На данашњи дан навршава се 211 године од избијања Другог српског устанка који је означио почетак краја турске владавине у Србији.
Милош Обреновић је након празничног богослужења у цркви брвнари у Такову код Горњег Милановца на празник Цвети позвао угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу за слободу коју је 1804. године током Првог српског устанка започео Карађорђе Петровић.
“Слушајте браћо. Чујте свеколики Срби. Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте год дошли ево овде данас. А тко није данас овде, онај свакако од вас да чује и очује, и да свак добро разумије и упамти ово што ћу свима сада за вазда прозборити. Ако сте ради мене имати с вама и пред вама од сада за свагда у општем послу и руководица за народ и завичај и ако сте ради да сви наши труди буду напредни, а ви сад сви из једног овди грла пред овим божијим домом то изреците и пред светим олтаром завјет чините, да ви на ваше душе примате све оно што би од овог предузетог посла могло изаћи несреће и пострадања, пак и то да мени сад овди обећавате и одмах да ми дате пуну власт и слободну вољу да ја могу заповиједати сваком вам и да могу наказати (казнити) сваког који ме год не би што хтео послушати или који би што укварио”, овим речима је Милош Обреновић изашао пред народ.
На то сви једногласно повичу “Све на нашу душу, и врат, и образ…”.Затим су сви редом пољубили руку кнезу Милошу и пожелели му успех. Након тога, кнез Милош је у Црнући, где се окупило доста људи, ушао у свој вајат и обукао најсвечаније одело, узео заставу, изашао напоље и рекао :
“Ево мене, ето вас – рат Турцима!”
Након двомесечних борби које су започеле 23. априла 1815. године, Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова. Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, према коме је признат за врховног српског кнеза. Кнез Милош Обреновић је, мирним путем, пуних 15 година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру турског царства и своју власт у Србији. Хатишерифом из 1830. године Србији је призната аутономија.
ИНТЕЛИГЕНТНА ЉУДКОСТ? ЗАХВАЛИШ СЕ „АФОРИСТИЧКИ“ КАО ОТИМАЧ!
Интелект је човеку дар мајке и још неко? Одрастао човек наоружан интелигенцијом сналази се у сваком случају и на изглед немогућим поступцима и манирима. Онај који је постао политичар без премца, још се домогао, уз помоћ других и свом интелекту, постане први човек у друштву и шире. Он тада мање слуша других, а натера их да они понизно слушају само њега. На тај начин постане бог богова, он развија све што се може развијати и уништава све што мисли да може да уништи. Када му затреба лова, отме плате и пензије, задужи земљу до невиђених размера и тако створи најбогатије друштво на свету, ако не другачије, онда у његовим и њиховим мислима и још…
♦ Најзад и наше народне песме прелазе у партијске.
♦ Ко је рекао да нисмо најбољи у Европи? Да, ми смо боси, голи и гладни, Не баш сви?
♦ Наше плате су највеће. Потрошимо их за читави један дан.
♦ Имамо министра званично за сваку област, осим за глупости.
♦ Сваку глупост изречене од стране министра, преузима председник.
♦ Нико није крив, уколико не демантује председник.
♦ Укупни најдужи стаж у влади има министар грађевине. Он је покрио период ДС и СНС.
♦ Сви се боре против „насиља у Србији“. Не зна се с које стране.
♦ Све вести на нашим ТВ саопштава углавном председник.
♦ Министри се не јављају на ТВ. Или им не дозвољава шеф, или не знају шта да кажу.
♦ Све смо изградили, а ништа ни смо доградили.
♦ Озидали су нове зграде, а зидови почели да падају. Десио се грађевински земљотрес.
♦ Наше пензије су највеће у историји. Издало их памћење, а стомак пензионера никако.
♦ Највећи борац за пензионере свакако је председник. Немилосрдно им отео пензије, а није вратио отетог.
♦ Најзаборавнија маса људи су пензионери. Он им отимао пензије, а они га несебично гласају. Људине?
♦ Пензионери су заслужили златни пехар. Туђом заслугом спасили су државу отетим својим пензијама.
♦ Речима свакодневно повећавају пензију. Да је повећавају по динар дневно, пензија би порасла за 365 динара на крају године.
♦ Опозиција протестом „Србија против насиља“ бори се насиљем на штету грађана и грађанки.
♦ Уместо што косе траву на „Вимблдону“ организатор да задужи играче да је „пасу“, као што ради Ноле.
Аутор: Академик др Миланче Митовски, дипл. инж. маш.