске, како су једном умало успели исплативши им сва дуговања.

Тако и две година након потреса око 360 000 Хаићана живи под шаторима и има само један оброк дневно. Земљотрес који је Пентагон „предосетио“ убио је 250.000 људи , а колера је убила још 7750 након што су стручне „хуманитарне“ УН јединице преузеле санитарно обезбеђивање читавог региона.

По неким проценама око 3 милијарде долара само у индивидуалним донацијама је ушло након 2010-те на Хаити и још 6 милијарди је прикупљено уз помоћ владе. 

Анализе Центра за глобални развој о томе где је завршио сав новац закључиле су да је мање од 10 посто укупне суме отишло влади Хаитија, а мање од 1 посто отишао је организацијама и привреди. Читава трећина из укупног фонда је, у ствари, враћена донаторима и донаторским земљама како би им надокнадила њихов сопствени цивилни и војни учинак у овој катастрофи. Већи део остатка новца је остао медјународним невладиним организацијама и њиховим приватним уговарачима у разним пословима.

Стотинама хиљада људи који су остали бескућници тзв. “међународна заједница” је саградила једва 5.000 нових домова. Упркос чињеници да су криминал и убиства на Хаитију процентуално око 6,9 на сваких 100 000 становника (стопа у Њу Орлеансу је 58), велика сума новца је потрошена на ”безбедност” тј. оружене снаге УН које Хаићани никада нису желели на свом тлу. Годишњи буџет ове “миротворачке” и “безбедњачке” УН мисије за 2012-2013 износи око 644 милиона долара, а само он би покрио градњу чак 58 000 јефтиних кућа које би задовољле потребе хаићанских бескућника.

У „хуманитарној“ мисији на Хаитију, на своју и срамоту државе учествовали су припадници МУП-а Србије у оквиру снага МИНУСТАХ. Српска полиција чува на Хаитују, док српски народ на Косову „штите“ исти такви плаћеници – „хуманитарци“ из Кфора. Чиста глобалистичка спрдња са слабоумним робовима. (Фото Блиц)

УСАИД ГРАДИО ПУТЕВЕ У АФРИЦИ ЗА ТРАНСПОРТ ЗЛАТА

Државни хуманитарни фонд УСАИД новац од пореских обвезника САД највише воли да пласира у Африку, Азију, али и у посткомунистичку источну Европу и Русију у њихов “национални развој”. Најзанимљивији су им региони које је западњачка војска (Савезници или НАТО) прво добро засуо бомбама, или где је дошло до тешких (нечим изазваних) међуетничких оружаних сукоба грађанства. Тако ови “хуманитарци” помажу “опоравак” сукобима и ратом ојађене сиротиње повезујући њихово газдинство или рудно богатство и радну снагу са интересима властеле и глобалним тржиштима.

О томе да су властелини били са новцем из својих „хуманитарних “ фондова присутни и пре избијања оружаних сукоба у неком регион, за народ је тајна. Тако наоружавање локалних побуњеника и парамилитарних војски и терориста увек за медије остаје велика мистерија. Одакле, на пример, афричкој сиротињи која нема ни воде, ни хране, паре да се снабдеју оружијем? И увозе га за девизе баш са запада или из Русије.

Тако је нпр. у Конгу у региону веома богатом златом напрасно дошло до оружаних сукоба међу локалним племенима. Пошто путеви транспорта злата иду и кроз Руанду, “сукобила” су се жестоко и напрасно 1994. Хуту и Тусти племена, иако су одувек живели заједно. Независни новинарски језици кажу да су свему овоме кумовали белгијски мисионари из „Африца Инланд Миссион“ који су наоружали локалну конгоанску партију под водјством извесног Томаса Лубанге (2002), а главни профитер геноцида у Руанди 1994. је њен садашњи председник Пол Кагам (марионета Запада).

Пол Кагам и Клинтон на „хуманитарном“ задатку и у Руанди.

Иначе власници златних руднка у овом региону су француски тајкуни Жак и Алваро Хацхуел, а њихова рударска компанија се зове „Муана Африка“. Европски директор рудника „Муана Африка“, Етијен Дени, почео је своју каријеру пљачке рудних богатстава Африке преко Конго Умицора, у бившем белгијском рударском гиганту Унион Миниере, 1974.

Муана Африка је власник читаве златне жиле у Занију и оближњи путеви којима се ово злато транспортује саграђени су уз помоћ донација УСАИД-а. Преко њих је злато извожено у Танзанију, која важи као веома криминална земља у афричкој пљачки, јер преко ње иду и највећи трансфери оружија за Уганду.
У овим срамним “мировним” мисијама у Руанди и Конгу, на српску срамоту, учествовали су и војници из Србије.

УСАИД ПОМОГАО УЗГОЈ ГМ КРОМПИРА И ЗАТРОВАО ТРУДНИЦЕ

УСАИД је финансирао и да научници са државног Универзитета у Мичигену направе специфичну ГМ сорту кромпира намењену Африци. Циљ је био “хумана мисија искорењивања глади у Африци”, јер је закључено да кромпирови мољци наносе велику штету индустријском узгоју кромпира у афричком региону.

Овај ГМ је био отпоран на пестициде и на антибиотике којима је прскан. Али, други стручњаци кажу да су поменути кромпирови мољци у ствари грицкали само лишће, па ГМ сорта није имала никакав ефекат осим током складиштења плодова. Да су мољци нападали немилосрдно сва поља са засађеним кромпиром, научници не би морали да приликом испитивања поља допремају стотине хиљада јединки кромпирових мољаца и пуштају их у поље да би видели да ли гризу, а што је иначе рађено и сакривено је од медија и јавности.

Сада свака ћелија овог ГМ кромпира садржи антибиотик КАНАМYЦИН, који је тако ушао у ланац исхране у Африци и који , познато је одавно, прелази у плаценту код трудних жена и тако и у фетус. И то је и сам производјач овог антибиотика одавно предочио свим трудницама означавајући га веома рискантним за њих. Али, “хуманитарци” су то игнорисали.

УСАИД је познат и по пласману разноразних високотоксичних вакцина у Африку, где су мета посебно деца и жене, а на Филипинима је избио скандал када је откривено да је овај фонд стајао иза програма органичене стерилизације жена у два региона 2005. Многи од филипинских здравствених радника су радили иастовремено са УСАИД и са Интернатионал Планнед Парентхоод, који је отпочео програм контроле популације код католичких нација. Др. Лигаyа Ацоста, бивши заменик министра филипинског министарства аздравља због овога је поднела оставку.

УСАИД ДАНАС „ПОМАЖЕ“ И СРПСКУ ПОЉОПРИВРЕДУ

УСАИД последњих година „помаже“ и српски агробизнис , веровали или не како би га учинио конкурентнијим на ЕУ тржишту.

Фонд Усаид се представља као помоћ „од америчког народа“. Тако новац од пореских обвезника тј. робова у САД иде на „одржив развој“ у многим земљама у источној Европи, Африци и Азији, док амерички народ(и) морају да узимају кредите и задужују се код приватних банака. Добар штос.

Да ли баш овим „хуманитарцима“ можда треба захвалити што се данас кукуруз у Србији сеје на 60.000 до 70.000 биљака по хектару , док је раније то било 25.000 до 30.000. Превелики број биљака тако исисава много више воде из земљишта, што је посебно опасно у време сушних периода какав смо имали 2012. Дакле, да ли овим „хуманитарцима“ треба захвалити и за тешку загађеност кукуруза афлатоксином који онда ушао у ланац исхране животиња и људи? Све афере које се пласирају у контролисаним медијима, само скрећу пажњу јавности и усмеравају је на погрешну страну.

Занимљиво је да се и у Србији пре две године напрасно појавио компиров мољац у пољима где га раније никада није било. Неки сељаци су уверени да им је кромпиров мољац стигао са новим увозним семеном кромпира. Али, шта знају српски сељаци кад ће европски „експерти“ то боље да процене. Зато ће их Србије све више ангажовати да нас подучавају. У сваком случају без страних инвестиција српска пољопривреда се не сме развијати. И то свако говедо и свака свиња мора да схвати.

УСАИД је веома присутан и на Косову и Југу Србије где се баве „реконструкцијом државне и локалне управе“, а посебно су фокусирани на „развој партнерства“ међу општинама Прешево, Бујановац и Владичин Хан. Британска фирма „Лyдиан Интернатионал Лтд.“открила је одавно знатне количине злата на Косову, као и других рудних богатстава и то ће кад тад настојати да покупи.

СПОРТИСТИ КАО ФУНДРАИСЕР-И

Као фундраисер-и разних “хуманитарних“ фондова најчешће се ангажују славни глумци као и врхунски спортисти , који не могу добити врхунске уговоре са моћним произвођачима спортске опреме и могућност да играју на врхунским турнирима уколико не уступе своје име и ангажовање, али и део зараде (као рекет властели) у разне „хуманитарне“ акције. (Наравно, већи део новца одлази у непознатом правцу). У осталом зато су и глумци и спортисти плаћени огромним свотама новца за нешто што реално не вреди ни хиљадити део суме на коју се њихов рад процењује. Спорт је велики утрошак енергије, а без икаквог производа. Обично преливање великог овца преко бројних рачуна. Спортисти су зато боље плаћени робови. Фундраисинг су тако гламурозне журке за оне који треба да „цалну“ газдама рекет. Част да обави овај посао тј. да држи офферинг баг има фундраисер. И популарни Бил Гејтс, који се представља као “ један од најбогатијих људи света“ и име му се везује за microsoft само је један фундраисер и властелински слуга.

 

Пише: Ивона Живковић

IvonaZivkovic.net

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Предраг Кон: Нове мере су ригорозније, сутра ће бити саопштене

4.6 (9) Епидемиолог Предраг Кон огласио се данас након седнице Кризног штаба. Он је истакао …

ДАРИЈА KИСИЋ: Мигранти остају у Србији, јако је важно да их интегришемо!

3.5 (12) Унапређење положаја миграната и интеграција свих који су добили међународну заштиту у Србији …

2 Коментара

  1. svaka cast . vrh izvestavanja a ipak ima jos puno toga…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend