Најскупљу кафу даје измет слона

Београд — Шољица Црне слоноваче (Блацк Иворy) кошта 50 долара. Ова сорта кафе једна је од најскупљих на свету, а добија се из измета слонова, извештава Дојче веле.

Удружења за заштиту животиња са забринутошћу прате ову врсту производње кафе. Наиме, слонови из северног Тајланда играју врло важну улогу у томе да људи могу да уживају у посебно фином укусу кафе.

У производњу такозване “кафе из слоновског измета” укључено је око 20 ових дебелокожаца из “Златног троугла”, заштићеног подручја за слонове на граници с Лаосом и Мјанмаром. 

Слонови свакодневно једу плодове кафе који су умешани у њихову храну. Након отприлике 24 сата ти плодови могу поново да се нађу, готово непробављени, у њиховом измету. Плодови се потом перу и из њих се ваде зрна кафе и шаљу на пржење у Бангкок. 

Резултат је једна од најскупљих сорти каве на свијету – “Блацк Иворy” (Црна слоновача). Ова племенита мешавина се у неком светским хотелима с пет звездица не може попити за мање од 50 евра по шољици. 

“Слонови су биљоједи. Њихов желудац служи као нека врста природне посуде за ферментацију”, каже канадски предузетник Блејк Динкин. 

Током пробавног процеса долази до ензимске реакције. Ензими смањују учинак горких супстанци. 

“Полагани процес врења у цреву слона придоноси посебном укусу”, додаје Динкин. 

Након што је десет година радио на развоју своје идеје и уложио 400.000 долара из властитог џепа, овај предузетник почео с продајом 70 килограма кафе из измета слона. У међувремену је производња повећана шест пута. 

Од самог почетка је овај 42-годишњи предузетник посебну пажњу посвећивао томе да се користе само етички прихватљиве производне методе, на каквим инсистирају удружења за заштиту животиња, која иначе често критикују произвођаче који за производњу кафе користе разне животиње. 

У Индонезији и Вијетнаму се већ дуже време производи кафа из измета азијске цибетке, једне посебне врсте мачке. 

Љубитељи кафе из целог света јако цијене “Копи Лувак”, кафу добијену након што је прошла пробавни тракт ове животиње. 

У почетку се измет ове мачке која живи у дивљини скупљао и из њега су се потом пробирала зрна каве. Али у међувремену све је више примера да се ове животиње масовно узгајају, жале се удружења за заштиту животиња. Мачке се често држи у кавезима и на силу хране плодовима каве. 

Међународна организација за заштиту дивљих животиња “Трефик” (Траффиц) је почетком ове године у једном свом извештају упозорила на све шире размере искоришћавања азијске цибетке за производњу кафе. 

Овакав развој догађаја са забринутошћу прати и организација Светски фонд за заштиту дивљих животиња (WWФ). 

“Бојимо се да ће ова производња кафе водити до још већег лова цибетки. Многим врстама већ прети да ће изгубити своја природна станишта”, каже један од челника WWФ-а Печ Манопауитр. 

Азијска цибетка је у Индонезији незаштићена врста. 

“Заро би потрошачи требало да буду врло опрезни кад желе да пробају кафу произведену уз помоћ ових животиња”, саветује Манопауитр. 

Процењује се да је 60 одсто наводне кафе од азијске цибетке заправо фалсификат. 

За разлику од тога, Печ Манопауитр из WWФ-а производњу кафе из слоновског измета сматра иновативном, јер су слонови из заштићеног подручја већ припитомљени. 

Произвођач Динкин каже да осам одсто своје зараде враћа фондацији за заштиту слонова “Златни троугао”, која за циљ има да слоновима осигура сигурно станиште, као и да се побрине за то да се слонови неће искоришћавати због производње кафе. 

Плодови биљке кафе немају штетног учинка на слонове, објашњава Динкин. 

“Плодови кафе нису замена за њихове оброке. Слонови дневно поједу око 250 килограма хране и плодови кафе су тек један мали део тога. Кофеин из кафе се ослобађа тек при њеном кувању”, позива се Динкин на научна истраживања. 

Он исто тако тврди да нема разлога за страх да би можда у кафи могли бити остаци измета слона. Зрна кафе се темељно перу, а потом пролазе додатне провере. 

Досад се Црна слоновача могла попити пре свега у луксузним хотелима на Тајланду, у Дубаију и на Малдивима. Реакција потрошача је позитивна, тврде хотелски менаџери, а необичан процес ферментације засада муштерије није заплашио.

 

Дојче Веле, СЕЕБИЗ