Друштво

Колико кошта велика пропаганда лажи велеиздајничког режима

Полудели Александар Вучић, бориће се за медијски мрак до последњег српског динара извученог из џепа грађана. У прилог томе говори новац који његова вампирска машинерија извлачи из буџета Републике Србије и убацује га у слугерањске, пропагандне медије, који 24 сата дневно величају “Вођу” и показују његове “косовске ране”. Колико Србија плаћа за ове нечасне послове РТС, Вечерње Новости, Студио Б, криминалну империју “Пинк”…

Битка за потпуну медијску контролу у Србији, коју је самодржац Александар Вучић водио од првог дана своје владавине, коштала је грађане Србије око три милијарде евра, кад се сабере новац из буџета и новац од криминалних послова, дакле, онај који је у Вучићеве медије “гурнут на прање”, као у веш машину. Да је то заиста тако, довољно је обратити пажњу на највећу медијску кућу у Србији (према броју запослених, реч је и о највећем таквом систему на Балкану!), Радио телевизију Србије (РТС).

Због кључне улоге коју ова мрачна пропагандна институција има у одржавању српских диктатора на власти, Вучић је посебну пажњу посветио њеним програмским садржајима, али, пре свега финансирању своје Велике пропаганде лажи. Тако је само у 2014. години, из републичког буџета издвојено је око 7,5 милијарди динара (према тадашњем курсу око 65 милиона евра) за функционисање РТС-а и РТВ-а. Ова сума, увећана средствима приспелим од наплате претплате на крају је износила око 73 милиона евра (што је за последњих седам година донело РТС-у преко пола милијарде евра чистог буџетског новца!). Ништа мање РТС није зарадио од рекламног простора, где се подразумева да су и јавна предузећа и приватне компаније стављали потписе на мултимилионске уговоре. Кад се све сабере, од кад је Вучић ставио све институције под лични надзор, током последњих седам година, само РТС је потрошио око милијарду евра. А, ево како тај новац деле РТС и РТВ (Радио телевизија Војводине)…

Наиме, Законом о јавним медијским сервисима, по први пут су ова два “братско- сестринска” медијска сервиса, стављена у положај да се сва финансијска средства трансферисана из буџета или путем таксе деле у односу 77,5% за републички јавни медијски сервис према 22,5% за Радио Телевизију Војводине. У прошлој, 2017. години, Вучићева влада је Уредбом одредила да ће овим медијским кућама бити уплаћена иста количина новца као и претходне године.

Управни одбор РТС-а је између 2014. и 2018. године одржао око 90 седница. Свака од њих се бавила “похвалама лудости”, глорификацијом програмског садржаја и обавезном напоменом о “одличној сарадњи са државом”. На свакој седници Управног одбора РТС-а, главна тема је “приказивање финансијског стања”, где се увек тврди да је РТС у све лошијем финансијском стању. Са друге стране, најважнија финансијска документа РТС-а као што су Финансијски план, План јавних набавки, Извештај о пословању, усвајани су једногласно и без расправе. Одговорност за велике губитке упркос све већим дотацијама из буџета и “пресипању” новца из јавих предузећа у буџет РТС-а, не сноси нико.

Садашњи директор РТС-а, Драган Бујошевић, апсолутни је дилетант кад је у питању менаџерски посао у медијима (јер се тиме никада није бавио и о томе не зна ништа), а још је већи дилетант кад су у питању програмски садржаји, начин рада и функционисање телевизије као система. То га не амнестира као одговорно лице за мултимилионске губитке и незаконите послове којих у РТС-у има на све стране, почевши од уговора склопљених са такозваним независним продукцијама (довољно је погледати само случај самозваног режисера, Радоша Бајића и порекло новца за финансирање његових глупавих, мизерних и прескупих серија, које су грађани платили милионима евра, или погледати на какав начин и уз чију помоћ је породица Алвировић претворила РТС-ов серијал о аутомобилизму у сопствено предузеће).

Овде треба подсетити да је и криминална компанија “Пинк Интернатионал” у власништву Жељка Митровића, трећим анексом уговора из деведесетих година склопљеним са РТС – ом, добила у власништво неколико РТС – ових предајника (Јастребац, Плачковица и Голеш, 1. фебруар 1999), а непосредно после рата још два (Фрушка гора и Рудник, 23. јун 1999). У том “трећем анексу” пише да ће предајник на Руднику “Пинк Интернатионал” користити “заједно са РТС-ом и МУП-ом Републике Србије”, што довољно говори о томе у чијој се служби Митровић и његова наркоманска империја налазе.

Јасно је да је државна телевизија, коју су грађани деценијама финансирали кроз буџет и кроз претплату, пљачкана од стране друге, конкурентске, и такође режимске фирме. Након пада Милошевића, од РТС-а никада није дошао ниједан захтев за раскид штетног уговора нити су због његовог закључивања покренуте кривичне пријаве против бивших директора. Није јасно ни колико је објеката и опреме без накнаде отуђено на основу фамозног члана 6.

Случај београдске градске телевизије, некада моћног и утицајног Студија Б, који је деведесетих година био светионик у Милошевићевом мраку, посебно је тежак, јер су многе емоције и силна енергија грађана који су дословно живели са овим медијем, остали у живом сећању. Данас је Студио Б у рукама криминалне клике Александра Вучића, наравно, не директно, него преко “људи од поверења”. Наиме, након “растеривања” последње гарнитуре колико – толико слободне градске телевизије Студија Б, појавили су се извесни Милош и Ружица Крџић који су, наводно, већ дуже од 20 година у медијима и приватизовали га у октобру 2015. године за 530.000 евра уз обавезу да уложе још 300.000 евра. Већ у новембру 2015. град Београд им је вратио скоро 230.000 евра кроз конкурс за доделу средстава медијским пројектима. У току те и наредне године, две фирме које имају Крџићи, Маxим Медиа и Маxим Медиа Плус, укупно су од Београда и Министарства културе добиле 44 милиона динара. Али, ни то није све…У исто време су продукцијске куће које су фиктивно основали запослени у Студију Б и њихови ближњи добиле 30 милиона динара што од града, што од републике. Све заједно око 75 милиона динара као помоћ за “приватизацију” Студија Б. Како Крџићи имају веома развијену пословну хоботницу тешко је до краја открити колико су све пара добили од државе, али упућени претпостављају да су добили свих 830.000 евра датих за Студио Б, па и више.

Маxим Медиа Плус, која је у стопроцентном власништву Милоша Крџића, има у свом поседу ХИТ ФМ, РТВ ТДИ са покривањем на готово националном нивоу, Радио Каролина и Радио Јат. За породицу се везују и продукције Магиц рецордс (нема је у АПР-у, а 2016. добила 8 милиона динара од државе), И Фраме (6,5 милиона динара), Авантy Продуцтион (5,5 милиона динара), Брендер (7,5 милиона динара) и Ирик (9 милиона динара). Све је плаћено 2016. године. Студио Б је конкурисао за националну фреквенцију, како је објавио РЕМ. Програмски садржај Студија Б којим су управљали Крџићи, може се описати у две речи: Александар Вучић.

Међу медијима који се истичу пропагандним прегалаштвом, који су део Вучићеве Велике пропаганде лажи, налази се и лист “Ало” чији је власник и издавач извесни Саша Благојевић сада већ нови власник Студија Б. На свом сајту у мају ове године, РЕМ је објавио да је одобрио да Глобал медиа тецхнологy д.о.о. из Београда (једини власник Саша Благојевић) може да преузме Студио Б, што се у међувремену и догодило, тако да Благојевић сада има и дневну новину и градску телевизију.

Према подацима које је Пореска управа прошле недеље објавила на свом сајту, Митровићева фирма „Пинк интернационал” је 17. фебруара 2015. године за порез дуговала нешто више од 93 милиона динара. Агенција за осигурање и финансирање извоза (АОФИ) дала је фирми Пинк интернатионал цомпанy, емитеру телевизије Пинк, нових 3,2 милиона евра у марту 2017, али да је она одбила да достави детаље о тој позајмици. Од 2014. године фирма Жељка Митровића је од ове државне агенције добила више од 10 милиона евра на име гаранција и кредита. Жељку Митровићу је дат и кредит у висини од 27 милиона евра да исплати своје дугове, и на један рачун у Украјини платио 5 милиона евра као мито за овај посао. Од 2014. године фирма Жељка Митровића је од ове државне агенције добила више од 10 милиона евра на име гаранција и кредита.

Тања Видојевић, бивша новинарка Студија Б, а сада чланица Надзорног одбора Вечерњих новости, недавно је избегла да извести министра информисања и министра привреде о катастрофалној финансијској ситуацији у којој се налази ова медијска кућа, упркос одлуци Надзорног одбора донетој дан пре тога. Није било ни потребе, она зна да Вучић све о томе зна! Вечерње Новости дугују 11 милиона евра, из 2013. године, плус нови дугови који су у последњих четири године нарасли дупло. Ту је и порески дуг држави из 2009., у износу од 103 милиона динара, који није плаћен и тренутно, с каматама, износи више од 300 милиона динара. До краја августа ове године на наплату стиже последња рата у износу од 425.000 евра кредита, који је подигнут 2012. код Хипо-банке (садашњи Адико). Компанија има вишак запослених који не може да реши. Нерашчишћени су имовинско-правни односи са државним предузећем Штампарија „Борба”, где се „Вечерње новости” штампају на својој машини, али по тржишним условима.

Новинска агенција Тањуг, коју је Вучић намеравао да угаси, направила је велике губитке који ни до данас нису познати, чак ни Државном ревизору који располаже различитим подацима. Али, кад је Вучић схватио да му Тањуг треба како би његова Велика прогаганда лажи била што јача, одједном је овај губиташ почео да зарађује: само од комерцијалних уговора са државним институцијама, које добија по повлашћеним условима, зарадио више од 114 милиона динара у последњих годину и по дана.

Чињенице говоре саме, наводни “косовски мученик”, полудели Александар Вучић, бориће се за медијски мрак до последњег српског динара извученог из џепа грађана.

Никола Влаховић, Таблоид

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!