Економија

На пијаци заврши оно што не може да се извезе – шта заправо једемо?

Кестење из Кине, урме и грожђе из Ирана, поморанџе из Грчке, парадајз из Албаније и Турске, паприке веће од шаке…

Све то налази се на пијачним тезгама и рафовима великих маркета. У интернационалном изобиљу има и наших производа. Некада више, некада мање, у зависности од сезоне. Али, наше најбоље воће и поврће Србија – извози.

Воће и поврће несразмерне величине више није необична појава на пијацама и у маркетима. Често ни укус тих производа није оно што очекујемо, па себи поставимо питање — шта заправо једемо?

Наше најбоље воц́е и поврц́е се извози

Рајко Манојловић (58), који на пијаци претежно продаје воће, каже да су зими тамо производи углавном увозни, што није чудно, јер нашим тада није време. Међутим, чак и када њихово време дође, он напомиње да се наше најбоље воће најчешће извози.

– Добар део воћа прве класе углавном се извезе, а на нашим пијацама заврши воће које се не може извести у друге земље. Сви произвођачи прво гледају да продају онима који нуде највише новца – тврди Манојловић.

Ипак, не баве се сви домаћи произвођачи првенствено извозом. Виолета Коруноски (46) из Баната свој узгој доноси право на пијацу.

– Све су ово наши производи. На пијаци зими више има више поврћа из увоза, а лети има доста људи са нашим поврћем. Све је свеже. Сваког дана се доноси нова роба – каже Коруноски.

Продавци на пијаци тврде да је воће и поврће на пијаци свежије од оног у маркетима, јер тамо производе држе у хладњачама, док их на пијаци набављају „дан за дан“.

А кад кренемо у куповину, иако нам је обично драже да пазаримо домаће, најбитније је управо то — да је производ свеж и доследан својим природним карактеристикама.

Током пазарења се дешава да наиђемо на воће или поврће несразмерне величине у односу на ону на коју смо навикли. То су обично дугачки краставци, обимне поморанџе и парадајз…

Темељне контроле пре пуштања у промет

Директор Управе за заштиту биља Републике Србије Небојша Милосављевић објашњава за Спутњик да сво воће и поврће мора да испуни многобројне услове пре него што уопште дође до продаваца и да се због тога обављају темељне контроле. Он додаје да између воћа и поврћа на пијацама и у маркетима нема посебних разлика.

Како каже, у складу са два законска прописа, на граничним прелазима и царинама обављају се прегледи сваке пошиљке свежег воћа, поврћа и осталих биљних материјала и производа од биља.

То су Закон о здрављу биља и Закон о безбедности хране. По тим законима, фитосанитарни инспектори врше преглед који подразумева увид у целокупну документацију пошиљке, декларацију, визуелне и квалитативне карактеристике, као и узимање узорака, како би се испитала присутност пестицида, у складу са Правилником о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља.

ГМО производи забрањени

Милосављевицћ еклатантно одбацује могућност проналажења генетски модификованих производа у промету, јер су такви производи забрањени законом. Он истиче да сво воће и поврће потиче из конвенционалне производње, као и да се на граничним прелазима и царинама врше посебне контроле свих производа за које се зна да могу да буду генетски модификовани, пре свега соје и производа који је садрже.

– Ми смо земља у којој није дозвољено увозити ГМО производе, а самим тим ни генетски модификовано биље. Законски пропис јасно дефинише услове за увоз таквог материјала и апсолутно се примењује на сваком граничном прелазу и месту царињења. За сво биље за које је познато да постоји и са генетском модификацијом, спроводе се испитивања на генетску модификацију. Наравно, оно биље за које у свету не постоји ниједан доказ да је генетски модификовано се увози без потврда – објашњава Милосављевиц́.

Довољно производа за домац́е и страно тржиште

Према његовим речима, Србија има довољно воћа и поврћа да снабде и домаће и страно тржиште. У нашој земљи годишње се произведе око 450.000 тона воћа и поврћа, од којих се око 250.000 извезе. Највише се извозе јабуке, брескве и нектарине.

– Тешко је рећи да ли се нешто више извози или се више користи код нас. Једнако су заступљени домаћи и увозни производи. Али, просто, понекад економски интерес продавце нагони да неки производ, пре свега сезонско воће и поврће, увезу у већим количинама, али мислим да је домаћа производња код нас једнако заступљена као и страна и да она никако није ван продавница, великих маркета и пијаца – тврди Милосављевић.

Б92

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. У наслову текста нема производа из домаће производње, примера радои где су “биљке” из Јовањице ?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!