Ко нам кроји Закон о раду (1): Колико кошта српско робље

Енигма звана закон о раду већ месецима не престаје да мучи Србију. Држава иза затворених врата води дуге преговоре са представницима радника и приватног бизниса, а у јавности се свакодневно провлаче супротстављене приче о новим условима за запошљавање и рад.

Контрадикторни у тумачењу нове регулативе су и сами преговарачи, а спекулише се да постоји чак пет до шест нацрта новог закона, па читав тај галиматијас уноси велику неизвесност у становништво. Како време одмиче, грађани све мање имају појма шта их чека јер држава тврди да је циљ измена олакшано запошљавање, синдикати да је текст катастрофалан по раднике, а послодавци не крију незадовољство што се кроз регулативу опет провлачи социјалистичко наслеђе.

Да нешто озбиљно шкрипи, показује и поновно померање термина за усвајање закона на средину овог месеца, али и изостанак јавне расправе о коју министарка државне управе Кори Удовички сматра непотребном пошто је, каже она, закон изгласан на мартовским изборима.

Тим ставом, наметнула је питање зашто исти Предлог закона с потписом бившег министра привреде Саше Радуловића, који је крајем зиме стопирао Александар Вучић, тада био лош, а после избора добар. И потпредседник Владе Србије Ивица Дачић се сложио са Кори Удовички и рекао да сад може да се спали на Теразијама, закон ће бити усвојен. Ова петомесечна заврзлама је, према оцени Асоцијације слободних и независних синдиката, за неверицу пошто је нови предлог идентичан Радуловићевом.

Синдикат Слога и Уједињени грански синдикат Независност тврде и да је текст закона писан по налогу Америчке привредне коморе. Лидер Независности Бранислав Чанак, који учествује у преговорима о закону, указује да изјава премијера Вучића како су та комора и Савет страних инвеститора похвалили напоре Владе за закон показује паралелно преговарање власти на два колосека. Истиче и да се од римског права нигде осим у Србији није десило да предлагач закона ћути о ономе што је предложио и не да пројекцију тог закона.

– Радило се по систему – закон се мења ето тако, а када су синдикати инсистирали на разлогу, објашњено да се усваја нови јер се садашњи не примењује – каже Чанак за “Вести” и пита ко гарантује да ће се и наредни закон примењивати. Истиче и да власт само петља око закона. – Ми једног дана на састанку са представницима власти издејствујемо одређено право радника, а они дођу сутра на разговоре и у законској верзији тога нема. То је кафанско-барапско понашање. Чанак све што се догађа последњих дана карактерише као “демократско дивљање”, укључујући изјаву Удовички коју тумачи као “гласали сте, па ево вам” и пита министарку, школовану од најмлађих дана на Западу, да ли се томе научила у развијеном свету.

У тумачењу европске оцене закона неодређена је и главни преговарач Србије са ЕУ Тања Мишчевић, која каже да је мишљење Брисела о закону позитивно, али су дали коментаре, па им је Србија послала још један нацрт.

С друге стране, челник Слоге Жељко Веселиновић одговара да је зато непознаница за грађане Србије и синдикалце. Објашњава да је он у контакту са светским синдикалцима и има сазнања да је српски предлог “англоамерички” и најлошија верзија у региону. Такав модел, каже, ни ЕУ није прихватила, већ има регулативу са више социјалног момента.

– Према нашем нацрту, шеф може да отпусти радника без објашњења. То је могуће у САД где је тржишна конкуренција и свако сутра нађе два нова посла, али не код нас где је све несређено, а породица зависи од једног запосленог – каже Веселиновић за “Вести” и упозорава да ће се доношење ове регулативе преламати преко леђа радника.

Незадовољни су и приватници. Председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић тврди да синдикати притискају премијера Вучића да прихвати нека права радника заостала из социјалистичког самоуправљања.

– Послодавци сматрају да плата раднику треба да буде редовна и довољна за живот, а синдикати хоће да послодавцу остану обавезе плаћања топлог оброка и превоза. Плаћена је пауза, па наши људи раде 161 сат месечно, а у ЕУ 174, па се питам ког би послодавца требало да буде брига да ли ће неко доћи аутом, а неко бициклом – каже он истичући да су попуштања власти довела до губитка 500.000 радних места у приватном сектору.

Чанак узвраћа Атанацковићу поруком да Србија може шта хоће, али кад њена привреда буде као немачка.

– У Србији је много људи на минималцу и немају за хлеб. Сулудо је све трошкове пребацити на радника, па од чега онда он да живи? – пита Чанак.

На ужасну слику српске стварности, односно зараде најниже у региону и Европи указује председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић.

– Нисам популиста, за ЕУ сам и тржишну економију, али не и за закон где се све прелама преко грбаче радника. А зашто по закону послодавци не сносе никакве последице ако не дају плате, осим што плаћају неку симболичну казну – апелује на власт Ранка Савић у изјави за “Вести”. Она истиче да 300.000 људи у Србији ради испод минималне цене рада, која је испод 200 евра, што представља кршење закона.
– Властима право на бахатост даје изборна већина, али је питање колико би ко добио гласова да су бирачи знали шта их с новим законом о раду чека. Ако не можемо другачије да се изборимо за своја права, онда ће синдикати у заједничку акцију.