fbpx

Мукама пољопривредника у Србији нема краја: После суше, убио град

0
(0)

Као да се ове године све уротило против сељака. Након што је лед обрао малине и незапамћена суша направила штету од пола милијарде евра, град величине грашка обрао је и оно мало преосталог воћа у западној Србији. Код Горњег Милановца сељаци су лопатама разгртали лед.

Невреме праћено градом и јаким ветром погодило је и Аранђеловац, Пожегу, Пожаревац, југ Баната. А град је обелео њиве и у горњомилановачким и неким драгачевским селима. Уништени су засади шљива, али продаја овог воћа је већ уговорена, тако да се домаћини надају да ту неће бити на губитку. Град је покосио и нектарине и брескве.

Миодраг Лазаревић, воћар из Винче, каже да је у кратком периоду пало много крупног града који је био без кише и који је много уништио.

– Није проблем само за ову годину. Проблем је и следеће године, јер све те родне гране које су требале да се спреме ове године за следећу, од тога нема ништа – јада се Лазаревић.

Осам јалових година

– У последњих 18 година, имали смо чак осам сушних година. Године 2009. штета је износила милијарду долара, три године касније губитак је био дупло већи, за ову 2017. тек ће се правити процене – наводи Гулан.

Локалне самоуправе тек утврђују штету, а процене стручњака за ову годину су суморне јер наводе да би штета могла да достигне милијарду и по долара.

Бранислав Гулан, члан Одбора за село САНУ, каже за „Вести“ да удар леда на сеоске воћњаке и ратарске културе представља последњу невољу која је погодила српске домаћине.

– Влада Србије мора хитно да реагује и ослободи паоре плаћања катастарског пореза за ову годину, али и да одложи отплату субвенционисаних кредита – каже Гулан.

Према његовим речима, укупна вредност пољопривредне производње у Србији износи пет милијарди долара. Колико је та сума значајна за нашу земљу најбоље илуструје податак да је укупна вредност БДП (свега што се произведе) око 30 милијарди долара.

– Ове године због града и незапамћене суше вредност аграрне производње ће од ових пет милијарди бити смањена за милијарду до милијарду и по долара. То је разлог да Влада мора хитно да помогне сељаку – каже Гулан.

Иако ће род многих култура бити преполовљен, граађни Србије имаће довољно пшенице и кукуруза за домаће потребе, али ће цена бити папренија.

– Иако је преполовљен род кукуруза, биће га довољно, јер имамо залихе у робним резервама, али и због тога што је у Србији десеткован сточни фонд – резигнирано закључује Гулан.

Све осим поплава

– Ове године било је свега, и града и суше, још нам само поплаве фале. Сви се сећамо сушне 2012, али сада је ситуација још гора јер су субвенције сељацима драстично смањене. Крајем јула на Одбору за пољопривреду сам предложио да се формира комисија која би нашла решење за помоћ пољопривредницима. Иначе, несхватљив је дугогодишњи однос државе према селу као да се ради на уништењу што већег броја ратара – наводи Шеварлић.

Погубна државна политика довела је до тога да годишње производимо свега 400.000 тона свих врста меса, а 1990. Србија је имала производњу од 650.000 тона.

– Из Европске уније су нам гарантовали годишњу продају од 50.000 тона бејби бифа, и то у наредних 50 година, а ми годишње извозимо свега 400 тона овог меса. То говори колико је држава уништила сточни фонд – каже наш саговорник.

Агроекономиста Миладин Шеварлић такође процењује штету од милијарду и по долара за ову годину.

– Влада хитно мора да ослободи сељаке пореза за трећи и четврти квартал и да нађе начин како да им помогне. Ову штету од пре свега суше, паори не могу само да изнесу на плећима – категоричан је др Шеварлић.

Н.С. Прерадовић – З.М. – Вести

фото: Танјуг, АП

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Није нам суша однела милијарду € већ нерад и глупост

0 (0) СРБИЈА ће ове године, у зависности од кретања цена на светском тржишту, изгубити …

Последице суше у Банату (видео)

0 (0) Пољопривредници о катастрофалним резултатима суше које су задесиле Србију ове године. видео: Vertigo Produkcija …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *