Kада је почео да се трансформише из радикала у напредњака, Вучић је говорио да му је идол Иво Санадер, да жели да “санадеризује Србију”. То је и урадио, зато ће проћи као Санадер, који се налази у затвору, где служи осмогодишњу казну за корупцију, а пре две недеље је донета још једна првостепена осуђујућа пресуда. Kако је изгледао Вучићев ”Санадеров пут” и како сам га, миц по миц, приводио правди. Њега, његов картел и балканске диктаторе. И како сам са најближим сарадницима сатанизован, јер смо видели и представљали оно што други нису хтели да виде, а било им је пред очима. А овако је било
Милован Бркић
Kада је Вучић постављен за првог потпредседника Владе Србије, уз пуну подршку америчког Стејт Департмента, односно Метју Палмера, знао сам да му је намењена улога коју ће одиграти, а све са циљем да згази Србију, да је опљачка, баци на колена, распрода ресурсе, задужи и уведе нас у дужничко ропство.
Од првог дана његове власти ја сам повео буну. Са мало сарадника-устаника, без изгледа да битке добијемо.Надали смо се да нећемо изгубити рат.
Одмах сам почео да у Магазину Таблоид и на свим могућим скуповима, интервјуима, описујем Вучића као шизофреног педера.
”Није (Јован) Златосути, већ пицоусти” – наслови су текстова које сам објављивао.
Многи ми нису веровали. А требало је то све издржати, написати, објаснити, доказати, да сви ти сумњивци не би ликовали, да не би рекли – јесмо ли рекли – Милован Бркић лаже, Милован Бркић је луд, Магазин Таблоид су плаћеничке новине…
Три године описујем Вучићеву болест. Где се лечи, ко то плаћа, колико је болест опасна по његов, а он по наше животе.
Многи његови следбеници су ме презирали.
”Видиш да је здрав ко дрен” – поручивали су ми ботови, помињући ми све по спсику.
А онда је прошле године, као гром из ведра неба ођекнула вест да је Александар Вучић хитно пребачен 16. новребра на ВМА, да је у критичном стању.
Та два дана издавана су само штура саопштења да је ”његово здравствено стање под контролом”. Министар здравља Златибор Лончар није крио страх, рекао је да су га лекари само надљудским напорима вратили у живот.
Да подсетим: Вучић има двадесет година висок крвни притисак (до 220), а пре три године је дијагностификована болест – сарком мале карлице. Описивао сам где се и ко га лечи, колико то кошта, наводио да је болест у поодмаклој фази, да Александар носи пелене, што се могло и видети у многим приликама, када је обилазио градилишта по Србији.
А 19. новембра прошле године, по изласку са ВМА, Вучић је изјавио
“Новинари немају везе с мојим здравственим стањем, ја сам хронично болестан (сарком је хронична болест), плус акутни проблеми. То је моја ствар и нико нема везе с тим”, рекао је Вучић
Ма, то је он фингирао, објашњавали су ми Неверне Томе, ја сам слегао раменима. Завирују, не верују.
Описивао сам са сарадницима све Вучићеве крађе, издаје, преваре, насиља. Мој заменик Предраг Поповић је објавио у књизи и Оптужницу против Вучића.
Најављивао сам да се спрема чишћење Балкана од диктаторских режима и картела.
Та борба није била нимало лака. Почела је из Албаније, када су развластили нарко картеле на чијем је челу Еди Рама. Стотине тона марихуна је заплењено. Америчке обавештајне службе, које је предводила ДЕА, успеле су да банкротирају Вође картела.
Заплењено им је стотине тона кокаина, још више хероина, заплењни су им бродови, разбијена сарадничка мрежа и сукобила их са испоручиоцима ”робе”, колумбијским и медулинским картелима, који су тражили исплату за преузето.
Прво је очишчена Хрватска у акцији Фамилија, а Србија је одбила да сарађује.
Ове године дошло је до замене режима у Црној Гори. Kада сам то најављивао, сви су ми се смејали. “Они доље су вјечни”, поручивано ми је. Сада ови од ”доље иду горе, према Србији, да нађу уточиште”. Све паре су од доље, пребачене горе (у Београд), да лакше могу да их покупе.
На ред су дошли и картели из Приштине. Нико ми није веровао да ће Хашим Тачи и тадашње руководство ове самопрокламоване државе отићи у Хаг, уз најтеже оптужнице да су масакрирали своје сународнике, Србе, Турке, Ашкалије, да су потом преузели трговину оружјем, наркотицима, акцизном робом, трговину људима…
И ево их у Хагу.
Под притиском домаћих гласача и страних центара моћи пукао је Груевски, сад пуцају Мило Ђукановић, Бакир Изетбеговић и Милорад Додик, а у Хаг су депортовани ратни злочинци из ОВK… Од балканских диктатора, остао је само Вучић, на њега је ред да падне…
Сви диктатори су пали због криминала, нико из политичких разлога. Мило је одвојио ЦГ, увео је у НАТО, признао независност Kосова, испуњавао је све што је Запад тражио, па свеједно, кад му је истекао рок употребе, исти Запад је креирао његово обарање.
То чека и Вучића, свеједно да ли ће потписати споразум о признању Kосова
И Вучићев картел је у окружењу. Александар је на најмање три оптужнице и потерницама федералних судова у Сједињеним Државама. И његов брат Андреј, Ана Брнабић, такође, министар Синиша Мали и још неколико стотина чланова његово картела чека руку правде.
Под теретом тешких оптужби да као директор компаније Асеко ( А’ секо), под покровитељством своје сестре Ане, председнице Владе, оставку на то место поднео је Игор Брнабић.
Дакле, сви виде, сами се могу уверити да Александар Вучић, Ана Брнабић, Синиша Мали и њихови сарадници, месецима не излазе из Србије.
Да ли се остварило скоро све што сам најављивао и детаљно описивао.
Само ”независни медији” не виде да се круг око Вучићевог картела стеже.
Официр Војно обавештајне агенције (ВОА) Саша Вујисић затражио је азил у Сједињеним Државама. Одобрен му је. Биће заштићени сведок, очевидац, активни учесник у догађајима који су Вучићев картел учинили опасним по безбедсност могих држава.
Вучићев омиљени вођа навијача Вељко Беливук, звани Веља Невоља, који је био друг са Данилом Вучићем, члан државних делегација, сведок многих догађаја и акција које је навијачима наређивао Александар Вучић, отпутовао је у иностранство. Понео је доказе, доста новца и легитимације БИА…
Много је сведока злочинима породице Вучић и њиховог картела. И ако је, наизглед, правосуђе, тужилаштво ставио под ”пуну контролу”, оно ће се, преко ноћи урушити.
На то упућује и случај Александра Степановића, председника Вишег суда у Београду, под чијом ”капом” је и Одељење за пресуђивање за организовани криминал. Он је исписник Вучићев, друг од студенских дана.
Вучић га је ових дана директно оптужио да сад критикује власт по наређењима која прима у страним амбасадама. То значи да је и Вучић свестан да му се стеже омча око врата.
Има дакле и тужилаца и судија који су спремни да позатварају његову мафију. Вучић је у том тору.
Режим и картели у Србији су опкољени. Људоловка на њих одавно траје, само се они праве да то не виде. И терају грађане да у то верују.
Малобројна редакција Магазина Таблоид водила је усамљено борбу против Вучићевих картела. Изгубили смо многе битке, поражени много пута, сатерани уза зид.
Ипак, добисмо рат.
Нико нам се неће због тога захавлити. Нећемо добити ордење.
Надамо се да песма Боре Чорбе – за идеале гину будале – није применљива и на нас.
Нека Бог спаси Србију од њеног послушног и поданичког народа.
magazin-tabloid.com
Пустите ΛV он је спасилац пензионера, безмилосно и бездушно је пуних четири године отимао пензије, затим пар година пензије ни су мењане, а сада по швајцарској формули ала Вучић, менња се једном годишње и за две године реално је порасла за 8%, а где су инфлација и пораст трошкова живота. Пензионери, као гласачка машина, задовољни су када пре избора добију 100 евра или 5000 динара. То памте као да добијају свакодневно, деменција прави чуда. Сваки владар их пређе, а они њега никако, увек гласају за њега, било који да је. Садашњи их добро ошамарио, за његову владавину просечна пензија са 70 пала на 46% просечне плате. То им је та награда за патриотизам према председнику. Зашто пензије да расту, па се пензионери преједу и направе чуда.