Ко је из српског државног врха 2008. године Хрватској поклонио две милијарде евра?

Србија је Хрватској поклонила сувласништво у приватизованој Загребачкој банци, а заузврат је неко из Владе у мандату 2008. узео мито, јавно је пре неки дан оптужио Велимир Илић, српски министар грађевине. Цена овог, према Илићевим речима, корупционашког скандала је “бар две милијарде евра”!

Илић је у емисији Ћирилица на Хепи телевизији изјавио да је “Србија преко своје две највеће банке, Југобанке и Беобанке, направила Загребачку банку”. Он тврди да поседује документ који је потписао српски правобранилац, у којем се Србија одриче деоница Загребачке банке у вредности две милијарде евра. Ако је ово тачно, ако Илић тај документ поседује, онда би српско тужилаштво могло да се заинтересује.

Али, исто тако би се на удару закона могао наћи и сам Веља Илић који је као државни функционер (2008. посланик, а данас министар) обавезан законом да пријави учињено кривично дело! Кад је реч о самом случају Загребачке банке и одлуке Правобранилаштва да се имовине одрекне, Илић каже:

– Неко је због таквог решења узео дебелу провизију, а Србија наравно није добила ништа. Можда тај папир имам и данас, само га треба пронаћи.

Како се Србија уопште нашла у причи о приватизацији Загребачке банке. Српска Југобанка је 1977. унела имовину у Загребачку банку, о чему постоје документи. Али, према тврдњама Пашка Качинарија, загребачког јувелира који већ годинама води спорове у вези приватизације Загребачке банке, 1989. та банка је фалсификовала податке о имовини, односно основна и обртна средства која су настала од 1914. до 1989. године, а коју углавном чине зграде и покретнине.

Качинари, који има двојно хрватско-српско држављанство, у овај посао дао се трагајући за судбином својих деоница које је купио 1989. Он је 2006. пријавио Београду “пронађену имовину” у власништву Србије која се налази у Хрватској.

У образложењу наводи да се “дана 14. децембра 1977. спајају Кредитна банка Загреб и Југобанка – Основна банка Загреб у јединствену банку под називом Загребачка банка, која са радом почиње јануара 1978. године”.

Избрисана имовина

Из биланса банке из 1989. се види да је капитал био двоструко већи од уписаног, односно да је износио 1,75 милијарди динара, за шта је требало издати 1,75 милиона акција. Према тврдњама Качинарија, управо та разлика у акцијама припада Хрватској, Србији, Загребу и бившим запосленима у Загребачкој банци. Такође, некретнине које је Југобанка унела у Загребачку банку нису уписане као власништво Загребачке банке у катастру, јер приликом оснивања акционарског друштва ту имовину није пријавила као оснивачки капитал, већ су зграде остале заведене као друштвени капитал.

Динкић и у овој чорби

Председника и чланове Управног одбора Агенције за осигурање депозита именовала је Влада Србије у децембру 2008. и то: др Слободан Илић, државни секретар у Министарству финансија, председник др Диана Драгутиновић, министар финансија мр Млађан Динкић, потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Мира Ерић-Јовић, вицегувернер НБС Драгана Павловић, Емица Здравковић и Љубомир Илкић. За директора Агенције именован је Милорад Џамбић.

Кипарске паре чувао и Загреб

Од 12 милијарди долара за које сумња да је Милошевићев режим извукао из Србије, један део свакако је завршио или прошао преко рачуна банака у Лондону и Паризу. Међутим, оно што збуњује јесте да је власник тих банака био у Загребу, односно да су тадашњи непријатељи помагали Милошевићу да пробије ембарго и изнесе и опере државни новац у иностранству.
Хрватски новинар Домагој Маргетић истиче да српски државни врх није тражио за Србију удео Југобанке у Загребачкој банци почетком деведесетих, већ је Милошевић са својим сарадницима задржао део власништва за себе.

– Србија се није одрекла имовине. Она тврди да је није ни имала. Због свега тога ја сам тужио и државу Хрватску и државу Србију пред судом у Загребу, а у октобру ће се одржати рочиште. Немам сумњу да је неко у Србији добио паре да уради то што је урадио, баш као и с хрватске стране. Братство и јединство криминала на простору бивше Југославије траје и трајало је одувек, чак и у време рата. Ја сам у Београду упознао са детаљима Милорада Џамбића, директора Агенције за осигурање депозита. Видећемо ко ће се у октобру појавити у Загребу да брани интересе Србије – каже за “Вести” Качинари.
Државно правобранилаштво Србије је још 2009. одговорило “да према њиховом мишљењу не постоје докази да Република Србија или Југобанка а.д. у стечају, имају власничких права у капиталу Загребачке банке д.д, Загреб”.
У јуну 2007. у једном хрватском недељнику објављено је да је тадашњи премијер Србије Војислав Коштуница најавио свом хрватском колеги Иви Санадеру да ће Србија званично затражити свој удео у Загребачкој банци. Међутим, та информација никада није потврђена у Коштуничином кабинету, док ју је Санадер демантовао.
– Јавна тужилаштва и Хрватске и Србије беже од овог питања. Понашају се као да не желе да поврате државну имовину. У Хрватској је тадашњи премијер Санадер 2004. дао четири налога за истрагу, али нико ништа по том питању није урадио. Слично је и у Србији где су гледали да баш ништа не ураде – каже Качинари. 

 

Вести