Србија

Краљевина Србија – Пет фабрика за производњу авиона

У Краљевини је само на територији Србије од 1923. основано пет фабрика за производњу авиона. У Новом Саду, Земуну, Београду, Панчеву и Краљеву. Осим у Краљеву (државни завод) све фабрике биле су у приватном власништву наших грађана. Авио-индустрија у Краљевини производила је војне летилице (ловце и бомбардере), путничке авионе, пољопривредне авионе и беспилотне летилице. За 17 година ова индустрија упошљавала је преко 4.000 људи и произвела преко 1.800 авиона за потребе војске и авио-превозника. (Први ноћни путнички лет у свету био је на релацији Панчево-Букурешт.) За потребе авио-индустрије развијене су и фирме наменске индустрије у Земуну, Раковици и Трстенику. Авиони су били делом по француској и, пред рат, немачкој лиценци а већим делом модели домаћих конструктора.

Серијска производња авиона

До краја 1924. године у Икарусу је произведено 4 авиона и 6 хидроавиона, дограђен је конструкциони биро, број радника се попео на 66 а службеника на 10, и добијен је први кредит за проширење фабрике. У току 1925. године произведено је 32 авиона, број радника се попео на 98, док је службеника било 19, фабрика је једном речју „расла ко квасац“. Највећи проблем у то време је било обезбеђење довољно капитала па је фирма 1. марта 1925. године повећала акцијски капитал са 2 на 5 милиона динара. Сви авиони које је у то време Икарус производио било за Војно ваздухопловство (ВВ) или Поморско ваздухопловство (ПВ) су били авиони намењени за обуку и тренажу пилота. Захваљујући квалитету тих авиона Команда ВВ је стекла поверење у Икарус који је стасао у поузданог произвођача авиона. Команда је стога одлучила да Икарусу повери и производњу ратних авиона. Придржавајући се смерница из Мемоара генерала М. Узелца, Команда ВВ је купила лиценцу за производњу 200 авиона Потез 25, и то уступила Икарусу уз услов да Икарус из стратешких разлога пресели фабрику у дубину државне територије. Икарус је то прихватио и следећа изабрана локација је био Земун који је са условима био најприближнији Новом Саду (алтернатива Краљево).

Значајни датуми из историје Икаруса од 1923. до 1945. године

  • 13. октобра 1923. године је почела израда школског авиона „Мали Бранденбург“.
  • 15. новембра 1923. године Икарус је званично почео са радом, датум када су власници регистровали предузеће. Овај датум се обележава као дан оснивања фирме.
  • 18. децембра 1923. године Икарус а.д. је уписан у трговачки регистар за друштвене фирме.
  • 3. марта 1924. године завршен је први школски авион типа „Мали Бранденбург“.
  • 28. марта 1924. године Првој ваздухопловној команди предат први авион на употребу.
  • 28. јула 1924. године одржана је констутивна седница Скупштине акционара Икаруса а.д.
  • 30. јула 1924. године решењем Министарства трговине и индустрије одобрено је оснивање Икаруса а.д.
  • 8. септембра 1924. године Икарус а.д. је уписан у трговачки регистар за друштвене фирме Окружног суда у Новом Саду.
  • 1927. године Команда ваздухопловства је одлучила да Икарус почне производњу ратних авиона и подигнута је фабрика за израду ових авиона у Земуну.
  • 20. јуна 1927. године Икарус и Министарство војске и морнарице закључују уговор о подизању Фабрике аеропланских мотора у Раковици.
  • 1928. године основано је спортско друштво Икарус које је прво у земљи почело градњу једрилица.
  • 1. децембра 1932. године предузеће је из Новог Сада потпуно пресељено у Земун.
  • Априла 1935. године завршен је први модел ратног авиона домаће конструкције – ловац једносед ИК-1, кога су пројектовали инжењери Љубомир Илић и Коста Сивчев.
  • Јануара 1936. године потписан је уговор са Командом ваздухопловства за израду енглеских ловаца „Хокер фјури“, металне конструкције.
  • У пролеће 1938. године склопљен је уговор са Командом ваздухопловства о испоруци двомоторних бомбардера „Бленхајм“ рађених по енглеској лиценци.
  • 1938. године подигнута је управна зграда Икаруса у Земуну.
  • 17. априла 1941. године немачке окупационе власти су извршиле заплену предузећа.
  • 17. и 25. 04.1944 године фабрика је прилично разрушена савезничким бомбардовањем.

По окончању Другог светског рата, сви власници су осуђени под лажним оптужбама а сва имовина им је одузета. Оснивач „Икаруса“ Димитрије Коњовић (брат композитора Петра Коњовића и сликара Милана Коњовића – кога су немачке окупационе власти затвориле у логор на Бањици) прогнан је из Београда. До 1961. живео је са породицом на селу, у Бешкој, док је његова фабрика за производњу авиона прво производила лопате а потом шасије за аутобусе.

(http://www.wikiwand.com/sr/Икарус_(фабрика))

ИЗВОР: ФБ Благоје Мишић

————–

9.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!